Radnik DB-a: Jovanki su pretili ubistvom a iz kuće su je izbacili sa pištoljem u ustima!
Radeta Čečura, poslednjeg čuvara Jovanke Broz, od njene smrti malo ko je video i čuo. Ovog radnika Državne bezbednosti nekadašnjeg saveznog SUP-a, doduše, malo ko i poznaje. Rade Čečur vešto je izbegavao javnost. Tokom više od četvrt veka, koliko je trajalo njegovo bdenje nad životom Titove udovice, i kada bi ga kamera slučajno „uhvatila“, niko nije znao ko je on zapravo.
„Pre nešto više od četvrt veka upoznao sam Jovanku Broz“, počinje Čečur.
„Uprava u kojoj sam radio, a koja se bavila obezbeđenjem šefova države i ličnosti pod zaštitom, poverila mi je da se brinem o njenoj bezbednosti. Imali smo dovoljno vremena da se suštinski upoznamo. Ali, i na prvi pogled ona je na mene ostavila utisak fine, plemenite i odmerene žene. Pre svega, bila je prava dama“.
Da li ste je svuda pratili?
„Jovanka nikoga nije imala, sve je sama obavljala. Često smo izlazili. Volela je da ide u restorane. U Beogradu i u Grockoj. Najčešće je izlazila sa rođakom Marijom“.
Koliko ste vremena proveli sa Jovankom?
„I kada sam 2002. izašao iz službe nastavio sam da je posećujem. Makar jednom nedeljno. Titova udovica živela je teško. Na sve načine pokušavao sam da joj pomognem. Jednom sam, čak, nosio pismo rukovodstvu države, u kome je opisala teške uslove u kojima živi i molila za pomoć. Pismo je, nažalost, ostalo bez odgovora. Obećanja, ludom radovanja.“
Koga najviše okrivljujete za njenu sudbinu?
„Tadašnje rukovodstvo države“.
A da li je ona nekog okrivljivala?
„Jovanka Broz je najviše optuživala Nikolu Ljubičića i Staneta Dolanca. Stalno je to ponavljala. Ona im je bila prepreka da se dočepaju vlasti. Najveća. Njih dvojica su verovali da će biti naslednici Josipa Broza. Govorila je da su stalno pravili kombinacije da tako i bude. Najveću prepreku videli su u Jovanki, zbog Titovih godina. Bila je mnogo mlađa od njega“.
Da li ste često razgovarali sa Jovankom i koliko je tajni odnela u grob?
„Da, vrlo često smo razgovarali. Sve je pamtila. Sećala se svakog datuma i razgovora sa stranim državnicima. Tito je vodio svuda sa sobom. Bila je ikona Jugoslavije i Tita. Mnoge tajne je odnela u grob, ali mi je neke od njih otkrila. Govorila mi je kako se tadašnje rukovodstvo Jugoslavije odnosilo prema Titu. Kakve su mu smicalice pravili i kako su pokušavali da ga uklone. To ću jednog dana objaviti u knjizi.“
Koliko je izolacija u kojoj je živela bila za nju teška, sa kim se još susretala?
„Veoma teška. Viđala se samo sa sestrama Nadom i Zorom i rođakom Marijom“.
Mnogi kažu da je Jovanka bila tragična ličnost, da li ste je i vi tako doživeli?
„Ne mislim da je bila tragična ličnost, već da je bila ličnost prema kojoj je načinjena velika nepravda. Nigde u svetu se nije dogodilo da prva dama završi kao ona. Ni penzije, niti stana… Oduzeli su joj sve što je imala. Izbacili su je iz kuće gurnuvši joj pištolj u usta. U pidžami je otišla u kuću u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75, u kojoj je provela poslednje tri decenije. Sama i ostavljena.“
Da li vam je nešto od svojih tajni otkrila i da li znate zbog čega su je „sklonili“?
„Sigurno da je dosta toga znala, ali ne mislim da su je zbog toga sklonili. Jednostavno, smetala je.“
Za Jovanku kažu da je imala tešku narav?
„Ne bih se složio sa tim. Mislim da je bila veoma odmerena i diplomatična ličnost.“
Priča se da je smenjivala generale, da li je to tačno?
„Pričala mi je često o smenjivanju generala, ali jedno je sigurno – oni su smenjivani po ključu.“
Mnogi je dovode u vezu sa generalom Đokom Jovanićem?
„Đoko je bio njen komandant i zemljak, šta je tu čudno!? Jovanka je govorila da je Ljubičić namerno napravio spletku da je ona u vezi sa Đokom Jovanićem ne bi li je zavadili sa Titom. Jovanić je pred smrt rekao da je Jovanku video nekoliko puta u životu i da je se seća iz rata kao odličnog borca. O bilo kakvoj vezi između njih dvoje nema govora.“
Da li je bila posebno naklonjena Srbima iz Like?
„Obožavala je Liku i sve ljude iz nje. Ličani su često dolazili i donosili joj poklone. Sve joj je to oduzeto.“
Imate li saznanja šta je istina o razlazu Tita i Jovanke? Kako je ona doživela to razdvajanje?
„Nekim političarima je smetala da dođu na vlast. Mislili su da će na taj način imati daleko veći uticaj nego što su imali. Oni su učinili sve da je odvoje od Tita. I Tita od nje. Nepravedno su ih razdvojili. To njihovo razdvajanje Jovanku je veoma emotivno pogodilo. Jer, Tita je volela. Obožavala ga je do kraja života. Patili su jedno za drugim. Kada je telefonom tražila da je spoje sa Titom, govorili su da on neće da se javi. To su i njemu radili. Jednostavno, nisu dozvolili da ponovo budu zajedno.“
Malo je ko znao da ste upravo vi sa njom godinama za Titov rođendan, 25. maja, odlazili na njegov grob, gde je polagala venac. U poslednje vreme prestala je da ide u Kuću cveća, da li znate zašto?
„Nije želela da se susretne sa osobama koje su učestvovale u njenom progonu, u obespravljivanju svakog smisla i oduzimanju imovine. A uzeli su joj sve. Ostavili su je bez ičega. Nikada se nije dogodilo, sem u ovom slučaju, da ostavinska rasprava traje 33 godine i da ne bude završena. Živela je bez ičega. Ni penzije, ni jednog svog kvadrata. Oduzeli su joj čak i spisak poklona koje je dobila od svojih Ličana. Tražili su da potpiše da se odriče svega u korist države. Nije htela. Pričala mi je da su joj zapretili da će ubiti nju i njenu sestru Nadu, koju je najviše volela, ako ikome bude pričala o tome.“
Kakvo je njeno mišljenje bilo o odnosima između Srbije i Hrvatske i raspadu Jugoslavije?
„Mislila je da do toga nije trebalo da dođe.“
Da li je ikad optužila Tita da je bio na strani Hrvata i da su oni sve vreme, pa i posle njegove smrti, bili privilegovani zbog toga?
„Ne. Nikada nije rekla nijednu ružnu reč o njemu. Naprotiv, ona se uvek divila Titu. Možda ju je i ta ljubav tako dugo održavala u životu, uprkos teškoćama u kojima je živela.“
Da li je ikad sa vama razgovarala o Kosovu i o razlozima zašto je došlo do krvavog sukoba između Srba i Albanaca?
„Da. I mislila je da je za to najveći krivac Nikola Ljubičić. Govorila je da za rat nije kriv Slobodan Milošević, jer smo imali jaku vojsku, već isključivo – Nikola Ljubičić.“
Opišite nam kuću u kojoj je provela poslednje godine i vaš poslednji susret sa njom?
„Kuća je bila ruinirana i apsolutno neuslovna za život. A poslednji susret je bio dva meseca pred smrt, u prijatnoj atmosferi i dogovoru oko pisanja knjige o životu i smrti i snimanja filma koji je obećala svom prijatelju Milanu Šarcu, koga je posebno simpatisala. Dogovorili smo se da odemo u jedan beogradski restoran na dobru jagnjetinu da to proslavimo. Sve je bilo isplanirano i snimanje bi uskoro počelo, ali je Jovanka u međuvremenu preminula.“
Nedostaje li vam?
„Da. Vrlo mi nedostaje. Bila je žena puna duha i optimizma.“
(Novosti)