RUSKE SLUŽBE OTKRILE: Varufakis, Sorošev trojanac za tajni front protiv Rusije i Grčke
Piše: Andrej Koribko
Janis Varufakis je postao kao “rok zvezda” alternativnih medija kada je zakopao Siricu posle referenduma o prihvatanju mera štednje u Grčkoj i svu krivicu za izdaju volje građana tako svalio na Ciprasa.
Pre toga ga je njegova lična snaga i raniji rad u otkrivanju finansijskih igara Sjedinjenih država, kao”Globalnog Minotaura”svrstala među ljude za poštovanje u mnogim aktivističkim krugovima, ali se ipak isplela sumnja oko čoveka za koga su neki mudro tvrdili da bi bilo “isuviše dobro, da je stvarno tako”.
Jedan od tih nekoliko glasova razuma bio je F.Vilijem Engdal, koji je odmah, u julu 2015. godine, postavio pitanje o ličnoj biografiji i sumnjivim vezama ovog političara, u članku za časopis NEO. “What Stinks about Varoufakis and the Whole Greek Mess?” se direktno suprotstavlja prevlađujućem narativu u alternativnim medijima i navodi na razmišljanje da li je Varufakis stvarno neki “heroj” ili samo “Trojanski konj” na čekanju.
Trebalo je da prođe godinu dana da se otkrije da li je Engdal bio u pravi ili ne. Engdalovo mišljenje se ispostavilo kao tačno kada je Varufakis na veb stranici Soroševog Project Syndicate zastupao stvaranje“Progressive International” (“Napredne internacionale”), kako bi se pobedili ljudi kao što je Hilari Klinton i… Predsednik Rusije Vladimir Putin.
U proto-manifestu zapanjujuće sličnom autorovim ranijim upozorenjima o usponu sekularnih vahabija, grčki (anti)heroj je oštro kritikovao ruskog Predsednika i njegove navodne saveznike „Trampa, Le Penovu, britanske Bregzitere sa krajnje desnice“ da su deo „nacionalističke internacionale – klasičnog dela deflatornog perioda – ujedinjeni u preziru prema liberalnoj demokratiji i sposobni da mobilišu one koji bi se slomili.“
Nije zgoreg podsetiti na činjenicu da se Varufakis ranije pojavljivao na uglednim medijima, koje finansiraju države te, takve “nacionalističke internacionale” i, očigledno, nije imao neki baš veliki problem tada sa Moskvom koji bi ga odvratio od pojavljivanja. Sa naknadnom pameću, sada se može zaključiti da je vrlo moguće da je on, u stvari, bio “agent spavač” i da je sve vreme režirao dolazak na vlast, da se vrlo vešto predstavio svima onima koji daju podršku multipolarnom svetu i da je pripremao da iznutra sabotira taj sistem koji se tek pojavio.
Kada su Grci jasno i glasno odbili mere štednje, Varufakis nije želeo da mu se ukalja reputacija time što bi ostao u istom rukovodstvu, za koje je unapred znao da će svakako prihvatiti zahteve Nemačke, pa je potkopao partiju i ostavio svog bivšeg političkog “saučesnika u zločinu” da postane još omraženije žrtveno jagnje.
Uz sačuvani ugled, čak mitologizovan u glavama mnogih kao “čovek od morala”, Varufakis i njegova podrška sada mogu da planiraju njegov neumitni povratak. Ovaj agent je nameravao da operiše iznutra, i da sistem povuče u propast svojim unutrašnjim delovanjem, ali nakon referenduma, smišljen rezervni plan po kome je trebalo od Varufakisa napraviti vođu “osnovnog pokreta otpora” protiv evro-opominjača (autorov neutralniji izraz za one koje mediji zovu “evroskepticima”). Drugim rečima, Varufakisu je dat zadatak da vodi operaciju COINTELPRO 21. veka.
Ništa od ovoga nije samo pretpostavka, pošto je “grčki Juda” izabrao da svoju izjavu objavi na sajtu “Project Syndicate” i time potvrdio veoma bliske veze sa Džorodžom Sorošem. Ne samo da ovaj finansijer obojenih revolucija neposredno finansira i ovaj portal (Fond za otvoreno društvo mu je 2014. godine dao 350 000 dolara), nego i on redovno koristi ovaj portal kao svoju omiljenu platformu za objavljivanje sopstvenih tekstova. Metaforično govoreći, ovo je najbliže „utrobi zveri“ u kiberprostoru, a Varufakis nema nikakvog srama, te javno reklamira svoje veze sa čovekom, koji smišlja kako da menja režime po svetu i pritom je poznati rusofob.
Može se zaključiti, i ne bi bilo nerazumno, da Soroš sve vreme stoji iza Varufakisove sheme Trojanskog konja, tj. razvoja “Napredne internacionale” sekularnih vahabija, a može se desiti i da je iza “Ubice Minotaura” sve vreme. U ovom trenutku je jasno da je Varufakis jedan od mnogih Soroševih “političkih kopiladi” kome je ukazano poverenje da pravi unipolarno kontrolisane frontove “protesta” za upravljanje obojeni revolucijama.
U ovom kontekstu, to je onaj, koji će se verovatno odenuti u neke moderne i “samo-pravedne” regalije i boriti protiv „fašizma“ u Evropi, koji predvodi Rusija, tako profitirajući najviše moguće od sekularnog vehabijskog pokreta i organizujući javno reprezentativni i “legitiman” paravan za njihovu militantnost. Preterivaće se sa Varufakisovim čuvenim “kultom ličnosti” u levičarskim medijima koji se lažno predstavljaju kao podrška multipolarnom svetu i gledaće da iskoriste što više zombiranu “ideološku doslednost” svoje čitalačke publike kako bi ih reprogramirali u pojedince protiv sistema i u zabludele anti-ruske provokatore.
Očekuje se da će sekularne vahabije, koje organizuju Soroš i Varufakis kroz “Naprednu internacionalu” kasnije biti upotrebljene protiv Trampa, evropskih vlada koje nemaju baš mnogo poverenja u EU, kao što su Poljska i Mađarska, protiv onih koji su podržali Bregzit i pokreta Le Penove – svi oni i jesu pomenuti pored Putina, kao deo “nacionalističke internacionale” – kako bi izazvali nasilne sukobe i destabilizovali najpragmatičnije zapadne snage okrenute ka Rusiji. Nema drugog načina, nego ovaj proces opisati kao još jednu fazu stalno rastućeg hibridnog rata protiv multipolarnog sveta.
Trojanski konj je sada pripremljen da ovu geopolitičku dramu povede u pravcu grčke tragedije, a “Ubica Minotaura” se pretvara u istu onu mitološku zver koja ga je učinila poznatim. Ovog puta uz neverovatnu ironiju, da se zver sada hrani zabludelima levičarskim aktivistima, umesto viškom kapitala, a kasnije će izbacivati rusofobične bljuvotine.
(Katehon)