STRAVIČAN TAJNI EKSPERIMENT IZ 1983. GODINE: Naučnici su oduzeli starcu svih 5 čula, a onda je on začuo glasove…

Grupa naučnika sprovela je 1983. godine eksperiment u skrivenom postrojenju. Naučnici su imali teoriju da bi ljudsko biće koje je lišeno svih čula moglo da bude svesno prisustva Boga.

Naučnici su, naime, verovali da nas naših pet čula ograničava u komunikaciji za Bogom, i da bi, čovek lišen njih mogao da komunicira sa božanskim bićem samo mislima.

Kao subjekt za eksperiment prijavio im se samo jedan starac koji, kako je sam izjavio „više nije imao razloga da živi“. Naučnici su ga komplikovanim operacijama lišili svih čula tako što su prekinuli svaku vezu nerva sa mozgom.

Tako je starac i dalje mogao da koristi mišiće, ali nije mogao da vidi, čuje, oseti ukuse i mirise, niti da oseti bilo šta. Zabranjena mu je bila komunikacija sa bilo kim iz spoljnog sveta i tako je bio prepušten sam sebi i svojim mislima.

Naučnici su ga za to vreme pomno posmatrali i snimali dok je naglas mrmljao o svom stanju uma, iako nije mogao da čuje svoj glas. Nakon četiri dana, starac je izjavio da čuje glasove u sopstvenoj glavi. Naučnici nisu obraćali pažnju na te njegove reči, verujući da starac polako upada u psihozu.

Dva dana posle toga, starac je kroz suze pričao da njegova mrtva žena pokušava da razgovara sa njim, i da on može da joj odgovori i priča sa njom! Naučnici su bili relativno zaintrigirani, ali nisu tome posvećivali pažnju sve dok starac nije počeo da nabraja imena mrtvih rođaka naučnika. Govorio je informacije koje su mogli da znaju samo članovi njihovih porodica. U tom periodu, dosta naučnika se uplašilo i odustalo od ispitivanja.

Nakon što je nedelju dana proveo u razgovoru sa mrtvima, starac je pokazivao znake mentalne preopterećenosti. Govorio je da ima previše glasova u njegovoj glavi. U svakom trenutku u kome bi bio budan, na stotine glasova mu se obraćalo bez obzira na njegove molbe da ga ostave na miru.

Starac se često bacao po zidovima, pokušavajući da prizove bol. Preklinjao je naučnike da mu daju sedative kako bi mogao na miru da odspava. Dali su mu sedative, ali par dana kasnije, bilo mu je još gore – govorio je da ima jezive noćne more i da ga mrtvi ne ostavljaju na miru.

Dani su prolazili, a starac je bio u sve većoj psihozi. Uskoro je počeo da vrišti i da kopa svoje oči, u nadi da će nekako uspeti da vrati vid. Govorio je da mu mrtvi sada govore jezive stvari o paklu i svetu uopšte. Vrištao je „Nema raja, nema oproštaja“ punih pet sati bez ikakve pauze. Molio je da ga ubiju, ali naučnici su bili uvereni da će starac uskoro uspostaviti vezu sa samim Bogom.

Nakon par nedelja, starac više nije govorio razumljive i smislene rečenice. Počeo je da ludi i da odgriza sopstveno meso sa ruku. Naučnici su stalno motrili na njega kako bi ga sprečili da počini samoubistvo. Vezali su ga za krevet, uz njegovo neprestano vrištanje.

Uskoro je prestao i počeo da tiho plače. U roku od dve nedelje je dehidrirao jer je neprestano plakao. U jednom trenutku je okrenuo glavu, i, iako je bio slep, delovalo je kao da je uspostavio direktan kontakt očima sa jednim naučnikom.

Prošaputao je „Razgovarao sam sa Bogom. On nas je napustio“.

U tom trenutku je umro, iz nerazjašnjenih razloga, pošto nije bilo fizičkih simptoma koji bi uzrokovali njegovu smrt.

(Dnevno.rs)