STROGO ČUVANA TAJNA: DVE TREĆINE PILETINE U BRITANIJI ZARAŽENO KAMPILOBAKTERIJOM
Otkrivena je prljava tajna britanske živinarske industrije – dve trećine sveže piletine koja se prodaje u Velikoj Britaniji je zaraženo kampilobakterijom.
Tri vodeća britanska supermarketa pokrenula su hitnu istragu zaliha svojih pilića pošto je Gardijan, nakon petomesečne istrage, objavio higijenske propuste u živinarskoj industriji.
To su Tesco, Sainsbury’s i Marks & Spencer koje snabdevaju dva najveća proizvođača piletine 2 Sisters Food Group i Faccenda. Gardijan je naveo da su pilići koji padaju na pod više puta vraćani u proizvodnju, ali kompanija je to dematnovala rečima da ako se to desi, takva piletina ide u otpad.
Zatim je naveo da su jednom oprali oko 250.000 pilića nakon klanja prljavom vodom dok je kompanija rekla da je to trajalo samo jedan dan i to izolovano.
Zatim je naveo da su radnici ignorisali zaustavljanje širenja kampilobakterije dok Faccenda kaže da to nije tačno i da su uložena ogromna sredstva u obučavanje i motivisanje radne snage.
Iako se bakterija ubija nakon dugog kuvanja, oko 280.000 ljudi godišnje se razboli, a oko 100 ljudi umre od nje. Poznato je i da je stopa zaraženosti u poslednjoj deceniji povećana.
Zbog toga bi supermarketi i njihovi dobavljači trebalo da posvete više pažnje rešavanju ovog problema sa kampilobakterijom jer su i oni odgovorni za trovanje hranom i smrt ljudi.
Do 80% kampilobakterijskih infekcija su pripisani zaraženoj živini. 2003. godine FSA je izvestila da je 56% piletine koja se prodaje zaraženo, dok je 2008. godine taj procenat se povećao na 65%. Čišćenje zahteva novac, a proizvođači i prodavci se trkaju za proizvodnju najjeftinije moguće piletine.
Gardijan je istraživao slabe karike i došao do zaključka da do zagađenja dolazi još u fabrikama i na farmama. Jedna od kritičnih tački je proces evisceracije (vađenje iznutrica).
Creva i iznutrice koje se vade u ovom procesu se često, usled kvarova pumpe koja bi trebalo da ih izbacuje, gomilaju formirajući krvavu gomilu materijala visokog rizika. Radnici bi trebalo da zaustave liniju i počiste, ali to košta, a i potrebno je da ispune normu tako da nemaju vremena.
Velike klanice obično obrađuju 185 do 195 pilića/minut, ili skoro 12.000 pilića/sat. Creva obično kupe automatske metalne ruke. Današnji pilići se uzgajaju do standardnih 1.8kg za šest nedelja.
Ako mašina nije prilagođena različitim telima pilića, metalna ruka može da ih probije, a onda se svaka kampilobakterija automatski prenosi. Prilagođavanje mašine ili čišćenje dovodi do trošenja vremena i novca.
Mašine za čupanje perja su još jedna tačka visokog rizika za infekciju kampilobakterijom. Zaklani pilići prvo prolaze kroz toplu vodu da bi im spalo perje a zatim se gumenim prstima to perje izvlači napolje. Perje može biti zagađeno izmetom jer prsti vrše pritisak na piliće i oni mogu istisnuti više fekalija, a prsti mogu da se zaraze bakterijama.
Dokazi govore da se to perje ne uklanja već stoji nagomilano satima. Voda u rezervoaru uglavnom se menja samo jednom dnevno, tako da do kraja smene postaje puna pilećeg izmeta i prljavštine. Jedino je dobro što se voda čuva dovoljno topla da ubije bakterije.
Reporter Gardijana koji je tajno potražio posao u jednoj od fabrika pilića kako bi saznao šta se stvarno dešava bio je svedok i da su leševi sa tragovima fekalnog zagađenja plasirani u pakovanja za prodaju. Ova pojava je uobičajena širom industrije, čak neizbežna, s obzirom na način obrade piletine.
Takođe, veliki broj radnika kupi piliće sa poda i stavlja ih nazad u proizvodnju. Samo u prisustvu revizora to se ne radi, već se uspori, ali inače stvari se gomilaju i spuštaju na pod. Kompanija 2 Sisters je ovo demantovala rečima da je imala stroge procedure za rukovanje mesom koje padne na pod i tim obučenih ljudi koji to sređuje tako da nikada ne ide za ljudsku ishranu.
Zajedno sa svojim klijentima je izvršila niz revizija i nije otkriven nikakav problem o standardima higijene i bezbednosti hrane. Prema istraživanju FSA 61% pilića je pozitivno na kampilobakteriju, 37% je zaraženo u srednjem opsegu, a 2% je teško zaraženo.
Druga ključna tačaka rizika je na farmi. Standardni pilići su odrasli u velikim industrijskim farmama gde svako pile zauzima površinu manju od veličine jednog A4 papira.
Timovi za hvatanje pilića idu od farme do farme pa postoji visok rizik od unakrsne zaraze ovom bakterijom. Paul Sadler, radnik Faccende, jedne od najvećih britanskih dobavljača živine čiji su korisnici Asda i Nando, tvrdi da se stroga pravila često ne poštuju.
Stroga pravila bi trebalo da smanje rizik, a dodatne mere uvedene su u poslednjih nekoliko godina. Do kraja 2013, međutim, oni su imali malo uticaja.
FSA je identifikovala stres tokom transporta u sanducima kao rizičnu tačku za širenje kampilobakterije, jer pilići tada pojačano vrše nuždu šireći bakterije.
Faccenda je takođe rekla da je ono što je Gardijan naveo o higijenskim propustima neistinito i da su oni uložili ogromna sredstva u dobre plate i obuku osoblja kako bi ih motivisali da poštuju pravila. Rezultati o kampilobakteriji u ovoj kompaniji nisu još poznati.
Potrošači imaju pravo da znaju rezultate testova, odnosno koji supermarketi i prerađivači imaju najveći nivo zaraženosti kako bi mogli da kupuju na drugim mestima. Direktor FSA, Stiv Vern, je rekao da je imenovanje bilo neophodno da bi industrija ovo pitanje i agenciju shvatila ozbiljno.
(Web-tribune.com)