JEZIVE PROGNOZE ZA DECU U SRBIJI: Ubijaju se burgerima i masnim picama, prete im opasni tumori

Svako treće dete u Srbiji uzrasta od sedam do 14 godina je gojazno, veoma mali broj dece doručkuje i jede voće i povrće dok sa druge strane, visok procenat mališana jede beli, a ni pet odsto integralni hleb i žitarice kaže Zorica Jovanovski, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”. Ona napominje da gojazna deca imaju veće predispozicije za maligne bolesti.

debeo gojazan decak

Ovi podaci isplivali su iz istraživanja o zdravlju stanovništva u 2013. godini, koje na svakih sedam godina radi “Batut”, a problem je što svako novo istraživanje pokazuje veći procenat gojazne dece u odnosu na prethodno.

– Poslednje istraživanje je pokazalo da u Srbiji ima 13,5 odsto gojazne dece što je porast u odnosu na 2006. godinu kada je taj procenat iznosio 8,5. Kada tome dodamo i podatak od 14,5 odsto prekomerno uhranjene dece, dolazimo do podatka da je svako treće dete u Srbiji gojazno – navodi dr Jovanovski.

Prema njenim rečima, u odnosu na prethodno istraživanje popravile su se navike u vezi sa doručkom, međutim i dalje malo dece jede voće i povrće.

– Voće jede 51 odsto dece uzrasta od sedam do 14

– Povrće jede 55 odsto dece istog uzrasta

Jovanovski kaže i da samo 3,2 odsto dece jede integralni hleb i žitarice.

ALARMANTNE BOLESTI PRETE NAJMLAĐIMA

Ona napominje da gojaznost i te kako utiče na zdravlje, i da reperkusija gojaznosti dolazi tek u kasnijem životnom dobu. Navodi da gojazna deca imamju holesterol, trigleciride, da ta deca hrču i upozorava na bolesti koje kasnije mogu da nastanu kao posledice prekomerne uhranjenosti. To su:

– kožna oboljenja,

– masna jestra,

– kamen u žučnoj kesi

– problemi sa želucem.

Gojaznost je prema njenim rečima i uzročnik mnogo težih bolesti:

– Takva deca imaju veće predispozicije za maligne bolesti – upozorava Jovanovski.

DECA JEDU TREND HRENU, ONO ŠTO IM SE NUDI

Nutricionista Ana Todorović primećuje da problemi sa kilažom kod dece nastaju kada oni pođu u školu.

– Pogotovo u onim razredima kada prestaje organizovana ishrana. Deca idu za trendovima i jedu ono što im se plasira. A, deca kada osete slast nezdrave hrane, retko koje će posle toga pojesti brokoli – kaže dr Todorović.

Ona primećuje i da su deca koja nose užinu od kuće predmet podsmeha:

– Kada roditelj napravi sendvič detetu, koliko god on lepo izgledao, nađe se neko drugo dete koje će mu reći: “Šta ti je to”.

Telegraf.rs je pre dva meseca objavio frapantne podatke Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, takođe, o ishrani dece. Osim neadekvatne i loše ishrane, njihovi podaci pokazuju i da se 60 odsto dece ne bavi nikakvim fizičkim aktivnostima. S tim u vezi, više od polovine dece, odnosno svako drugo, ne može da se popne uz stepenice bez zamora.

Molim vas da nam pišete sa kakvim se sve problemima suočavate kada je ishrana dece u pitanju. Pišite nam šta se sve vašoj deci servira od hrane u blizini škola, koliko se vaša deca hrane zdravo, bave fizičkom aktivnošću… Na mejl ili broj telefona redakcije 011/ 209 – 6847 sugerište nam kako da ovoj opasnoj pojavi stanemo zajedno na put i spasemo zdravlje nacije.

(Lj. R. – [email protected])

  • Savka

    Navike su opasna stvar.
    I Dzejmi Oliver je pokusao da deci u osnovnim skolama zameni brzu hranu zdravijom sa mnogo povrca i voca i nije mu uspelo. Deca je nisu prihvatala, zbog navika.
    Najveca odgovornost je na roditeljima.