Mladen Urdarević, scenarista: Državni posao je naša surova realnost

Ne može se povlačiti paralela između kultnog filma iz osamdesetih „Ko to tamo peva“ i TV serijala „Državni posao“, ali sličnost se neodoljivo nameće, i to u dva segmenta.

Najpre, oba ostvarenja na svoj način demantuju izgovore da za dobar film ili serijal uvek treba mnogo para i ekskluzivne lokacije. Ponekad je dovoljan rasklimatani autobus ili običan studio Radio-televizije Vojvodine koju su NATO bombarderi pre 15 godina poslali u podstanare.

Druga sličnost tek će doći s vremenom. Kada danas na nekom TV kanalu naletimo na Šijanovo remek-delo, obavezno zastanemo da odgledamo „samo ovu scenu“, a onda ostanemo do kraja filma. Po ko zna koji put.

Slična reprizna sudbina, nesporno, čeka i seriju „Državni posao“ u godinama koje dolaze, jer malo je verovatno da će se u još nekom serijalu tog tipa, u bliskoj budućnosti, poklopiti toliko dobra energija i talenti kakve imaju trojica glavnih protagonista: Dimitrije Banjac (Ćorđe Čvarkov), Nikola Škorić (Dragan Torbica), Dejan Ćirjaković (Boškić), te njihovi drugari iza kamere – reditelj Stojče Stoleski i scenarista Mladen Urdarević.

Kako je septembra 2012. godine serijal krenuo epizodom „Rakija“ (Torbica ima povod da časti, usput prebacuje Čvarkovu zapošljavanje rođaka: „Kod tebe na slavi nisam znao jesam li na poslu ili na slavi“), svakog radnog dana nacija u 18.50 seda pred TV ekran. Odgledana najnovija, desetominutna epizoda sutradan se prepričava na poslu (državnom i privatnom) kao da je trajala ceo sat.

– Nemamo plan koliko ćemo još trajati, duže od „Simpsonovih“ sigurno, znači barem 500 epizoda – počinje u očekivano šaljivom tonu Urdarević. – Jednom će verovatno doći do zasićenja, ali zasada o tome ne razmišljamo.

Publika bolje poznaje Urdarevićev glas nego lik. Sa kolegom Daškom Milinovićem specifičnim humorom budi slušaoce u jutarnjem programu B-92. Pojavio se kao epizodista u „Državnom poslu“, u ulozi bugarskog pilićara Hriste Boneva, jer, kako kaže, nisu imali u datom trenutku čoveka za tu ulogu, pa je izbor, na brzinu, pao na njega.

Urdarević sebe više voli da naziva koscenaristom jer scenario za epizode smišlja zajedno sa Banjcem, Ćirjakovićem i Škorićem. Okupe se, svako baci svoju ideju na sto. Vrcaju predlozi, replike… I sami se često zacenu od smeha. Sve to stave na papir, a improvizacije se podrazumevaju svakog utorka kada se snima svih pet epizoda, koje se emituju od ponedeljka do petka.

– Nije teško objasniti fenomen popularnosti „Državnog posla“ – kaže sagovornik „Novosti“. – Mnogi misle da je to satira, ali „Državni posao“ je realnost, prokleta istina koja nas okružuje. Sve o čemu govorimo u našim skečevima zapravo se dešava u svakom javnom preduzeću. To je suština našeg uspeha. Svaki gledalac prepozna u nekom segmentu sebe, svoje kolege, poznanike.

Da su njihove priče iz izmišljene državne kancelarije istinite, protagonisti serije su shvatili kada su im se počeli javljati gledaoci i objašnjavati gde se tačno desilo to o čemu govore Čvarkov, Torbica i Boškić.

– Posle epizode u kojoj su komarci oborili helikopter za zaprašivanje tih istih komaraca, zvali su iz gradskog preduzeća da pitaju kako znamo da su njima pale letelice – kaže Urdarević kroz smeh. – Bilo je još sličnih primera na osnovu kojih smo na samom početku shvatili šta je razlog naše popularnosti.

Osim pogođenih naših naravi i odnosa prema državi i državnom poslu, gledaoce je privukla i večita vojvođanska tema – tinjajuća netrpeljivost i nadgornjavanje između starosedelaca i dođoša. Nekada su se te stvari prepričavale uglavnom samo u vicevima, a danasA u „Državnom poslu“.

– Likovi su se formirali u toku snimanja, u hodu – okriva Urdarević. – U prvim epizodama Čvarkov je bio stidljiv i nije se dernjao, a kasnije su se sve osobine njegove, kao i Torbice i Boškića, nadogradile same od sebe. Generalno, mene atmosfera „Državnog posla“ neodoljivo podseća na cvećarnicu iz „Alana Forda“, u kojoj je Čvarkov definitivno Broj Jedan, Torbica uvek nezadovoljni Bob Rok, a Boškić mladi i naivni Alan Ford. Njih trojica su „kvarnjaci“, ali nisu neljudi, zato su svima simpatični. N

KO SU, ŠTA JOŠ RADE

DIMITRIJE BANjAC (Čvarkov) je inženjer tehnologije, rođen u Novom Sadu, 1976. završio Tehnološki fakultet i radio u NIS. Strastveni sakupljač i priređivač stripova, između ostalih edicije „Alan Ford“. Radio u sportskoj rubrici Televizije Vojvodina. Oženjen, otac jednog deteta.

NIKOLA ŠKORIĆ (Dragan Torbica) je istoričar. Radi u dizajnerskom studiju. Rođen 1976. u Rijeci, izbegao u Srbiju 1992. godine. Diplomirao na Novosadskom univerzitetu. Nije mogao da nađe posao u struci, pa je držao časove i predavao engleski jezik. Godine 2008. javio se na konkurs RTV za honorarnog saradnika. Oženjen, ima dvoje dece.

DEJAN ĆIRJAKOVIĆ (Boškić), završio Muzičku akademiju, ima bend. Rođen 1979. u Novom Sadu. Od 2008. radi na RTV. Oženjen, ima dvoje dece.

(Novosti)