Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Banke na našem tržištu moraće za najmanje 30 odsto da smanje provizije koje trgovci plaćaju na transakcije platnim karticama u svojim radnjama! Krajnje je vreme da banke shvate gde se nalaze i da prestanu da misle samo na svoj interes, kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković
Narodna banka Srbije (NBS) priprema nacrt zakona po kojem će sve banke na našem tržištu morati drastično da snize provizije koje trgovci plaćaju na transakcije platnim karticama u svojim radnjama, najavila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Prema saznanjima Informera, provizije će pasti najmanje za trećinu, što znači da će one kod velikih trgovaca umesto 1,5 iznositi jedan odsto po transakciji, dok će u malim trgovinama one pasti sa 2,5 na 1,5 odsto. Stručnjaci kažu da posle ove promene u malim trgovinama neće više izbegavati da prodaju robu preko platnih kartica, što je do sada bio čest slučaj.
Dosta bahaćenja
Guvernerka Jorgovanka Tabaković je rekla da NBS neće više tolerisati to što banke sopstvene troškove nadomešćuju „izmišljanjem novih troškova“ i poručila da su visoke bankarske naknade na korišćenje platnih kartica ograničavajući faktor za bezgotovinska plaćanja.
– NBS će doneti odgovarajuće zakonske regulative kojom će se te provizije smanjiti. Pripremili smo nacrt zakona kojim će se regulisati provizije za plaćanje bankarskim karticama i koji će se naći pred Skupštinom Srbije. Banke ne mogu samo da gledaju kako da sopstvene troškove, u uslovima nižih kamata i nižih prihoda, nadomeste novom dovitljivošću i izmišljanjem novih troškova. Krajnje je vreme da banke shvate gde se nalaze i da svoje izvore sredstava usklade sa realnošću – poručila je bankarima guvernerka.
U NBS objašnjavaju da će pored provizija koje plaćaju trgovci biti smanjene i međubankarske provizije, koje se naplaćuju kada je roba plaćena karticom jedne banke, na POS uređaju koji je postavila druga banka.
– Nacrtom zakona je predviđeno ograničavanje međubankarskih provizija na nivo od 0,2% za debitne kartice i 0,3% za kreditne kartice. Ove naknade trenutno se kreću od 0,8% za nacionalnu „dinacard“ karticu, do 1,2% za strane kartice. S druge strane, novi zakon ne predviđa smanjenje provizija u situacijama kada građani podižu novac karticom jedne banke sa bankomata druge banke – pojasnili su iz NBS.
Promene i za građane
Urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac kaže da će smanjenje provizija uticati na male trgovce da prestanu da izbegavaju naplaćivanje robe platnim karticama.
– Ukoliko je veći trgovac, veća je i njegova mogućnost da sa bankom pregovara o manjoj proviziji, dok lokalne radnje nemaju tako velike promete i nemaju neki izbor. Zato im banke neretko odrape provizije i preko dva procenta. Zbog toga mnoge male radnje često neće da prodaju cigarete ako se plaća karticom jer im se ne isplati, pa neretko zamole kupca da im da keš – kaže Uzelac.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da banke svoje usluge previše naplaćuju i da bi bilo dobro da se donesu odgovarajuće zakonske regulative kojom će se te naknade regulisati.
– Bilo bi dobro da se te naknade što pre smanje. Dodatni problem je što svaka banka drugačije naziva te naknade i obično vlasnici trgovina ni ne znaju šta tačno plaćaju – kaže Kovačević.
Mnogobrojni nameti
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže i da se trgovci sa razlogom bune jer postoje čak i fiksne naknade, pa ukoliko se ne ostvari određeni, definisani promet, vlasnici radnji moraju i to da plate što im nameće još troškova.
– Ukoliko se ovaj predlog usvoji, onda bi i trgovci trebalo više da poštuju Zakon o fiskalnim kasama i da svi imaju terminal za kartice – dodao je on.
