Home / SRBIJA / OVO SU SRPSKE VEHABIJE, NJIH 500: Evo gde im se sve po Srbiji nalaze štabovi..

OVO SU SRPSKE VEHABIJE, NJIH 500: Evo gde im se sve po Srbiji nalaze štabovi..

Teroristički napad na policijsku stanicu u Zvorniku, u kom je stradao jedan, a povređena su dva policajca, vratio je na dnevni red problem vehabija u Srbiji, utoliko pre što se njihov broj u našoj zemlji procenjuje na nekoliko stotina, od čega samo 200 živi u Beogradu.

vehabije- bosna- ratnici- fanatici 2

Činjenica da takva tragedija može da se dogodi i u našoj zemlji, iako srpske bezbednosne snage tvrde da sve drže pod kontrolom, naterala je sve nas da ponovo uzmemo u razmatranje opasnost koja nam preti od povratnika s Bliskog istoka.

Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka, Dragana Simeunovića, tu opasnost treba šire sagledavati.

– Ekstremista ima i u drugim opcijama islama. Ovo što se desilo u Zvorniku nije iznenađenje, jer čim dozvolite povratnicima sa Bliskog istoka da se šire, do neke nevolje mora da dođe – objašnjava profesor Simeunović.

U prilog ovoj tezi ide i podatak naših državnih organa, prema čijoj proceni u Srbiji ima oko 500 pobornika vehabizma, od kojih je najmanje onih iskrenih posvećenika. Veliki broj njih se samo karakteristično oblači (kraće pantalone, duga brada), ali nisu ozbiljni u veri.

Jedan deo njih bavi se kriminalom: ilegalnim prebacivanjem migranata preko Srbije, trgovinom drogom i regrutovanjem boraca za Siriju uz pozamašne novčane nadoknade.

U prestonici njihov broj doseže 200. Stacionirani su prvenstveno na Ledinama i u Zemunu, gde na Vojnom putu imaju i svoj mesdžid (džamija bez minareta), ali ih ima i na Paliluli, naselju Medaković i u centru grada.

Uglavnom se radi o izbeglicama sa KiM, koje se okupljaju najčešće u Bajrakli džamiji i finansiraju iz Beča.

Povezani su sa mesdžidima u Prizrenu, Bujanovcu i Gračanici, a njihov zajednički cilj je da regrutuju nove pripadnike i pružaju logističku pomoć centrima na Kosovu i u BiH.

Beogradski mesdžid podređen je novopazarskom “Furkanu“ koji, prema jednoj verziji, važi za ispostavu vehabijske kolonije iz Gornje Maoče, a prema drugoj – podređen je dvojici Albanaca sa KiM.

Najpoznatiji vehabija je Goran Pavlović, zvani Abdulah, koji se nalazi na čelu beogradskih vehabija.

Pavlović je pre nego što se preselio u Siriju, u kojoj duže vreme boravi, živeo i u Gornjoj Maoči, kraj Brčkog, gde je bio i u vreme velike akcije na vehabije, 2010. godine, ali tada nije uhapšen.

Ime mu se u medijima ponovo pojavilo prošlog leta kada je u kući njegovog oca Tomislava, u Bosuti kod Aranđelovca, nađeno ilegalno oružje, a meštani su prijavili i da se tu okupljaju vehabije.

Ovaj Zemunac prešao je u islam 2002. pod uticajem prijatelja. Predstavljao se kao bivši monah, izučavao je Kuran i išao na hadžiluk u Meku.

U Maoči mu je komšija bio Mevlid Jašarević, takođe državljanin Srbije, koji je 2011. pucao na američku ambasadu u Sarajevu, za šta je osuđen na 15 godina zatvora.

Mevlid Jašarević se 28. oktobra 2011. godine naoružao automatskom puškom, municijom i sa dve ručne bombe i oko 50 minuta je pucao na zgradu američke ambasade u Sarajevu. On je tom prilikom ranio jednog policajca, nakon čega je uhapšen.

Njegova tetka tada je rekla za medije da je Mevlid bio mirno dete, ali da je patio zbog razvoda roditelja, koji žive u Češkoj i Austriji. Kako je tada navela, Mevlid se u Austriji i povezao sa vehabijama.

On se 2009. godine iz Novog Pazara preselio u BIH, gde je zasnovao porodicu. Oni koji su ga znali, pričali su da je često imao čudne izjave u vezi vere, iako nikada nije pominjao bilo kakav napad.

vehabije- bosna- ratnici- fanatici 1

Tokom saslušanja u Tužilaštvu BiH, Jašarević je pomenuo i Maksima Božića (25) s kojim je u Beču slušao predavanja, kasete, CD-ove i govore o vehabijskom pokretu.

Družeći se sa decom muslimanskih emigranata u Beču, Božić je takođe primio islam i postao vehabija sa 20 godina.

Božić je poreklom iz Bijeljine, a javnosti je postao poznat 2010. kada je uhapšen u Tuzli kao član ekstremne islamske grupezbog sumnje da je pripremao teroristički napad.

Prilikom hapšenja policija je kod Maksima pronašla i izvesnu količinu naoružanja i eksploziva, za koje se pretpostavlja da je bilo planirano da ih, zajedno sa vehabijom Enesom Sejarnićem (28) 15. maja postavi na Brčanskoj malti, na dan obeležavanja „oslobođenja” Tuzle od JNA.

Božić je pod imenom Mirza Gradaščević, koje je posle pristupanja vehabijama koristio uporedo sa Abu Muhamed, otvorio profil na „Fejsbuku” preko koga je kontaktirao veliki broj verskih istomišljenika.

Po povratku iz Beča, nakon što je proteran iz Austrije 2008. u Bosnu, Božić se upoznao sa Sejarnićem, ali njih dvojica nisu bili deo neke organizovane terorističke mreže, već radikalni islamisti koji su delovali samostalno.

Iste godine uhapšeni su još dvojica državljana Srbije bliski vehabijskom pokretu na području BiH.

Reč je o Jasminu Koraću i Milutinu Sretenoviću, koje je policija privela nakon pretresa objekta u kom su boravili u Tuzli.

Korać i Sretenović družili su se sa vehabijom Maksimom Božićem, zbog sumnje da su planirali da budu njihovi saučesnici u napadu na dan obeležavanja oslobođenja Tuzle.

Iako se u to vreme o ovakvim slučajevima čitalo u novinama u neverici da se tako nešto dešava u Srbiji ili bar sa njenim državljanima, za samo nekoliko godina došli smo u situaciju da nas ovakvi primeri više ne frapiraju, pa čak i da konstatujemo da teroristički napadi ne treba da nas čude!

Tako je, u avgustu prošle godine, u selu Bosuta kod Aranđelovca, BIA uhapsila četvoricu vehabija i jednog vojnog penzionera Tomislava P. u čijoj kući je nađena veća količina “škorpiona”, bombi i municije.

Prema rečima njegovih komšija, Tomislavov sin Goran oženio se muslimankom i prešao u islam. Nakon toga u njihovoj porodičnoj kući počeli su da se skupljaju muškarci nalik na vehabije, ošišani do glave, sa belim kapama, bradama, koji su tu očigledno skrivali oružje.

Meštani ovog sela živeli su u strahu jer su redovno viđali “zelene mercedese” novopazarskih tablica sa neobičnim imenima.

Poslednji slučaj prelaženja u islam zabeležen kod nas se dogodio u avgustu prošle godine, kad je Vinko Stojanović (24) iz Zavidovića u Zeničko-dobojskom kantonu promenio veru i uzeo ime Abdurahman.

Njegovo obrazloženje ovog postupka bilo je da je odlučio da prihvati islam zato što mu se “nisu sviđale neke stvari u pravoslavnoj veri, a pre svega, korišćenje alkohola“.

Jedini vehabija – za sada – koji se pokajao zbog kretanja esktremističkim putem u ime vere je Muhedin Gegić (40), kog su 2006. vrbovale vehabije iz arapskih zemalja, zbog čega je napustio porodicu i otišao u Jemen, gde je zasnovao novu porodicu.

vehabije

Naime, Gegić je u Tutinu ostavio ženu i troje dece, a u Jemenu se oženio s Jemenkom, s kojom je onda dobio još četvoro naslednika.

Muhedin Gegić u oktobru prošle godine je prvi put pokušao da ode iz Jemena, ali zbog određenih komplikacija to nije bilo moguće. Kada je krajem marta u Jemenu izbio rat, Gegić je stupio u kontakt sa srpskom ambasadom u Adis Abebi, koja je na sve načine pokušavala da organizuje evakuaciju uz saradnju sa ambasadama na Bliskom Istoku.

Prošle nedelje, napori naše ambasade su uspeli i Gegić je sa decom doputovao u Beograd, odakle je otišao u Tutin, kako bi posetio svoje sestre, nadajući se da će za mesec ili dva, ponovo biti sa svojom ženom iz Jemena, koja je u toj zemlji ostala kako bi brinula o svojoj bolesnoj majci.

(J.B., Telegraf)

Check Also

Žena Žike Todorovića otkrila detalje stravične tragedije: Sin nam se nije otrovao

Ana Todorović, supruga Srđana Todorovića je očajna, na lekovima, i obamrla od tuge posle smrti …