„Sa­da­šnja kri­za oko Se­ver­ne Ko­re­je do­ka­zu­je da će ova 2017-ta ve­ro­vat­no bi­ti isto­rij­ska pre­kret­ni­ca..“

lazanski

Piše: Miroslav Lazanski
Ni­je Ame­ri­ka po­sta­la sla­bi­ja, već su osta­le ze­mlje po­sta­le ja­če. Je­ste Ame­ri­ka 1945. bi­la „pr­va ze­mlja“, je­di­na nu­kle­ar­na si­la, pr­va eko­nom­ska si­la sve­ta i vla­snik tri če­tvr­ti­ne svih svet­skih zlat­nih re­zer­vi. Ni rat u Ko­re­ji pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ni­je pro­me­nio tu ame­rič­ku po­zi­ci­ju, Ame­ri­ka je na­vi­kla da bu­de pr­va i to joj se svi­de­lo. A on­da je do­šao rat u Vi­jet­na­mu i tra­u­ma za Ame­ri­ku, vi­še zbog gu­bit­ka pre­sti­ža, ne­go zbog gu­bit­ka ži­vo­ta…

Sa­da­šnja kri­za oko Se­ver­ne Ko­re­je do­ka­zu­je da će ova 2017. go­di­na ve­ro­vat­no bi­ti isto­rij­ska pre­kret­ni­ca, iako isto­rij­ske pre­kret­ni­ce po­sta­ju vi­dlji­ve tek re­tro­ak­tiv­no. Od­no­sno, Vi­jet­nam se de­sio on­da ka­da su Ame­ri­kan­ci se­be bla­go­si­lja­li ti­tu­lom „ve­li­ko dru­štvo“ na ko­ju su, kao vo­de­ća ze­mlja, oči­gled­no ima­li pra­vo. Ka­ko je me­đu­na­rod­na va­lu­ta bi­la u nji­ho­vim ru­ka­ma, jed­no­stav­no su štam­pa­li no­ve ko­li­či­ne.

Po­sle­di­ca to­ga su bi­li in­fla­ci­ja ši­rom sve­ta i krah mo­ne­tar­nog si­ste­ma i Bre­ton vud­sa – ključ­ni ele­ment po­sle­rat­nog opo­rav­ka. Upr­kos to­me, SAD su iz­gu­bi­le rat u Vi­jet­na­mu i isto­ri­ja uop­šte ni­je sta­la.

Se­ver­na Ko­re­ja to sa­da vr­lo pla­stič­no do­ka­zu­je, ame­rič­ka im­pe­ri­ja ne­mi­lo­srd­no je osu­đe­na na pad. Na­rav­no, ja pri­hva­tam da Ru­si­ja eko­nom­ski ne kon­ku­ri­še Ame­ri­ci, Ki­na već da, da su SAD još uvek voj­no pr­va si­la sve­ta, ali ne i na nu­kle­ar­nom pla­nu gde to me­sto za­u­zi­ma Ru­si­ja.

Ja sa­mo tvr­dim da je pad Ame­ri­ke u no­voj nu­kle­ar­noj eri, ka­da se po­sto­je­ći re­do­sled vi­še ne mo­že pre­u­re­di­ti ra­tom, kao što je to bi­lo u pro­šlo­sti kon­ven­ci­o­nal­nih su­ko­ba, de­fi­ni­tiv­no po­stao vi­dljiv upra­vo na pri­me­ru lan­si­ra­nja se­ver­no­ko­rej­skih ba­li­stič­kih ra­ke­ta i te­sti­ra­njem nu­kle­ar­nih bom­bi.

Pred­sed­nik SAD Do­nald Tramp na pi­ta­nje šta sa­da po­sle se­ver­no­ko­rej­ske pro­be hi­dro­gen­ske bom­be re­kao je: „Vi­de­će­mo…“ Je li to okle­va­nje, pri­ta­je­na pret­nja, ne­do­sta­tak ide­ja, ili pro­sta spo­zna­ja da voj­nog re­še­nja u Ko­re­ji ne­ma? A ne­ma ga za­to što Pjon­gjang već ima na sto­ti­ne ra­ke­ta sred­njeg do­me­ta ko­ji­ma mo­že do­se­ći ci­lje­ve u Ja­pa­nu, i u Ju­žnoj Ko­re­ji, de­se­tak pro­jek­ti­la in­ter­kon­ti­nen­tal­nog do­me­ta za ci­lje­ve na Alja­sci, plus naj­ma­nje tri­de­set atom­skih i hi­dro­gen­skih bom­bi.

Ni­ka­kav ma­so­van i pre­ci­zan ame­rič­ki pre­ven­tiv­ni udar kon­ven­ci­o­nal­nim, ili nu­kle­ar­nim oruž­jem ne mo­že uni­šti­ti sve lan­se­re se­ver­no­ko­rej­skih ra­ke­ta, jer su mo­bil­ni i skri­va­ju se u do­bro ma­ski­ra­nim tu­ne­li­ma du­bo­ko u pla­ni­na­ma Se­ver­ne Ko­re­je.

A ba­ci­ti na Se­ver­nu Ko­re­ju 100 atom­skih bom­bi, to je ra­di­ja­ci­ja ko­ja bi po­go­di­la i ame­rič­ke sa­ve­zni­ke, Ju­žnu Ko­re­ju i Ja­pan, pa on­da i Ki­nu i Ru­si­ju. Ba­ci­ti ne­u­tron­ske bom­be ta­ko­đe je pro­ble­ma­tič­no, jer Pe­king ne mo­že da do­zvo­li voj­ni po­raz Pjon­gjan­ga, a na sva­ku ne­u­tron­sku bom­bu, ko­ja ima ma­li efe­kat ra­di­ja­ci­je, ali ve­li­ki ru­ši­lač­ki efe­kat, Se­ver­na Ko­re­ja bi od­go­vo­ri­la svo­jim atom­skim i hi­dro­gen­skim bom­ba­ma.

Jer vlast u Pjon­gjan­gu je vi­de­la ka­ko su pro­šli Sa­dam Hu­se­in i pu­kov­nik Ga­da­fi, ko­ji ni­su ima­li, a bi­li su la­žno op­tu­že­ni da ima­ju, atom­ske igrač­ke.

Se­ver­na Ko­re­ja iz­vo­di svo­je nu­kle­ar­ne pro­be du­bo­ko is­pod ze­mlje, ra­di­ja­ci­ja na po­vr­ši­ni ne ugro­ža­va su­sed­ne dr­ža­ve, ku­će se ne ru­še. Ra­ke­ta ko­ja je pre­le­te­la Ja­pan bi­la je na vi­si­ni od 550 km, ona pret­hod­na na vi­si­ni od čak 2.700 km. To je već va­si­o­na. Iz­nad Sr­bi­je, iz­nad Ru­si­je, iz­nad SAD sva­ki dan pre­le­ću stra­ni iz­vi­đač­ki sa­te­li­ti. Ko­ja je raz­li­ka u prav­nom smi­slu iz­me­đu se­ver­no­ko­rej­ske ra­ke­te i tih sa­te­li­ta? Ni­ka­kva. Ka­da su So­vje­ti še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka iz­nad Sver­dlov­ska obo­ri­li ame­rič­ki špi­jun­ski U-2 i Hru­ščov se oko to­ga po­ža­lio De Go­lu, ovaj mu je od­go­vo­rio da so­vjet­ski špi­jun­ski sa­te­lit sva­ki dan pre­le­ti Je­li­sej­sku pa­la­tu tri pu­ta.

Ako svet mo­že da ži­vi s izra­el­skom atom­skom bom­bom, sa pa­ki­stan­skom atom­skom bom­bom i s in­dij­skom atom­skom bom­bom, če­mu to­li­ka stig­ma­ti­za­ci­ja Se­ver­ne Ko­re­je? To što iz Pjon­gjan­ga do­la­zi ra­to­bor­na re­to­ri­ka, pa to slu­ša­mo već 65 go­di­na. To ni­je raz­log za rat. Pjon­gjang že­li di­rekt­ne raz­go­vo­re sa SAD, Klin­to­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja svo­je­vre­me­no je obe­ća­la ve­li­ku po­moć Se­ver­noj Ko­re­ji u hra­ni i naf­ti u za­me­nu da Pjon­gjang ob­u­sta­vi nu­kle­ar­na is­tra­ži­va­nja u Jong­so­nu. I Se­ver­na Ko­re­ja je uga­si­la nu­kle­ar­ni re­ak­tor, pa je ta­ko i ta­da svoj deo do­go­vo­ra is­pu­ni­la, ali Va­šing­ton ni­je ski­nuo sve sank­ci­je Se­ver­noj Ko­re­ji, i pro­gram is­tra­ži­va­nja je na­sta­vljen.

Za­pra­vo, je­di­na se­ver­no­ko­rej­ska „va­lu­ta“ u pre­go­vo­ri­ma sa SAD, a cilj Pjon­gjan­ga je­ste eko­nom­ska po­moć i ski­da­nje za­pad­nih sank­ci­ja, za­pra­vo je atom­sko oruž­je. Za­pad že­li da se Se­ver­na Ko­re­ja od­rek­ne atom­skog oruž­ja, ali da i da­lje osta­ne pod za­pad­nim sank­ci­ja­ma zbog ko­mu­ni­stič­ke ide­o­lo­gi­je. U Pjon­gjan­gu to ne pri­hva­ta­ju.

Pro­stor Azi­je ni­je Is­toč­na Evro­pa iz 1989. go­di­ne ko­ja je de­ce­ni­ja­ma če­ka­la de­mo­kra­ti­ju. Azij­ski svet vi­še li­či na Za­pad­nu Evro­pu 19. ve­ka ka­da su dr­ža­ve u su­ko­bi­ma tra­ži­le i stva­ra­le svo­je no­ve struk­tu­re. Ame­rič­ki pri­ti­sak i me­ša­nje spo­lja sa­mo ote­ža­va pro­ce­se de­mo­kra­ti­za­ci­je. Ame­rič­ku de­mo­kra­ti­ju u Se­ver­noj Ko­re­ji do­ži­vlja­va­ju kao mi­lost sve­mo­gu­ćeg stra­nog vla­da­ra, kao po­ni­že­nje ko­je se na­me­će. Jer, oni jed­nog vla­da­ra već ima­ju…

(Politika)