Home / SRBIJA / Srbija ima čak 10.000 dece robova: Trpe batine, silovanja, izgladnjivanje, zastrašivanje i NIKO NE MOŽE DA IM POMOGNE

Srbija ima čak 10.000 dece robova: Trpe batine, silovanja, izgladnjivanje, zastrašivanje i NIKO NE MOŽE DA IM POMOGNE

Eksploataciju dece na rubu egzistencije i prepuštene same sebi, nažalost ne gledamo samo na filmovima, toga u Srbiji i danas ima.

deca- dete- siromasni

U 2015. godini nadležnim službama prijavljeni su slučajevi 1.457 dečaka i 1.433 devojčica koji trpe zanemarivanje i eksploataciju, a u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je u poslednjih pet godina u Srbiji povećan broj svih oblika nasilja u porodici.

Ukupan broj zlostavljane i zanemarene dece u 2015. godini je 9.309.

Deca robovi, kako ih nazivaju socijalni radnici, neretko trpe batine, silovanja, izgladnjivanje, zastrašivanje, rad u neadekvatnim uslovima i često su žrtve prevare, obmane i teškog zanemarivanja.

– U Srbiji imate decu koja žive i rade na ulicama, decu koja rade u poljoprivredi i građevinarstvu, prinudno sklapanje dečjih brakova, kao i učešće dece u kriminalu. Najgori oblici su prodaja i trgovina decom, korišćenje, nabavljanje ili nuđenje dece za prostituciju i za ostale nedozvoljene aktivnosti, a najvidljiviji oblik radne eksploatacije dece, odnosno zloupotrebe dece je prosjačenje.

Ono što je zajedničko svim oblicima u kojima se pojavljuje eksploatacija dece je visok nivo nasilja – objašnjava za “Blic” Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Stručni radnici Centara za socijalni rad izlaze na teren gde god je prijavljena eksploatacija dece i tu procenjuju stepen rizika i preduzimaju potrebne mere zaštite dece.

Prema rečima državnog sekretara, u osnovi dečjeg rada je siromaštvo.

– Smatra se da postoji eksploatacija u radu kada dete radi pod izuzetno teškim uslovima, kada su naknade za rad male ili ih nema, kada su dugi radni sati i kada se rad odvija u nezdravim uslovima, kao na primer sa opasnim mašinama ili hemikalijama. Iako rade poslove koji ne odgovaraju njihovim fizičkim i intelektualnim sposobnostima, neretko se dešava da mališani nisu ni svesni da su žrtve.

Težak rad doživljavaju kao način preživljavanja jer su tako živeli i njihovi roditelji.

Zabeležni su slučajevi u jugoistočnoj Srbiji gde deca rade kao sluge bogatim porodicama, a u nekim predelima, kada počne sezona, odgajivači voća i povrća angažuju decu za berbu što je uzrok njihovog čestog izostajanja iz škole – objašnjava državni sekretar.

Ministarstvo se trudi da reši problem na organizovan i sistemski način. Formirani je 115 timova za zaštitu ove dece.

Psihološke posledice zbog prinudnog rada mogu biti, kako tvrdi Milan Radovanović, specijalni pedagog i psihološki savetnik Savetovališta “Entera”, od poremećaja ponašanja, navika, pa sve do težih mentalnih poremećaja.

– Granica sticanja radne sposobnosti prema našem zakonodavstvu je 15 godina i svaki oblik rada pre ovoga uzrasta može imati izuzetno negativne efekte po dete. Pored toga, što je uzrast na kome se radna eksploatacija desila niži, posledice mogu biti teže.

Međutim, neophodno je napraviti distinkciju između uključivanja deteta u kućne poslove i pomaganja ostalim članovima porodičnog sistema s jedne i radne eksploatacije s druge strane.

U tom smislu, dete se može i treba uključiti pre 15. godine u kućne poslove, ali isključivo na način i u meri koja je u skladu sa njegovim uzrastom i koji ni na koji način ne ugrožava detetovo fizičko i mentalno zdravlje, školovanje, socijalni razvoj – objašnjava Radovanović.

On dodaje da se ta deca drugačije ponašaju od svojih vršnjaka, koriste drugačiji rečnik, agresivni su ili povučeni…

Statistika pokazuje da se broj “dece ulice” povećava iz godine u godinu.

Tokom 2014. registrovano je 24 eksploatisane dece, u 2015. godini registrovano ih je 69, dok je samo na ulicama glavnog grada u toku 2016. pa do kraja januara 2017. godine evidentirano 74. Najveći broj dece je uzrasta od 6 do 14 godina.

Jedna od značajnijih socijalnih mera je Poseban program rada u određenim ustanovama socijalne zaštite i on je pokazao značajne rezultate jer se 90 odsto dece koja su ga prošla nikada nije vratilo na ulicu.

(Telegraf.rs)

Check Also

Žena Žike Todorovića otkrila detalje stravične tragedije: Sin nam se nije otrovao

Ana Todorović, supruga Srđana Todorovića je očajna, na lekovima, i obamrla od tuge posle smrti …