Aleksandar Dugin, ruski filozof i istoričar: „Srbi su zapravo mi, oni se osećaju kao mi.. Srbi su naše ja!“

dugin

Nakon odluke odlazećeg predsednika SAD Baraka Obame o proterivanju 35 ruskih diplomata, navodno uključenih u hakerske napade na rezultate američkih predsedničkih izbora na kojima je pobedio Donald Tramp, u fokus zapadnih medija dospeo je Aleksandar Dugin, intelektualac kojeg predstavljaju kao „Putinovog Raspućina“.

Analizirajući poteze ruskog predsednika Vladimira Putina, zapadnjački mediji poslednjih nedelja uveliko bavili kontroverznim ruskim intelektualcem Duginom kojeg neki nazivaju i “Putinovim mozgom”.

Svojom dugom bradom filozof, sociolog i istoričar Dugin (54) zaista podseća na kontroverznog mistika Grigorija Raspućina.

Na Zapadu smatraju da je Duginov uticaj na ruskog predsednika sličan onom koji je Raspućin imao na rusku carsku porodicu Romanov, cara Nikolaja II i caricu Aleksandru.

Internet forum „Big tink“ ide i korak dalje, pa tvrdi da je Dugin “najopasniji filozof na svetu” i zagovornik ruskog imperijalizma.

Kao tvrdi tradicionalista, žestoki je kritičar liberalizma koji simboliše Amerika, ali osuđuje i komunizam i kritikuje fašizam.

Zalaže se za zabranu hemije i fizike, a protivnik je i interneta i biotehnologije.

Dugin ima mišljenje i o Srbima i Hrvatima.

Tako je u svom članku „Geopolitika jugoslovenskog sukoba“ iz 1997. godine ocenio da Hrvati pripadaju u “katolički sektor germanske srednje Evrope”, naglasivši da je njihova geopolitička sudbina “vezanost za taj blok”.

Za Srbe, međutim, ističe da su u svim kritičnim istorijskim trenucima bili uz Ruse.

„Srbi su zapravo mi. Oni se osećaju kao mi. Srbi su naše ja“, rekao je prošle godine tokom poseta srpskog predsednika Tomislava Nikolića Moskvi.

Hrvatski list navodi da je Aleksandar Geljevič Dugin rođen 1962. godine u Moskvi. Otac mu je, kako sam tvrdi, verovatno radio za sovjetsku vojnu obaveštajnu službu.

„Mrzeo sam svet u kojem sam rođen“, rekao je Dugin u razgovoru za „Njujorker“.

Navodi se da se kao tinejdžer pridružio krugu ekscentričnih moskovskih intelektualaca koji su podjednako prezirali sovjetski komunizam kao i zapadnjački kapitalizam i pokazivali sklonost prema misticizmu i ezoteriji.

Tokom Gorbačovljeve perestrojke (1986.-1991.) Dugin je prvi put bio na Zapadu, konkretno u Berlinu i Parizu, gde je upoznao Alena de Benoasta, lidera evropske Nove desnice.

U razdoblju od 1990. do 2000. godine Dugin je objavio niz radova i knjiga, među kojima i “Osnove geopolitike” iz 1997. koja je pobudila veliki interes kod političkih i vojnih struktura u Rusiji.

Dugin je zatim postao savetnik predsednika ruske Dume Genadija Seleznjova. Kada je Vladimir Putin 2000. postao ruski predsednik, Dugin je postao njegov vatreni pristalica.

„Putin je sve… Putin je apsolutan… Putin je nezamenljiv“, oduševljeno je govorio Dugin koji je 2004. godine doktorirao sociologiju na nemačkom Univerzitetu u Rostovu da bi 2008. godine postao profesor na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi i direktor Centra za konzervativne studije.

Navodi se da je Dugin 2001. osnovao Međunarodni evroazijski pokret, organizaciju koja promoviše ujedinjenje bivšeg sovjetskog područja u jedinstvenu kulturnu i civilizacijsku celinu.

Pobedu Donalda Trampa u Americi dočekao je s oduševljenjem.

„Za nas je njegova pobeda radost, to je sreća. Morate da razumete da Trampa smatramo američkim Putinom“, rekao je nedavno Dugin za „Volstrit džurnal“.

(Agencije)