Dron „Pterodaktil” omogućavaće tenkovima „Armata” da gađaju i ono što posada ne vidi

Počelo je testiranje devetog eksperimentalnog modela ruskog lovca pete generacije T-50 saopštio je novinarima zamenik ministra odbrane RF Jurij Borisov tokom radne posete preduzeću „Saturn”.

„Već smo napravili deveti avion. Prešli smo na kompleksna ispitivanja, na ispitivanja naoružanja, celokupne elektronike” – kazao je zamenik ministra odgovarajući na novinarska pitanja.

Po njegovim rečima, testiranja teku po planu i „nekih posebnih zamerki nema”.

„Letačko-tehničke karakteristike su već potvrđene. Danas prelazimo na pitanje kompleksnog testiranja, uključujući testiranje borbenih sistema aviona” – dodao je on.

Borisov je naglasio da je T-50 „prevazišao sve zahteve koji se danas postavljaju pred takve avione”.

PAK FA je ruski lovac pete generacije. On se prvi put vinuo u vazduh 2010. godine.

Ranije je saopšteno da će ispitivanja faza biti završena 2017. godine. U naoružanje Vazdušno-kosmičkih snaga RF bi trebalo da bude uvršten iste godine.

Međutim, ruska vojna industrija i nauka beleže i druge uspehe.

Borbene mašine iz porodice „Armata” biće opremljene izviđačkim bespilotnim letelicama koje će skenirati bojno polje desetinama kilometara u prečniku, omogućavajući njihovim posadama „uvid u situaciju destinama kilometara u krug” i da navode rakete na cilj i pre nego što ga vide okom.

Pritom je dron, koji je napravio Moskovski avio institut (MAI), sposoban da provodi u vazduhu neograničeno vreme, pošto nema akumulatore i dobija električnu energiju iz oklopnog vozila preko fleksibilnog kabla.

„Pterodaktil” je, inače, laka bespilotna letelica sa oplatom od kompozitnih materijala.

Ovaj dron će moći da kruži u prečniku 50–100 metara oko svog borbenog vozila i da se diže na visinu od nekoliko desetina metara. Opremljen je radarom i termografskom kamerom.

— Trenutno traju eksperimentalno-konstruktorski radovi, ali već kroz godinu dana ćemo predati proizvod Ministarstvu odbrane radi završnih ispitivanja — rekao je moskovskom dnevnom listu „Izvestija” stariji naučni saradnik katedre za vazduhoplovne robototehničke sisteme MAI Vitalij Poljanski. — U ovom trenutku radimo na smanjenju mase bespilotne letelice i povećanju njene nosivosti, ali je ključni element — sistem za povezivanje, a on je već prošao ispitivanja u našoj laboratoriji i u potpunosti zadovoljio sve zadate karakteristike.

Za razliku od bespilotnih letelica kojima se upravlja preko radio-veze, „Pterodaktil” će moći da se nalazi u vazduhu znatno duže i da nosi više opreme, pošto neće morati da nosi akumulatore. Još jedna prednost povezanog sistema upravljanja jeste potpuna zaštićenost od presretanja informacija.

Druga specifičnost „Pterodaktila” se sastoji u tome što je napravljen po šemi konvertoplana — letelice čije elise mogu da se rotiraju zajedno sa krilima. Takva šema omogućava da se u istoj letelici spoje osobine aviona i helikoptera. Zahvaljujući tome, dron može da razvija prilično veliku brzinu u vazduhu, kako bi se kretao zajedno sa tenkom pri punoj brzini, pritom je sposoban da uzleće sa malog prostora, između ostalog, i neposredno sa tenka.

— Ideja o izviđačkom dronu kojim se upravlja preko fleksibilnog kabla nije nova — prvi put je takvo rešenje primenjeno krajem 1960-tih godina u zapadnonemačkom bespilotnom eksperimentalnom helikopteru Dornier Do-32K. Njime je upravljano zahvaljujući kablu preko kojeg je dobijao i gorivo — rekao je „Izvestijama” vojni stručnjak Oleg Želtonoško. — Trenutno kablovski interfejs koristi izraleski kopter Hovermast, ali on nije u sklopu borbene mašine.

Kako ističe Želtonoško, za sada ne postoje sistemi koji koriste dronove u sklopu borbenih mašina.

— Korišćenje lake bespilotne letelice opremljene termografskom kamerom i radarom u svojstvu spoljnog sistema za osmatranje smatra se logičnim rešenjem upravo za naprednu oklopnu tehniku čiji domet oružja prevazilazi domet vidljivosti sistema za osmatranje — kaže stručnjak. — Na primer, glavno oružje „Armate” je sposobno da pogodi metu na rastojanju do 8 kilometara, a daljina identifikovanja neprijateljskog tenka preko vizora ograničena je na 5 kilometara. Osim toga, zahvaljujući „Pterodaktilu”, tenk će moći da osmatra situaciju na bojnom polju ostajući u zaklonu ili sakrivši se iza građevina ili neravnog terena.

Po mišljenju Želtonoška, opremanje oklopne tehnike spoljnim sistemima za osmatranje koji su sposobni da osmatraju teren na rastojanju od najmanje 10 kilometara obezbediće „Armati” neospornu prednost u odnosu na svakog postojećeg protivnika.

(Fakti)