300 MILIONA OSTALO BEZ POSLA, GRADOVI POSTAJU ARENE BORBE ZA OPSTANAK! SVI SADA RAZMIŠLJAJU SAMO O JEDNOM POTEZU!
Od marta do maja Njujork je napustilo 420.000 ljudi i to najbolje svedoči da je pandemija koronavirusa pipke pustila u sve sfere društva. Da li je podatak iz Njujorka najava da je došao kraj poznatom trendu – migracijama koje su u poslednja dva veka išle samo u jednom smeru, iz sela i manjih mesta u velike gradove. Kreće li veliki povratak?
S obzirom na podatak Međunarodne organizacije rada pri UN, da je samo od aprila do jula bez posla u svetu ostalo 300 miliona ljudi, a samo u Americi državnu pomoć tražilo 40 miliona onih koji su ostali bez posla, ne čudi talas napuštanja velikih gradova.
Šta čovek bez posla, ili sa znatno smanjenom platom, može da traži u velikim gradovima sa velikim izdacima za zakupninu stana ili poslovnog prostora i sa troškovima života koje ne može da podmiri. Najveći broj država je među prvim merama imao pomoć onima koji su ostali bez posla, ali ona, jasno je, ne može da traje u nedogled i biće sve manja.
Veliki povratak iz gradova u provinciju
– Naš posao cveta! U poređenju s prošlom godinom i od izbijanja pandemije imamo 350 odsto više zahteva – izjavila je posrednica za prodaju nekretnina u Njujorku, Alison Bernstajn. I dok su, kako kaže, ljudi pre želeli da nađu svoje mesto u Njujorku sada je obratno, žele da odu.
Da li je to trenutno, ili je koronavirus koji je za kratko vreme pokorio ceo svet, naterao ljude ne samo da drugačije razmišljaju o finansijama, nego i o životu, životnim prioritetima, navikama.
Demografi kažu da je ipak ovo suviše kratko vreme i da imamo malo podataka da bi na osnovu toga mogli da se izvlače zaključci. To što sada znamo je, kako je rečeno za medije, više utisak, a podaci o prometu nekrketnina su tek jedan od elemenata neophodnih za ozbiljnu analizu, jer je menjanje mesta boravka ipak složeno da bi tako lako postalo masovna pojava.
Odlazak iz grada znači i smanjenje troškova
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sociolog Vojislav Vuletić kaže da je pogotovo u velikim gradovima na zapadu dobro plaćen posao uslov konfornog života i da nestabilnost u prihodima, kakve sada pričinjava pandemija, takav život može da sruši kao kulu od karata.
Prvi način da se izborite sa tim je da smanjite troškove, što činite tako što odlazite iz velikih gradova, kaže on za Sputnjik, ali i dodaje:
– Ljudi, ne samo u SAD, dovode u pitanje smisao života u gradu u situaciji kada nisu svakodnevno vezani za posao. Jer, zbog ove situacije nemaju ono što im grad inače nudi, kolektivne manifestacije, pozorišta, bioskope, izložbe, ono što grad čini atraktivnim – kaže naš sagovornik.
Ili, kako bi to Njujorčanka Berstajn rekla: „Živiš u gradu jer želiš da budeš u gradu, ali kad sve bude zatvoreno i nestane čitava kultura života, onda je veoma teško“.