„Ako vam Vučić otvoreno izjavi, da je stanje na kontinentu slično onom kao pred Veliki rat, onda to više nije šala!“- Evo šta se zapravo dešava…
Piše: Vladimir Đukanović
Kafanski razgovor o politici u kome se razviju brojne teorije zavere i zaključci o mogućim ratovima je nešto na šta su Srbi svakako navikli. Opšte je poznato da među Srbima ima najviše potencijalnih „diplomata“ i „sportskih selektora“, te da svako od nas zna najbolje šta bi uradio u odsudnim momentima za otadžbinu ili neku od naših reprezentacija (u zavisnosti od sporta na koji se nameračimo da komentarišemo).
Jedino što naši rezultati – a to je da budemo iskreni i ključno – što na diplomatskom planu, što na sportskim borilištima, posebno u ekipnim sportovima, ne mogu nikako da budu zadovoljavajući po pitanju srazmere koliko „stručnjaka“ imamo. Posebno onih iz kafane.
Ipak, ako vam se predsednik republike iz jedne od njegovih brojnih poseta obrati pun straha za budućnost, ne samo otadžbine koju vodi već i čitavog kontinenta, pa i sveta, i to sa prilično smelom tvrdnjom da je stanje na kontinentu slično onom kao pred Prvi svetski rat, onda to više nije šala. Naprotiv, to je nešto što je izuzetno ozbiljno, jer predsednik svakako nema pravo da priča koještarije, posebno ne kada su ovakve teme u pitanju.
Njegove izjave mere sve moguće službe zainteresovane za ovo podneblje, dok diplomate pripremaju izveštaje za svoje centrale. Otuda je ovakva zebnja predsednika republike svakako nešto nad čim moramo ozbiljno da se zamislimo.
Tim pre jer je baš taj Prvi svetski rat, odnosno Veliki rat, započet sukobom male Srbije sa moćnom Austrougarskom imperijom. Samim tim, naš prioritetni zadatak je da u slučaju nekog novog velikog sukoba, za koji je sve očiglednije da je na pomolu, ne budemo akteri. Neka se drugi tuku, a mi ćemo malo da budemo po strani ovog puta.
No, hajde da sagledamo koje su to sličnosti. Objektivno, danas nemamo tako čvrste saveze kao što smo u momentima pred Veliki rat imali Antantu i sile Osovine sa žestoko suprotstavljenim interesima. Danas imamo tešku bitku za svačiji interes pojedinačno na nivou Evropske unije u kojoj se posebno izdvaja želja za dominacijom anglosaksonskog i germanskog sveta.
Bitka je zapravo za pridobijanje saveznika ka jednom ili drugom bloku gde je ovom što ga Britanci, potpomognuti saveznikom kao što je SAD, cilj da se Evropa apsolutno otrgne od bilo kakve saradnje sa Rusijom, dok je ovom drugom bloku cilj da zadrži što korektnije odnose sa Rusijom, pa čak i da ih vremenom unapredi.
Glavnu reč igra njeno veličanstvo ekonomija, a razlika u pogledima je ta što bi Anglosaksonci pokušali da otmu što više istočnog bogatstva i da Rusiju bace na kolena, dok bi se germanski svet ipak suzdržao od takvog ponašanja i kroz kvalitetnu ekonomsku saradnju sa Rusijom uspeo da zadrži svoj ekonomski primat unutar Evropske unije.
Trenutno je situacija takva da su Nemci u priličnoj defanzivi, dok su Anglosaksonci u žestokoj ofanzivi. U odnosu na Prvi svetski rat, Srbija nema problem sa germanskim uticajem, već, naprotiv, ima veliki problem sa anglosaksonskim svetom. To je ono što se žestoko okrenulo u odnosu na period od pre jednog veka.
Ono što je velika sličnost sa stanjem pred Prvi svetski rat su raznorazne zakulisne igre i podmetačine velikih sila. Na nivou Brisela to je sve očiglednije, te danas priču o jedinstvenoj Evropi više niko i ne pominje. Osnovni razlog što se ta na staklenim nogama sklepana tvorevina još uvek drži je isključivo ekonomija.
No, ukoliko Nemački uticaj na političkom planu bude slabio, slabiće i snaga Brisela, odnosno Brisel će padati u ruke ovom drugom bloku čija je glavna zemlja predvodnica u Evropi, gle čuda, iz te iste Evropske unije izašla.
Ključna bojazan anglosaksonskog sveta je da će Rusija vršiti uticaj na Evropu preko Nemačke, jer iako je Nemačka uvela sankcije Rusiji i obrnuto, njihova privredna saradnja se veoma dobro odvija. Sve nemačke kompanije krajnje dobro posluju u Rusiji, nemačka ambasada je u punom kapacitetu u Moskvi, a izgradnja Severnog toka 2 bi trebalo da započne u najskorijem periodu.
Nemačka je duboko svesna da bez ekonomske saradnje sa Rusijom teško može da opstane, a to se anglo-saksonskom svetu nimalo ne dopada. To je ono što bi moglo da pokrene nesagledivu spiralu ludila na našem kontinentu, sličnu onoj kao u Prvom svetskom ratu.
Dragi moji Srbi, ovog puta potrudimo se da budemo po strani. Doduše, bliskost koju ostvarujemo sa Nemačkom, a posebno sa Rusijom, Turskom i Kinom, jasno ukazuje ko nam je bliži, no ako do tog sukoba i dođe, nemojmo da opet dajemo nekog novog Gavrila Principa. Ovog puta ne bi valjalo da se češemo tamo gde nas ne svrbi.
(Standard)