ALARM U EVROPI- ŠTA STOJI IZA AMERIČKOG „PLANA B“ ZA IRAN: Napravljen je da ne uspe, jer se ustvari sprema ovo…
Majk Pompeo nije gubio vreme nakon polaganja zakletve na funkciju novog državnog sekretara krajem aprila u Vašingtonu. Odmah je otišao na turneju po Bliskom istoku – u Izrael, Saudijsku Arabiju i Jordan. Na svakoj stanici Pompeo je optuživao Iran da je “najveći sponzor terorizma” u svetu i zakleo se da će obezbediti da Teheran nikada ne poseduje nuklearno oružje, piše “Al Džazira”.
Nova američka strategija prema Iranu odjek je decenija propale politike Sjedinjenih država i podiže strah od konflikta na Bliskom istoku, kažu analitičari.
Nekoliko dana kasnije, početkom maja, predsednik SAD Donald Tramp objavio je da Vašington napušta nuklearni sporazum iz 2015, potpisan između Irana i šest velikih sila, a kojim se Teheran obavezuje da prihvati ograničenja na svoj nuklearni program u zamenu za oslobađanje od sankcija.
Povlačenju SAD iz sporazuma su se oštro suprotstavile druge potpisnice, uključujući Evropu. U Iranu je mogućnost nametanja novih sankcija povećala anti-američko raspoloženje i naterala ministra spoljnih poslova te zemlje da krene na diplomatsku turneju i spasi sporazum. Dok je budućnost pakta pod znakom pitanja, Pompeo – koji je sada ponovo u Vašingtonu i u četvrtoj nedelji na novoj funkciji – održao je svoj prvi veliki govor o spoljnoj politici.
Nije iznenađenje da se fokusirao upravo na Iran.
– Iran mora promeniti svoju unutrašnju i spoljnu politiku – rekao je bivši direktor CIA i postavio 12 zahteva za uključenje u bilo koji budući nuklearni sporazum sa Teheranom. –Neuspeh da se isprate ti zahtevi imaće za posledicu najjače sankcije u istoriji.
Oštri uslovi u takozvanom “planu B” američke administracije o Iranu uključuju polačenje svih snaga Irana iz Sirije, zaustavljanje obogaćivanja uranijuma i razvoja nuklearnih projektila, kao i okončanje podrške za niz grupa na Bliskom istoku, poput Hezbolaha i Hamasa. Pompeo je rekao da su to “stvarno osnovni zahtevi” koji “nisu nerazumni”. Ali za Iran ti zahtevi su odjek decenija “neuspele” američke politike koja je prethodila potpisivanju nuklearnih sporazuma pre tri godine.
-Pompeov post-nuklearni sporazum ostavlja nula šanse za diplomatiju sa Iranom. On ponavlja istu politiku prinude koju je američka administracija četiri decenije primenjivala nad Iranom. Ovaj pristup je već propao – kaže Sejed Hosein Musavijan, bivši portparol zvaničnog Teherana tokom nuklearnih pregovora sa međunarodnom zajednicom.
“Plan C”
Pompeo je u svom 30-minutnom govoru takođe zapretio da će Vašington kazniti kompanije koje nastave poslovanje sa Iranom, a analitičari kažu da je cilj toga jasan – obogaljiti iransku ekonomiju i sprečiti je od stvaranja sopstvene regionalne i unutrašnje politike i eventualnog svrgavanja iranske vlade.
Eli Geranmajeh, saradnica Evropskog saveta za strane odnose, kaže da su novi američki zahtevi u stvari “uslovi predaje”.
-Ciljani su da implodiraju iransku državu, podriju njeno vođstvo u kući i u inostranstvu, te ekonomski, vođenjem rata sankcija, ne samo protiv Irana već svake države koja posluje sa Iranom – kaže Geranmajeh, dodajući da je nova američka politika za neke poput “promene režima”.
Analitičari upozoravaju da je američki potez doveo do ničeg nego do podizanja mogućnosti rata između Vašingtona, njegovih regionalnih saveznika i Irana. Analitičar i autor Trita Parsi smatra da su zahtevi SAD “potpuno nerealni”.
-“Plan B” Trampove administracije je napravljen da ne uspe i da utre put “planu C”, koji je najverovatnije rat. Kad kombinujete nerealne zahteve sa teškim pritiskom, onda pravite stazu za konfrontaciju – ističe on.
Znakovi za brigu su već tu. Dva dana nakon povlačenja SAD iz sporazuma, Izrael je objavio da je napao skoro sve iranske vojne infrastrukture u Siriji, tvrdeći da je to odgovor na iranske rakete na njegove pozicije u okupiranoj Golanskoj visoravni, što je Iran porekao. Ovo izraelsko bombardovanje je bilo najveća intervencija američkog saveznika u Siriji u decenijama. Parsi kaže da bi iranski odgovor Izraelu mogao dovesti do “veoma različite dinamike” na Bliskom istoku.
Mohamed Marandi, profesor Univerziteta Teheran, koji je učestvovao u nuklearnim pregovorima 2015, kaže da je američko povlačenje dovelo do “preovlađujućeg konsenzusa u Iranu da se Sjedinjenim Državama prosto ne može verovati”.
– Iran će se verovatno povući iz sporazuma. Potom će nastaviti svoj nuklearni program punom brzinom, pa će ponašanje američke vlade dovesti do tačno suprotnog rezultata – ocenio je Marandi, izražavajući sumnju u sposobnost evropskih sila da će zaštititi pakt.
ALARM U EVROPI
Mogućnost obnavljanja konflikta u region već je alarmirala Evropu, koja se još bavi sa problemom dolaska miliona izbeglica zemalja u kojima su u toku sukobi, kao što su Sirija i Jemen.
Moguće nove američke sankcije mogle bi da izbace sa svetskog tržišta više od milion barela iranske nafte, što će smanjiti prihode vlade. Ali, bol će osetiti i strane kompanije – evropski giganti već se suočavaju sa mogućnošću značajnih gubitaka.
Neke se već povlače – danski “Maersk tankers” je već ugasio posao u Iranu, dok je francuski “Total” rekao da će se povući iz projekta razvoja gasnog polja u Iranu, vrednog više milijardi dolara.
Povlačenje evropskih firmi, međutim, možda će otvoriti vrata kineskim i ruskim kompanijama da posluju u Iranu.
– Kina i Rusija se osećaju ugroženo od strane Trampovog režima, koji deluje van kontrole – kaže Marandi.
On je istakao da Pompeove pretnje nisu nove i da neće promeniti ništa u Iranu.
-U stvari, to će ujediniti zemlju više nego ikad. Iran mora biti sposoban da se brani. Ono što sprečava SAD da ga napadnu su njegove odbrambene sposobnosti – zaključio je Marandi, dodajući da Trampova odluka neće promeniti ponašanje Irana na bilo koji način.