AMERIČKE SLUŽBE OTKRILE: Rusi tajno prave vojnu bazu u Batajnici..
Zainteresovanost Srbije da kupi vazdušni odbrambeni sistem kao i za otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera, kako veruju analitičari, ravno je otvaranju ruske vojne baze na srpskoj teritoriji.
Ovo je samo jedan od zaključaka do kojih je nedavno došla Kongresna istraživačka služba u Americi. To telo isključivo radi kao zakonodavni organ SAD pružajući analite komitetima i članovima oba doma, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost.
U tom analitičkom tekstu baca se svetlo na odnose Amerike i Srbije, razmatra uloga naše države na Zapadnom Balkanu, njeni pregovori sa EU, ali su u posebnom fokusu relacije Beograda i Moskve. Poseban akcenat dat je radu ruskog centra u Nišu i podršci Kremlja, kako se navodi, „promoskovskim partijama“ u Srbiji.
– Ovo bi mogle da budu teme od interesa za Kongres, s obzirom na to da se Srbija prepoznaje kao važan politički i ekonmski faktor i celokupnoj budućnosti Zapadnog Balkana, kao i zbog činjenice da su joj SAD obezbedile pomoć u značajnom iznosu. Kongres če verovatno ostati zainteresovan za razvoj srpsko-kosovskih odnosa, koji bi mogli da nastave da ograničavaju blisku saradnju SAD i Beograda – navodi se u tekstu.
Veliko interesovanje istraživačkog tima privlači vojna saradnja naše države sa Rusima. Primetna je briga posle kupovine „migova“ iz Rusije i najavljenog dolaska još 30 oklopnih vozila, da će to učvrstiti odnose između dve zemlje, ali se u tom kontekstu posmatra i naš region. Naročito ih „bode“ najavljeno otvaranje centra za popravku ruskih helikoptera u Zavodu „Moma Stanojlović“.
– Sve u svemu, sporazum o kupovini oružja sa Rusijom može da poveća tenzije sa susednim državama, posebno sa Hrvatskom i samoprogalašenim Kosovom i da pokrene trku u regionu.
U pomenutom dokumentu daje se presek odnosa Srbije i SAD za koje se kaže da su povremeno bili „klimavi“ zbog američkih intervencija u sukobima u BiH i na KiM i priznanja nezavisnoti Kosova, ali se konstatuje da su se izgleda ti odnosi popravili i da danas izgledaju „srdačno“.
Što se tiče političkih kretanja u Srbiji, navodi se da i dalje „traju tenzije“ između onih koji favorizuju orjentaciju Srbije prema Zapadu i članstvo u EU i nacionalističkih snaga koje predvodi SRS i koje se protive zapadnoj orjentacijii i izražavaju želju da ostanu bliski Rusiji.
U delu koji se odnosi na Kosovo podseća se da Srbija nastavlja da isplaćuje blizu 900 miliona spoljnog duga Kosova Pariskom i Londonskom klubu kao i EBRD-u, jer se „bivša pokrajina smatra teritorijom Srbije“, a dugovi su nastali između 1970 i 1990 godine.
– Iako (lažna) kosovska vlada nije u iluziji da će Vučić priznati nezavisnost Kosova, ipak se nada da će on mozda biti spreman da napravi neku koncesiju“. Ideja nekih posmatrača bila je da će Beograd naći način da „normalizuje“ odnose sa Prištinom bez izričitog priznavanja Kosova, a što bi omogućilo Kosovu da se pridruži na primer Unesku.
U dokumentu se navodi i da se tokom leta ove godine pojavila ideja o „regulisanju granice između Kosova i Srbije“.
– Između 2001. i 2017. SAD su obezbedile oko 800 miliona dolara pomoći Srbiji za podsticanje ekonomskog rasta, jačanje pravosudnog sistema i promovisanje dobrog upravljanja. Uprkos neslaganjima oko nezavisnosti Kosova i, prema uverenju Vašingtona, mešovitih poruka Srbije oko njenih odnosa sa Moskvom, SAD i dalje podržavaju napore Srbije da se pridruži EU.
U tekstu se još navodi i to da mnogi posmatrači prilika u našem regionu smatraju da SAD treba da ožive svoju nekadašnju strategiju aktivnog angažovanja na Zapadnom Balkanu posebno u odnosima sa Srbijom.
(Sputnjik)