Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Američka ratna avijacija prebacila je svoja tri strateška bombardera B-52H Stratofortress u avio-bazu Faerford u Velikoj Britaniji.
Ti avioni mogu da nose i najteže avio-bombe i krstareće rakete sa nuklearnim bojevim glavama.
Narednih dana će na piste baze Faerford sletati novi američki bombarderi istog tipa. Pretpostavlja se da će ih stići još najmanje pet.
Jedan od prva tri (nosi broj 60-0061), ubrzo po preletanju Atlantika uzleteo je ponovo i izveo let iznad istočnog Baltika. Na samoj granici između međunarodnog i ruskog vazdušnog prostora.
U Moskvi je objavljeno da je nekoliko minuta bio u dometu ruske obalske PVO jer se obali Rusije bio približio na samo 100 kilometara.
Leteo je na visni 8.200 metara, sa „demonstrativno isključenim transponderom“.
Predislokacija B-52H u Evropu deo je priprema za NATO manevre u Gruziji NATO-GEO EX19 koji treba da počnu 18. marta. Međutim, nema još zvanične potvrde da će i ovi avioni učestvovati u samim manevrima.
Pentagon avio-bazu Faerford redovno koristi za prebacivanje strateške avijacije u Evropu.
Svaki B-52 u stanju je da nosi preko 30 tona bombi i krstarećih raketa i da preleti 14.000 kilometara.
Reagujući na ovo, zamenik sekretara ruskog Saveta bezbednosti – Mihail Popov – izjavio je da Sjedinjene Države i NATO „reanimiraju u vreme Hladnog rata stvoreni sistem transatlantskih prebacivanja trupa i ratne tehnike iz SAD i Kanade u Evropu“.
Ukazao je da se radi, kao i ranije, o približavanju zapadne vojne sile granicama Rusije i dodao:
„Tokom dve poslednje godine je – u okvirima realizacije „Plana za povećanje borbene gotovosti snaga NATO“ i „Koncepcije isturenog prisustva i jačanja“ – brojnost trupa alijanse povećana sa 25.000 na 40.000. Realizuje se američka inicijativa `3h30` koja porazumeva postojanje spremnih za borbu za najviše 30 dana 30 mehanizovanih bataljona, 30 avio-eskadrila i 30 ratnih brodova“.
Popov posebno naglašava da pomenuti transatlantski sistem postoji da bi obezbedio razmeštanje ispred granica Rusije „velike koalicione vojne grupacije“.
Popov ukazuje da je utoku i realizacija odluke o formiranju štaba multinacionalne divizije „Sever“. Na bazi upravljanja danskom motorizovanom pešadijskom divizijom.
Njena isturena grupa već je pored naselja Adaži u Letoniji.
Popov navodi i da NATO pravi svoju sajber-strukturu u tri baltičke državice koje su nekad bile u sastavu SSSR i da su u funkciji „onesposobljavanja kompjuterskih sistema najvažnijih objekata u Rusiji“.
Dva glavna takva centra NATO nalaze se u Rigi i Talinu.
