Ubistvo iranskog komandanta Kasema Sulejmanija, jednog od najmoćnijih ljudi u zemlji, usred ionako opasne situacije na Bliskom istoku, preti da izazove novo nasilje od Zaliva do obala Mediterana, piše CNN.
Pentagon je objavio da su Sjedinjene Američke Države sprovele napad blizu bagdadskog aerodroma, opisujući ga kao “odlučnu odbrambenu akciju za zaštitu američkog osoblja u inostranstvu”.
Pentagon je, u saopštenju objavljenom kasno sinoć, naveo da je general Sulejmani aktivno planirao da napadne američke diplomate i članove osoblja u Iraku i širom regiona, te da je upravljao napadima na koalicione baze u Iraku poslednjih nekoliko meseci.
U targetiranom američkog napadu poginuo je i jedan od najuglednijih lidera iračke šiitske milicije Abua Mahdija al-Muhandisa, koji je bio vođa Kataib Hezbolaha, grupe koju Iran podržava, a SAD optužuju za nedavni porast raketnih napada na američke snage u Iraku. Stotine pristalica ove grupe upale su ove nedelje u američku ambasadu u Bagdadu, nakon vazdušnih udara SAD na pet jedinica Kataib Hezbolaha u Iraku i Siriji prošlog petka.
Čarls Lister, analitičar iranske politike u regionu, kaže da poslednji napad daleko premašuje smrti lidera Al Kaide Osame bin Ladena i osnivača Islamske države (ISIS) Abua Bakra al-Bagdadija, u smislu strateškog značaja. On je rekao da su SAD i Iran u opasnoj situaciji već mesecima.
Ben Fridman, direktor tink tanka “Odbrambeni prioriteti” u Vašingtonu, rekao je za CNN da je napad bio “izrazito nesmotreni čin” i dodao da se američke snage u regionu ne mogu nositi sa potencijalnim posledicama.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei jednom je opisao generala Sulejmanija kao “živog mučenika revolucije”. Fridman kaže da je ocenio da je njegovo ubistvo ratni čin i da će se Iranci osećati izazvanima da uzvrate.
Sulejmani je, kao lider snaga Kuds, bio glavni arhitekta rastućeg iranskog vojnog prisustva u Iraku, Siriji i Jemenu. Kuds, deo Iranske revolucionarne garde, specijalne su snage zadužene za misije van iranskih granica. Sulejmani je vodio Kuds skoro 20 godina. “Njujorker” je 2013. pisao da je Sulejmani “eliminisao rivale, naoružavao saveznike i, većinu decenije, upravljao mrežom militantskih grupa koje su ubile stotine Amerikanaca u Iraku”.
Ali Sufan, bivši službenik američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), naveo je pre dve godine da je Sulejmani “bez sumnje najmoćniji general današnjice na Bliskom istoku i jedan od najpopularnijih savremenika u Iranu”.
Sufan je naveo da je Sulejmani, “više od bilo kog drugog”, odgovoran za stvaranje takozvane iranske “ose otpora”, koja se proteže lučno od Omanskog zaliva preko Iraka, Sirije i Libana, do istočnih obala Mediterana.
Sulejmani je početkom 2008. poslao poruku američkom komandantu u Iraku Dejvidu Petreusu.
“Dragi generale Petreus – trebate biti svesni da ja, Kasem Sulejmani, kontrolišem iransku politiku za Irak, Siriju, Liban, Gazu i Avganistan. Zaista, ambasador u Bagdadu je član snaga Kuds. Pojedinac koji će ga zameniti je takođe pripadnik Kudsa”, naveo je on.
Imajući u vidu Sulejmanijev rang i uticaj, poslednji napad je potpuno drugačiji od onih kojima su na meti bili teroristički lideri poput Al Bagdadija i Bin Ladena.
– Da li je Amerika upravo pogubila, bez odobrenja Kongresa, drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu, svesno započinjući potencijalni masivni rat u regionu? – upitao je demokratski senator Kris Marfi.
Ubistvo tako moćnog pojedinca sigurno neće ostati bez odgovora Teherana. Hamnei je na svom zvaničnom sajtu poručio da “kriminalce” koji su ubili Sulejmanija i druge “čeka žestoka osveta”.
Iranska kampanja je do sada uključila sabotaže pomorskog saobraćaja u Zalivu i Arapskom moru i napade na Saudijsku Arabiju. Osim sopstvenih snaga u Iranskoj revolucionarnoj gardi, Iran ima moćne grupe širom regiona – u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu. Verovatno će sve biti uposlene da pronađu način napada na američke interese i saveznike.
Iranski ministar spoljnih poslova Džavid Zarif ocenio je da je američki napad bio “ekstremno opasna i glupava eskalacija” u odnosima dve zemlje. On je dodao da Amerikanci snose odgovornost za sve posledice” – a šta su te posledice još nije poznato. Jedna meta mogla bi da bude mala grupa američke vojske u Siriji. Analitičar Lister kaže da američko prisustvo tamo sada izgleda veoma ranjivo, jer se smanjilo i oslabilo u smislu kredibilnosti i poverenja.
– Američki saveznici u Zalivu, posebno Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, svi bi oni mogli biti žrtve iranske osvete, kao i američka baza Al-Udeid u Kataru – ističe Lister.
Fridman smatra da Iran neće započeti rat sa SAD, ali da će biti niz provokacija.
Otkako je administracija američkog predsednika Donalda Trampa započela svoju politiku maksimalnog pritiska na Iran, Irak je pokušavao da pliva u neutralnim vodama između dva titana. To je uglavnom bilo bezuspešno i Irak bi mogao pretrpeti posledice takvog sukoba. Iračke vlasti su nakon američkog napada zaključale Zelenu zonu u Bagdadu, područje u kom se nalaze strane ambasade.
– Smrt Sulejmanija je ozbiljan gubitak za iransku regionalnu agendu, ali njegovo “mučeništvo” će verovatno podstaći reakciju koja će nadoknaditi njegovu smrt. Sad kad je Sulejmani mrtav, rat dolazi – to deluje izvesno, ali pitanje koje se postavlja je gde, u kom obliku i kada – istakao je Lister.
(CNN, Blic)