AMERIKA NAČINILA PRVI KORAK POSLE NAJAVE KOJA POTRESA SVET: EVROPA UPOZORAVA NA KATASTROFU…

Evropski saveznici Amerike su prilično neprijatno dočekali izjavu predsednika SAD o nameri da se povuče iz Sporazuma o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa, što se moglo videti iz mnogobrojnih izjava evropskih zvaničnika.

Pre svega je to učinio predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je podsetio Trampa koliko važnosti Pariz pridaje tom sporazumu i zamolio ga da se suzdrži od brzopletih odluka. Odmah za njim se oglasio i premijer Italije Đuzepe Konte, koji je kratko prokomentarisao: „Brine me odluka SAD“.

Iz Austrije kažu da bi bilo čije povlačenje iz Sporazuma o likvidaciji raketa moglo da pokrene novu trku u naoružanju, dok španske vlasti navode da se na ovaj način „urušava glavni stub evroatlantskog sistema kontrole nad oružjem, što je ujedno i glavni garant mira i bezbednosti u Evropi“.

Iz Berlina su takođe stigle poruke zabrinutosti — spoljnopolitički resor ocenjuje tu odluku katastrofalnom, dok je sam ministar inostranih poslova Hajko Mas rekao da takva odluka Trampa „izaziva žaljenje“.

Bilo kako bilo, Evropska unija se obratila obema stranama, odnosno i Moskvi i Vašingtonu — od Rusije je zatražila da se izjasni povodom optužbi Amerike zbog kršenja Sporazuma, dok je od SAD zatražila da dobro razmisli šta povlačenje iz jednog takvog dogovora znači za njih same, ali i za njihove saveznike.

Jedine zemlje koja su bez ikakve zadrške podržale Vašington su Velika Britanija, koja praktično više i nije u sastavu EU, ali i Poljska. „Mi se sa velikim razumevanjem odnosimo prema odluci SAD jer smo saglasni sa njihovom ocenom trenutne situacije da Rusija krši odredbe tog sporazuma“, rekao je tim povodom šef poljske diplomatije Jacek Čauptovič.

Iako određeni krugovi u Poljskoj tvrde da to nije dobar korak za zemlju, predstavnik ekonomskog instituta Ruske akademije nauka Boris Šmeljov mišljenja je da će prvi korak, nakon što Amerika i ozvaniči da se povlači iz Sporazuma, biti upravo razmeštanje tih raketa u Evropi, kao i da će Poljska biti prva zemlja gde će to biti izvedeno.

„Uzimajući u obzir trenutnu situaciju na unutrašnjoj političkoj sceni Poljske, tamošnja vlast će oberučke prihvatiti da se rakete postave duž čitave zemlje. Naravno da će takva odluka Varšave naneti ogromni udarac na bezbednost Rusije, ali Poljska će biti spremna da odigra taj rulet“, obrazlaže on za Sputnjik.

Kako objašnjava, tamošnje vlasti se nimalo ne plaše da će na taj način Poljska postati meta eventualnog odgovora Rusije, a tome u prilog ide i činjenica da je Varšava već dala saglasnost na razmeštanje baze na teritoriji zemlje za potrebe američke vojske.

„Isti slučaj će biti i sa raketama srednjeg i kraćeg dometa, budući da se Poljska nije bunila ni kada su Amerikancirazmeštali sistem za protivraketnu odbranu. Sve se to uklapa sa trenutnom političkom strategijom Varšave, koja se vodi principom vojno-političkog zbližavanja, dok bi ovako nešto dodatno učvrstilo odnose između Poljske i SAD“, ističe Šmeljov.

Upitan da li ova situacija podseća na hladnoratovsko vreme, kada su SAD razmeštali „Peršinge“ širom zapadne Evrope, Šmeljov kaže da je reč maltene o istoj stvari — istorija se ponavlja, pa tako i trenutna situacija sve više podseća na taj postratovski period.

„Realno gledano, trenutno se urušavaju tri od četiri stuba strateške stabilnosti koji su bili formirani nakon Hladnog rata. Od svega toga na snazi ostaje samo Sporazum o otvorenom nebu, ali pitanje je dokle će i on važiti, pre svega jer međunarodna bezbednost više ne raspolaže tim takoreći preciznim koordinatama koja bi joj garantovala sigurnost. Zakoračili smo u evru nepredvidivosti i neodlučnosti i trenutno je jako teško prognozirati bilo šta“, ocenjuje.

Međutim, prema rečima Roberta Vinickog poljskog poslanika i predstavnika „Nacionalnog pokreta“, Poljska bi svoju bezbednost trebalo da gradi samostalno, a ne da svoja sredstva koristi za izgradnju tuđe vojne infrastrukture.

„Mislim da govorim i u ime većine Poljaka da naša zemlja mora biti bezbedna, ali da se ta bezbednost osigura sopstvenim vojnim snagama. Upravo se za tu inicijativu i zalaže moja stranka. Jasno je da je Poljska deo NATO-a, da imamo određene obaveze po tom pitanju, ali naša zemlja ne treba da postane prva linija u ovoj globalnoj konfrontaciji“, ističe on.