Amerika se spremila za udar na Severnu Koreju, ali ne sme da napadne, jer niko ne može da reši ovih 7 enigmi..
Američki predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici neprekidno ponavljaju kako su za obuzdavanje nuklearnog programa Severne Koreje sve opcije na stolu, pa i vojna, ali je u ovom trenutku upravo vojna intervencija protiv te države najmanje izgledno rešenje.
Iako su SAD izvele iznenađujući raketni napad na Siriju i bacile najveću konvencionalnu bombu na svetu na pobunjenike u Avganistanu, šaljući time nedvosmislenu poruku Pjongjangu, Kim Džong Un i dalje igra na kartu celog niza ograničavajućih činilaca koji sprečavaju Trampa i njegove političke savetnike da se odluče za vojnu akciju protiv Severne Koreje.
Prvo zbog toga što Severna Koreja u vojnom i organizacionom smislu nije ni Irak ni Sirija, pa zbog toga vojna akcija protiv te zemlje nosi sa sobom mnogo veće rizike i opasnosti.
Osim toga, duž granice između Južne i Severne Koreje stacionirano je oko 25.000 američkih vojnika, koji bi se, u slučaju ratnog sukoba, našli na direktnom udaru severnokorejske artiljerije i pešadije. To bi za svega nekoliko sati iznedrilo velike gubitke na američkoj strani i stručnjaci procenjuju da bi tada poginulo na hiljade vojnika.
Druga enigma je koliko atomskih bombi koje poseduje Severna Koreja zaista u operativnoj upotrebi. Iako Pjongjang još nije usavršio interkontinentalne balističke projektile, pa nema opasnosti da nuklearne bojeve glave dosegnu do Amerike, rakete srednjeg dometa bez problema mogu da pogađaju ciljeve u Južnoj Koreji, pa i na priobalju Japana.
Nema sumnje da bi u slučaju američkog napada u najkraćem roku bili u najvećoj meri onesposobljeni i uništeni spoljni raketni poligoni i deo artiljerijskog sistema Severne Koreje. Ali, treba imati na umu da je najveći deo projektila i vojnih posada smešten u tunelima duboko pod zemljom, pa bi ih bilo teško do kraja uništiti.
Istovremeno, dodatni je problem što u poslednje vreme severnokorejska vojska izbacuje projektile s pokretnih raketnih rampi pa je gotovo nemoguće utvrditi baš sve njihove lokacije. I na kraju, Severna Koreja raspolaže s više podmornica s kojih se lansiraju balističke rakete srednjeg dometa. I njih, svakako, nije jednostavno locirati tim pre što Pjongjang ima barem pedesetak podmorica sposobnih za nošenje takvih pojektila, pa nije lako utvrditi koje su od njih naoružane balističkim raketama. Dakle, nemoguće je očekivati da će se u prvom udaru, ma koliko god velikog intenziteta bio, uništiti celi raketni i artiljerijski potencijal Severne Koreje.
Najmističnija i najzatvorenija zemlja sveta
Treća enigma. Isto tako, ispod i u blizini svih rezidencija u kojima žive najviši severnokorejski vojni, partijski i državni zvaničnici na čelu s Kim Džong Unom, iskopani su tuneli desetine metara ispod zemlje.
Zato je veoma teško očekivati da se može na brzinu uništiti celo državno, partijsko i vojno vođstvo. Naime, do sada nijedna strana obaveštajna služba nije imala špijune ni na srednjem nivou, a kamoli pri samom državnom ili vojnom vrhu, tako da nema nikakvih pouzdanih informacija o tome gde živi i kuda se kreću Kim Džong Un i njegovi najbliži saradnici, a još manje kakvi su odnosi među njima.
Naprosto, ta najmističnija i najzatvorenija zemlja na svetu potpuna je nepoznanica za obaveštajne službe SAD, Južne Koreje, Japana, pa i Kine. A u takvim je uslovima onda je veoma teško planirati efikasnu vojnu operaciju, piše Telegram.
Četvrta enigma. Severna Koreja je zemlja u kojoj milioni vojnika i stanovnika decenijama grade tunele po celoj zemlji, a u njihovo umeće može se uveriti svako ko ima prilike da poseti jedan od četiri tunela koja su otkrili južnokorejski vojnici i koji su sagrađeni ispod demilitarizovane zone.
Ti tuneli treballi su da posluže Severnoj Koreji za invaziju na jug zemlje. Procenjuje se da su sa severne strane ti tuneli dugački između 40 i 50 kilometara, dok su na južnoj strani otkriveni nekoliko stotina metara od demilitarizovane zone koja je široka oko 2,5 kilometara. Tuneli su sagrađeni 73 metra ispod nivoa zemlje, visoki su 1,95 metra, a široki dva metra.
Najveći je problem što južnokorejski vojni stručnjaci procenjuju da postoji sasvim sigurno još najmanje pet velikih tunela. Oni nisu otkriveni i kroz njih bi specijalne jedinice severnokrejske vojske mogle vrlo brzo i lako da se ubace u Seul koji je udaljen svega četrdesetak kilometara od granice.
Zbog te blizine Seul praktički se ne može braniti od raketnog i artiljerijskog napada. Uz 160 kilometara dugu granicu i 2,5 kilometara ničije zemlje, prepune minskih polja i bodljikave žice, raspoređeno je više od 21.000 severnorejskih topova.
Peta enigma. Sem Gardiner, penzionisani pukovnik američkih vazdušnih snaga, ocenio je nedavno u intervjuu za “Atlantic” magazin, kako SAD “ne može zaštititi Seul, barem za prvih 24 sata rata, a možda čak i za 48 sati”. Neke procene govore da bi i u slučaju najkraćeg američkog udara na sever poginulo na stotine hiljada građana Seula. Svi američki predsednici razrađivali su planove za napad na Severnu Koreju, ali niko se nije odvažio da započne rat.
Tri ključne države protive se bilo kakvoj akciji
Stoga je realno da bi se, u slučaju ozbiljnog sukoba, i ta vojska raspala za nekoliko dana poput armada svih bivših socijalističkih država. No, problem je što bi ipak, bar u prvi mah, pre nego se uruši, uspela da nanese velike gubitke u ljudstvu i neprocenjive štete Južnoj Koreji, pa i Japanu. I to je razlogo zašto se do sada svi američki predsednici nisu usuđivali da preduzmu vojne akcije protiv Severne Koreje.
Šesta enigma. Za SAD je problem i to što se tri ključne države, Južna Koreja i Japan, najbliži saveznici SAD, kao i Kina, oštro protive bilo kakvoj vojnoj akciji protiv režima u Pjongjangu. Južna Koreja bila bi sasvim sigurno najveća žrtva takvog sukoba, bili bi joj naneti veliki gubici u ljudstvu i materijalnim dobrima, od čega se ne bi oporavila decenijama. Svi kandidati na predsedničkim izborima koji će se održati početkom maja u kampanji se žestoko protive vojnoj intervenciji protiv Severa.
Amerikancima je najveći problem Kina
I Japan se zalaže za mirno rešenje strahujući da bi se delovi njegove obale mogli naći na udaru severnokorejskih raketa, a ne isključuju ni mogućnost da se na njih sruči i poneka atomska bomba. A šta to znači, Japanci su osetili na svojoj koži nakon bačenih atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.
Sedma enigma. Za Amerikance je ipak najteži problem Kina. Peking se protivi američkom napadu zbog niza razloga. Prvo, po završetku krvavog Korejskog rata u kojemu je poginulo 58.127 Južnokorejaca, 215.000 Severnokorejaca, 114.000 Kineza i 35.516 Amerikanaca, u kojem je nestalo oko 210.000, a ranjeno oko 800.00 ljudi. Primirje između Vašingtina i Pekinga potpisano je 27. jula 1953. Taj je sporazum i dalje na snazi pa bi SAD, ako bi krenule u napad, prekršile međunarodni ugovor koji je potvrđen i od strane Ujedinjenih nacija.
Kinesko-severnokorejsko savezništvo iskovano u Korejskom ratu zapečaćeno je 1961. godine, kada su dve države potpisale ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnom pomaganju. U tom ugovoru, koji je dvaput produživan, stoji da su obe države obavezne pružiti svu vojnu pomoć u slučaju napada spolja. Taj je sporazum još na snazi i važi do 2021. godine.
Kina se ne protivi samo vojnoj intervenciji, nego i bilo kakvom haosu ili urušavanju režima u Pjongjangu. Strahuje, naime, da bi u tom slučaju nju pogodio talas od nekoliko miliona izbeglica, što bi stvorilo velike ekonomske i političke probleme.
Osim toga, uzimajući u obzir geopolitičke odnose, Severna Koreja je za Peking tampon zona koja štiti kinesku granicu od mogućeg prodora američke, japanske ili južnokorejske vojske. Stoga je za Peking, premda više nema bliske odnose s Pjongjangom, nezavisnost Severne Koreje od vitalnog značaja.
(Blic)