ANALITIČARI O “OPERACIJI POD LAŽNOM ZASTAVOM” KOJA TRESE SRBIJU

Slučaj prisluškivanja predsednika Srbije još jedan je čin u tihom ratu između Aleksandra Vučića i ministra Nebojše Stefanovića. Ili je, pak, samo puki spin.

Na javnosti je da prosudi u šta će verovati, a oni koji razumeju kako funkcioniše bezbednosna politika smatraju da su informacije koje su ovim povodom puštene u javnost kontradiktorne, manjkave, namenjene dodatnom zbunjivanju i obmani javnosti, te odslikavaju, zapravo, nesposobnost države da zaštiti predsednika i privede pravdi osumnjičenog.

Vest o tome da je na merama, javnosti je objavio sam predsednik Srbije u novogodišnjem obraćanju na televiziji Pink, kada je rekao da zna da je bio prisluškivan, “da su to radili domaći, a nadležni organi će utvrditi da li su povezani sa strancima”, napominjući da je prisluškivanje predsednika države direktan pokušaj državnog udara.
Meta je jedna…

“Meta je samo jedna, to je Aleksandar Vučić i svi oni koji se drznu da mu javno pruže podršku”, rekao je Vučić i predočio da od 2014. godine traje kampanja u kojoj se od njegove porodice pokušava napraviti kopija sa porodicom Slobodana Miloševića.

Zatim se oglasio ministar policije Aleksandar Vulin koji je potvrdio da je Vučić prisluškivan i da službe rade na istrazi.

“Doći ćemo do istine, a pravosudni organi će raditi svoje. Na nama je da potvrdimo da je predsednik bio prisluškivan i da obezbedimo da se to više ne desi. Rano je da pričamo o tome šta je bio cilj prisluškivanja predsednika, ali sigurno da nije bilo reči o dobroj nameri”, rekao je Vulin.

Usledila su saznanja medija da je istraga u toku, da traje već izvesno vreme, te da su u toku saslušanja, pre svega pripadnika Službe za specijalne metode Uprave kriminalističke policije.

Kako je Stefanović dospeo na tapet

To bi značilo da sumnja lebdi nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je donedavno vodio Nebojša Stefanović, trenutno ministar vojni. Kada se tome doda da unazad dva meseca u Ministarstvu unutrašnjih poslova novi ministar Aleksandar Vulin sprovodi pravu čistku Srefanovićevih kadrova, realno je zaključiti da je zatišje na relaciji Vučić – Stefanović prekinuto i da je ovo nastavak ranijih trzavica.

Kad i kako je ovaj sukob počeo teško je reći, ipak, ako je verovati šturim podacima koje su isplivavale u javnost, put Nebojše Stefanovića od jednog od najbližih Vučićevih saradnika do “persone non grata” počeo je u trenutku kada Stefanović, po povratku iz Amerike u maju prošle godine, donosi odluku da smeni državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova Dijanu Hrkalović.

Do većeg raskoraka između Vučića i Stefanovića dolazi u trenutku kada u javnost dospevaju afera Krušik i informacije da otac Nebojše Stefanovića, Branko, ima izvesnu ulogu u kupovini oružja. Vučić se tada našao u vrlo nezgodnoj situaciji, jer je bio prinuđen da objašnjava o vezama dvojice Stefanovića s trgovinom oružja. O jazu između dvojice dojučerašnjih bliskih saradnika, koji je postajao sve veći, govorilo je i to što se

Nebojša Stefanović nije nalazio na listi SNS na prethodnim izborima, a na pobedničko slavlje je došao na samom kraju, tako da ga nema na fotografijama sa stranačkim kolegama.

Po formiranju Vlade delovalo je da su se strasti smirile, ali je ove priče demantovao Aleksandar Vulin oštrim rezovima po kadrovima koje je na visoka mesta u MUP postavljao Nebojša Stefanović. Smenjeni su gotovo svi načelnici policijskih uprava u zemlji, kao i njihovi zamenici, a zatim i načelnici sektora unutar MUP – UKP, SBPOK, granična policija…

Srpska policija ne postoji…

Slučaj “prisluškivanje” može biti nastavak. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što odgovornost za to da se u nekoj državi predsednik prisluškuje godinu i po dana, nekako po logici stvari ide na leđa ministra policije, sada već bivšeg.

Baš to je rekao i bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Srbije general Rodoljub Milović:

“Ako je tačno da je predsednik Srbije prisluškivan godinu i po dana, onda srpska policija ne postoji. Dok sam ja bio šef UKP-a bilo je nemoguće prisluškivati bilo koga bez odluke pravosuđa. U sve što smo mi radili uvid je imala Bezbednosno-informativna agencija (BIA). Da li je u međuvremenu odvojen taj sistem UKP-a za prisluškivanje od BIA, ja zaista ne znam, rekao je Milović i dodao da su sve priče o prisluškivanju predsednika države “konfuzne”, te da treba biti otvoren i za nešto drugačiju pozadinu celog slučaja.

“Da li će ovo da bude kao nekada sa mnom, kada sam optužen da sam prisluškivao Tomu Nikolića i Aleksandra Vučića, a na kraju se ispostavilo da sve to nije tačno ili je ovo zaista neka ozbiljnija priča – pokazaće vreme”, kazao je bivši načelnik UKP-a.

Zbunjivanje ili obmanjivanje građana

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek u izjavi za portal Nova. rs potvrđuje da prisluškivati predsednika države nije baš tako jednostavno, te da niko u MUP to nije mogao tek tako da uradi.

“Policija ne može da prisluškuje nezavisno od BIA, to nije mogao niko iz MUP samostalno da uradi. Sva oprema za prisluškivanje i sprovođenje mera je u rukama BIA, pored toga za tako nešto mora da postoji nalog suda. Godinama unazad postoji proces reforme da se taj centar za prisluškivanje izdvoji iz BIA i da se formira jedno nezavisno telo. Postoji preporuka za to, a država koliko znam razmatra modele, kako bi se to sprovelo. Tako bi sve bilo transparentnije. Činjenica je da recimo BIA učestvuje u istragama organizovanog kriminala, što joj uopšte nije u domenu”, navodi Elek.

Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević, koji se danas nalazi na čelu Saveta za bezbednost Skupštine slobodne Srbije, uveren je, međutim, da je reč o klasičnom obmanjivanju građana.

“Uveren sam da su ovo smislili urednici zabavnog programa u Srpskoj naprednoj stranci. Prošle godine smo prvi put otkako postoji demokratija videli da članovi vladajuće stranke štrajkuju glađu, sad vidimo da stranka koja u svojim rukama drži apsolutno sve i ima namanje četiri legalna i dva nelegalna sistema za prisluškivanje, priča da joj neko prisluškuje predsednika. A nisam primetio da je neko uhapšen i sad mi treba da gatamo da li je Stefanović ili šta je rekao Šešelj o Lončaru”, kaže Prelević i dodaje:

“Ako ne lažu da ga je neko prisluškivao, što ne kažu građanima da su nesposobni da vode državu jer ne mogu da uhapse i privedu pravdi čoveka koji prisluškuje predsednika. Uveren sam da će to na kraju biti Đilas i isto tako sam uveren da ćemo suđenje imati samo na Pinku, jer je ovo ponavljam zabavni program Nezavisne republike Zabavište za decu i umobolne. Normalni ljudi na ovo ne nasedaju”, zaključuje Prelević.

Đukanović: Vučića prisluškivali iz bezbednosnih struktura

Ovom temom bavio se i poslanik SNS Vladimir Đukanović koji je rekao da ima “određena jeziva saznanja da su predsednika prisluškivali ljudi iz naših bezbednosnih struktura”.

“Konkretno, radi se o pojedinim ljudima iz policije. Njihova imena moraju što pre da se saznaju, a takođe oni moraju biti odmah i uhapšeni i osuđeni. Bitno je utvrditi ko im je bio nalogodavac i šta su imali za krajnji cilj. To što je rađeno neverovatno je opasno, informacije su curile i zloupotrebljavane su. Mnogo je onih koji su još uvek na položaju i još uvek su izuzetno opasni. Ovo je zaista državni udar i ja molim MUP i Tužilaštvo da hitno reaguju, rekao je Đukanović i dodao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisluškivan zajedno sa njegovim najbližim saradnicima, pa čak i članovima porodice.

General policije Srbije: Ako je predsednik Srbije prisluškivan, onda srpska policija ne postoji

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Srbije general Rodoljub Milović izjavio je danas da ako je tačno da je predsednik Srbije prisluškivan godinu i po dana, onda srpska policija ne postoji.
„Dok sam ja bio šef UKP-a bilo je nemoguće prisluškivati bilo koga bez odluke pravosuđa. U sve što smo mi radili uvid je imala Bezbednosno-informativna agencija (BIA). Da li je u međuvremenu odvojen taj sistem UKP-a za prisluškivanje od BIA, ja zaista ne znam“, rekao je Milović agenciji Beta.

On smatra da su sve priče o prisluškivanju predsednika države „konfuzne“.

„Da li će ovo da bude kao nekada sa mnom, kada sam optužen da sam prisluškivao Tomu Nikolića i Aleksandra Vučića, a na kraju se ispostavilo da sve to nije tačno ili je ovo zaista neka ozbiljnija priča – pokazaće vreme“, kazao je bivši načelnik UKP-a.

Na pitanje Bete ko bi mogao da naredi prisluškivanje predsednika države, Milović je kazao da prisluškivanje ne može niko da naredi osim u slučaju da je predsednik povezan s nekim kriminalcem.

„Bez naredbe za slušanje od strane pravosuđa nemoguće je prisluškivati predsednika države“, istakao je Milović.

Upitan da li policija može da prisluškuje i bez sudske odluke, istakao je da je to moguće u slučaju da je naredbodavac izuzetno „bezobrazan i moćan“ i da ljudi iz policije ne rade po zakonu.

„To je teško krivično delo bez obzira da li se radilo o običnom gradjaninu ili predsedniku države. Treba biti drzak i hrabar da običnog gradjanina stavite na mere, a da nemate argumente i sudsku naredbu. Ako još uvek postoji srpska policija to je prosto nemoguće“, ocenio je Milović.

Na pitanje Bete ako je ipak bilo prisluškivanja da li to može da se dovede u vezu s eventualnim pripremama za državni udar, Milović je kazao da ukoliko nije bilo naredbe i argumenata i ako ta odluka nije bila pokrivena propisima, onda se može smatrati da se radi o pokušaju ugrožavanja kompletnog bezbednosnog sistema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je izjavio da zna da je bio prisluškivan i da je to direktan pokušaj državnog udara, a da će nadležni organi utvrditi da li je to prisluškivanje bilo povezano i sa strancima.

(Jelena Jelovac, NovaS, Beta)