ANALITIČARI OTKRIVAJU: EVO ŠTA ĆE SE DESITI NA KOSOVU AKO SRBIJA NE PREDUZME NEŠTO
Vreme je da Beograd podvuče crtu i počne da vraća stvari na stanje pre briselskog dijaloga. Spiskovi nepoželjnih zvaničnika Beograda na Kosovu i Metohiji su još jedna u nizu provokacija iz kojih Srbija mora da izvuče pouku.
Posle robe iz centralne Srbije, na Brnjaku, Jarinju i ostalim prelazima, na teritoriju Kosova i Metohije, izgleda, neće moći ni ljudi. Makar jedan broj onih koji na najvišem nivou predstavljaju zvanični Beograd.
Kako su objavile „Novosti“, spisak najviših funkcionera je poduži, a predvodi ga premijerka Ana Brnabić sa još pet ministara u Vladi — Ivicom Dačićem, Nebojšom Stefanovićem, Rasimom Ljajićem, Zoranom Mihajlović i Aleksandrom Vulinom — kao i sa više državnih sekretara i pomoćnika ministara.
Na njemu je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i pet potpredsednika parlamenta, kao i predsednica Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić i 14 njegovih sudija, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i četvoro sudija.
Prema faksimilu koje su objavile „Novosti“, spisak za Prištinu nepoželjnih funkcionera Beograda na KiM dostavljen je svim policijskim punktovima na administrativnim prelazima još 1. novembra.
Dakle, ne samo pre prištinske odluke o uvođenju stopostotne takse na robu iz centralne Srbije i odluke Interpola da u svoje redove ne primi samoproglašeno Kosovo, nego i pre one prve odluke Prištine da sa 10 odsto oporezuje srpsku robu.
Kako konstatuje analitičar Dragomir Anđelković, albanska strana neprekidno provocira i mi se već nekoliko godina suočavamo sa stalnim ekscesnim situacijama, uporedo sa pregovorima.
„Naprosto, Albancima je cilj da proces pregovaranja bude jednostran, da oni dobiju sve, a da sa druge strane nas zastrašuju tako što će stvoriti atmosferu linča za Srbe, odnosno stvoriti predstavu da će sukobi eskalirati, što bi onda izazvalo reakciju EU. A mi znamo da su te reakcije, po pravilu, usmerene ka nama i kada nismo krivi“, kaže on za Sputnjik, ocenivši da u tom kontekstu treba gledati i na provokaciju sa spiskovima.
Anđelković je mišljenja da se mi isuviše opterećujemo pričama zašto su to Albanci uradili, da li su to uradili zbog Interpola ili nečeg drugog. Činjenica je, kaže, da oni to neprekidno rade i da ne pokušavaju da dođu do kompromisa sa nama, već da nas ucenama navedu da im damo sve.
„Za Srbiju ovo treba da bude poruka da je čitav proces koji imamo od 2011, odnosno 2013. godine — besmislen. Jer dok 2011. nismo započeli proces uspostavljanja kontrole na administrativnoj liniji, a 2013. briselske pregovore sa čitavim nizom ustupaka, svaki srpski državni funkcioner i građanin Srbije mogao je bez problema da ide makar na sever KiM. Nismo mogli da idemo na jug, ali sever je bio bez bilo kakvog upliva prištinskih organa“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Anđelković smatra da su pregovori i naša popustljivost doveli do toga da Priština danas i na severu može da odlučuje ko će doći u Mitrovicu, Zvečan, Zubin Potok…
„Znači, to što smo uradili bilo je loše i iz svega ovoga treba izvući pouku. Vreme je da poništimo sve ustupke od 2011. i da se vratimo na stanje gde Srbija makar kontroliše sever. Ako ne možemo više, toliko možemo“, tvrdi ovaj analitičar.
Na pitanje da li su sve češće provokacije trend koji možemo i dalje očekivati, jer u poslednje vreme od jedne do druge je sve kraći vremenski period, sagovornik Sputnjika odgovara da Srbija, nereagovanjem na provokacije Prištine, samo priziva nove provokacije.
Ako bismo jednom podvukli crtu i odgovorili na način koji nije samo retorički, stvari bi se ipak drugačije razvijale, mišljenja je on.
„To što mi pokušavamo da odmerenim stavom dobijemo simpatije Berlina, Pariza, ili neke druge zapadne prestonice, Albanci zloupotrebljavaju. Oni znaju da mi nećemo reagovati i idu sve dalje i dalje sa bezobrazlucima“, kaže Anđelković i dodaje:
„Vreme je da Srbija započne proces vraćanja na stanje pre briselskog procesa, odnosno pre pregovora koje je vodio Borko Stefanović o uspostavljanju kontrole na administrativnoj liniji. Uporedo, trebalo bi da upozorimo Zapad da ćemo to uraditi, ali ne treba okolišiti sa uspostavljanjem poluga državnog suvereniteta, bar na delu Kosova gde to možemo da uradimo“.