ANALIZA SLUČAJA „SKRIPALJ“– Ko ima korist od trovanja bivšeg ruskog pukovnika i njegove ćerke..?
Već treću nedelju zaredom traju sukobi između ruskih i britanskih medija, diplomata i političara podstaknuti pokušajem trovanja bivšeg pukovnika GRU-a, britanskog obaveštajca i njegove kćerke u lokalnoj piceriji u gradu Solsberi.
Bez odgovarajuće istrage incidenta, ministar inostranih poslova Boris Džonson je već dao izjave medijima o mogućem ruskom tragu. A onda je premijerka Tereza Mej postavila ultimatum Moskvi, da prizna krivicu za to delo.
Ali kada su ruske vlasti učtivo nagovestile Britancima da moraju prvo da utvrde šta se desilo a potom da obrate Rusiji za pomoć, Tereza Mej je odmah naredila proterivanje 23 ruskih diplomata koji su se navodno bavili obaveštajim aktivnostima u Britaniji i proglasila zamrzavanje svih političkih i diplomatskih kontakata na najvišem nivou.
Naše diplomate su već kod kuće, a Britanci — u okviru recipročnog odgovora — pakuju svoje stvari.
Ovaj incident se dobro uklapa u rusko-britanske odnose poslednjih decenija, kada su u Britaniji, jedan za drugim, iz nepoznatih razloga umirali odbegli ruski biznismeni i bivši agenti ruskih tajnih službi. U gotovo svim slučajevima, bez jasne dokazne baze, britanske vlasti su optuživale Rusiju i Putina lično za ono što se dešavalo.
Tako da trenutne akcije britanskih vlasti odzvanjaju ehom saosećajnosti kako u britanskoj javnosti, tako i kod saveznika sa obe strane Atlantika, jer je naporima zapadnih medija uz Rusiju i njeno rukovodstvo fiksirana slika zločinaca od kojih se svašta može očekivati, ne samo u Rusiji nego i u drugim zemljama.
Pošto nemam neophodne činjenice da donesem nedvosmislene zaključke o tome ko je i u koju svrhu pokušao da otruje oca i kćerku Skripalj, imam tu slobodu da sam napravim svoju verziju onoga što se desilo, kao što su to učinile britanske vlasti.
Međutim, za razliku od britanskih vlasti, koji su odbile čak i da daju motiv zločina, pokušaću da odgovorim na pitanje ko bi mogao biti zainteresovan za ovo.
Meni se čini da je ideja o umešanosti ruskih službi prosto neverovatna.
Kao prvo, Skripalj nije «prebegao» i pogrešno je to tako predstavljati. Njega su ruske vlasti razmenile za svoje obaveštajce uhapšene u SAD.
Drugo, on nije predstavljao pretnju i nije znao ništa više od onoga što je on već dao Britancima pre hapšenja. U suprotnom, ne bi bio pušten, već bi bio zamenjen drugim.
Treće, pošto je bio u Engleskoj, on se naravno nalazio pod nadzorom britanskih specijalnih službi. A da je Skripalj bio uključeni u bilo kakve aktivnosti opasne za Rusiju, zbog koje bi se ruske specijalne službe rešile da ga likvidiraju, britanske specijalne službe bi odmah najavile (barem u kratkim crtama) motiv ruske strane kako bi dali svojoj verziji događaja bar nekakvu verovatnoću.
Četvrto, ni Putin, a ni ruske specijalne službe nisu zainteresovani za trovanje starog dvostrukog agenta u penziji i njegove ćerke, i tako izazovu duboku krizu u odnosima između Moskve i Londona (ili, šire, Moskva-Zapad, jer su SAD i drugi saveznici NATO-a već podržali neosnovane optužbe protiv Rusije). I sve to uoči predsedničkih izbora u Rusiji i nekoliko meseci pre Svetskog prvenstva.
Peto, zapadni mediji su više puta rekli da bez Putinovog naređenja, u Rusiji čak ni mušice ne lete. To znači da je morao lično da izda nalog za eliminaciju Skripalja. O Putinu mogu da kažem bilo šta, ali jedna stvar je jasna: predsednik Rusije je veoma racionalan i pragmatičan čovek i uvek dobro proračuna posledice svojih postupaka.
Istovremeno se ruski lider veoma razlikuje od svog američkog kolege, za koga, prema Mičelu Volfu, svi zaposleni u Beloj kući i članovi njegove administracije koriste blagu reč «neuravnotežen». Pre nekoliko dana je izgubio posao, čak i čovek kao što je Rek Tilerson zbog toga što, kako neki nagoveštavaju, nije zadržao za sebe svoje mišljenje o mentalnim sposobnostima šefa.
Stoga se postavlja pitanje: ko ima korist od trovanja i vrlo moguće smrti Skripalja? Nisam zagovornik teorija zavere, ali mogu napraviti svoju verziju onoga što se dešava na osnovu šireg i dubljeg konteksta onoga što se dogodilo.
Izostaviću iz svoje teorije pretpostavku, koja je prilično popularna u domaćim medijima, da su britanske specijalne službe to učinile kako bi odvukle pažnju engleskog društva sa negativnih posledica Bregzita, i skandala koji je izbio u jednom od gradova Engleske u kome je organizovana kriminalna mreža vrbovala stotine dece i uvukla ih u seks-industriju.
Verovatnija je druga verzija.
Na Zapadu, a posebno u Britaniji i SAD, vodi se histerična kampanja demonizacije Rusije i Putina. U ovim zemljama je promena «režima» u Rusiji, a posebno predsednika, glavni kurs. Pošto nemaju mogućnost da efikasno intervenišu u unutrašnju politiku Rusije preko svojih agenata u zemlji, jer je većina njih ili počišćena ili se nalazi pod čvrstim nadzorom ruskih službi, anglo-američke specijalne službe odlučile su da sprovedu operaciju diskreditacije Rusije i Putina i bace senku na ruske izbore i legitimitet predstojećeg predsedništva. Engleska nije slučajno izabrana: tamo je teren pripremljen unapred, a obezbeđen je i odjek u svetu.
Nekada su u početnim godinama sovjetske vlasti govorili o «revolucionarnoj pravdi» i tvrdili: zakonito je i pravedno ono što je u interesu radničke klase. Ovaj princip već dugo funkcioniše kod naših partnera na Zapadu.
Pre nekoliko nedelja, u emisiji Lore Ingrem na Foks Njuzu, bivši direktor CIA Džejms Vulsi je, na pitanje da li se američke službe mešaju u izbore u drugim zemljama iskreno odgovorio — «da». I naveo brojne slučajeve. Uz konstataciju da se američke specijalne službe mešaju u izbore samo iz dobrih namera i sa plemenitim ciljevima.