Antonić: Vlast trenutno nad narodom, a naročito nad penzionerima sprovodi političku ekonomiju „Superhika“, i svima je izgleda lepo! Evo šta to zapravo znači..
To što je od penzionera prošle godine oduzeto 210 miliona evra da bi se stranim investitorima namakle subvencije od milijardu evra …
Piše: Slobodan Antonić
Ponovne poplave bacile su sve drugo u zasenak. Ljudi se pitaju na šta je potrošeno 162 miliona evra koje smo dobili od EU za popravku i izgradnju brana[1], ako nam se posle dve godine dešava isto?Opozicija tvrdi da je od tog novca tek par miliona evra uloženo u rekonstrukciju obaloutvrda, a da se za ostali novac ne zna gde je[2].
Naš premijer, umesto da u svom timu postavi pitanje odgovornosti – gde su pare i zašto nisu uložene u obezbeđenje priobalja – rastrčao se po potopljenim selima i marketinški najavljuje pomoć države u beloj tehnici. Slika i prilika jadne i opljačkane države.
Ali, dugoročno opasnije po Srbiju od ovogodišnjih poplava verovatno je nedavno savetovanje vlasti s predstavnicima krupnog kapitala, domaćeg i stranog (prvenstveno avroameričkog) na Kopaoniku („Kopaonik biznis forum“). Tom prilikom Vučić je iskazao divljenje stranom kapitalu tvrdeći da su „strani investitori generatori rasta“, da je „sve što je urađeno na zapošljavanju novih radnika učinjeno od strane stranih investitora“, te da bi „odbijanje stranaca odvelo zemlju u glad“ (!?)[3].
Sa svoje pak strane Vučić je najavio „petu reviziju aranžmana sa MMF-om“, koja će „biti najteža, jer je potrebno da se izvedu još neke teške mere“. Te „teške mere“ su otpuštanje 30.000 ljudi iz državne uprave do kraja godine, te gubitak zaposlenja više hiljada radnika u „Elektroprivredi Srbije“, „Srbijagasu”, „Železnici Srbije”, „RTB Boru“ itd.[4]
„Mnogo ljudi će ostati bez posla“, plastično je opisao američki ambasador Kajl Skot ono što Srbiji sledi, „što može da se odrazi i na čitave gradove“ (poput Bora), ali sve je to zapravo sjajno jer je „Srbija na pravom putu“[5]. Ideju o brzoj privatizaciji svih javnih preduzeća, na „srpskom Davosu“, punim srcem je podržao i nemački ambasador[6].
Premijer pak nije propustio ni na Kopaoniku da se požali na narod koji ne razume reforme. „Kod nas postoji uvek permanentno nezadovoljstvo. Uvek kuknjava, jer smo svetski šampioni u kuknjavi“, vajkao se Vučić. To što će desetine hiljada ljudi ostati bez posla, da ga nikada više ne nađu; to što će čitavi gradovi opusteti, ili pak to što je od penzionera prošle godine oduzeto 210 miliona evra da bi se stranim investitorima namakle subvencije od milijardu evra; to za Vučića, razume se, nije razlog za kukanje. Jer, on je rešen da Srbiju „reformiše“ dokle god u njoj nešto mrda. „Nikakav kompromis po pitanju politike, idemo li u budućnost ili se vraćamo u prošlost, neću i ne pada mi na pamet da pravim!“, poručio je Kancelar građanima Srbije.
Srbi su od svog premijera na Kopaoniku dobili i lekciju o poslovanju sa strancima. Državna lutrija je, objašnjava Premijer, posle dve godine gubitaka (2011. i 2012) ostvarila dobitak od 1,5 milion evra. „I sada, kada se pominje da se Lutrija da strancima na upravljanje, kako bi pravila dobitak od 50 miliona evra“, veli Vučić, „neki kažu zašto mi ne bismo pravili te dobiti. Šta me briga ako će toliko zarađivati, jer će ujedno plaćati i više na osnovu PDV-a. To je teško objasniti Srbima!“, ljutito je ovaj deo tirade završio Kancelar.
I zaista, zašto bi 50 miliona evra ostajalo u Srbiji kada mogu da ih lepo iznesu stranci, a da Srbiji ostane PDV? Jer, očigledno, Srbi su nesposobni da upravljaju srpskom državnom lutrijom, ali su savršeno sposobni da budu što masovnije navučeni na kocku, te da iz svojih praznih džepova istresu 50 miliona evra u džep nemačkog ili austrijskog gazde.
No, zašto Vučić na čelo Državne lutrije ne postavi nekog svog saradnika, u čije poštenje i sposobnost ne sumnja?! Pa neka onda on za Srbiju zaradi tih 50 miliona! A koga bi, zapravo, mogao da stavi? Njegov ministar policije i gradonačelnik prestonice plagirali su doktorate[7], a njegov budući šef poslaničke grupe je pet godina uzastopno objavljivao isti tekst u fakultetskom časopisu kao navodni rezultat rada na projektu[8]. Lepa slika poštenja i stručnosti!
Vučić zna kakvi su mu ljudi. Ali on zna da i sam nikada nije imao pravo zanimanje, osim što je držao političke govore, sastajao se sa drugim političarima i agitovao na televiziji. Pošto verovatno misli da su on i njegovi ono najbolje što Srbija ima, jasno je da za njega među Srbima nema nikog ko bi mogao da upravlja Lutrijom. Otuda se Državna lutrija Srbije mora dati strancima. I još bi bilo dobro doplatiti im po 10.000 evra za svakog zaposlenog.
„Uzeti od siromaha da bi se dalo bogatima!“ – to je bila deviza Superhika, čuvenog grotesknog junakaAlana Forda[9]. „Uzeti od siromašnih Srba kako bi se dalo kakvom bogatom Nemcu ili Amerikancu!“ – to je, izgleda, parola našeg Premijera. Reforme koje razaraju društvo, uostalom, i služe tome da bogati imaju još više. A narod kao da voli da mu se autoritarni Kancelar obraća sve osornije, sa sve manje poštovanja.
Ukoliko Srbi podrže takvu politiku na predstojećim izborima, onda s rezignacijom moram da konstatujem da možda i ne zaslužuju ništa bolje od onog što im je američki ambasador najavio: masovna otpuštanja opustele gradove i Superhika kao premijera.
(fsksrb.ru)