„Apokalipsa u obliku rata, ili apokalipsa u dobrovoljnom ropstvu– predstavljaju nam se kao jedine opcije…“
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Može se lako uočiti da se u toj vrućoj i ljutoj dosoljenoj i zapaprenoj balkanskoj čorbi izgleda servira hladna osveta, nekom drugom.
Čak i neko prilično neobavešten, mogao je, u toj hrpi vesti kombinovanih sa zamarajućim političkim analizama, da razazna, na kraju, istinu o događajima u Makedoniji koji su potresli Balkan, a naročito Srbiju.
Može se sada, nedelju dana kasnije, sasvim lako uočiti, da se u toj vrućoj i ljutoj, i dosoljenoj, i zapaprenoj balkanskoj čorbi možda servira hladna osveta, nekom drugom.
Manje je sada bitno čiji je Zaev, a ko stoji iza Gruevskog, jer je i vrapcima na grani jasno da SAD, NATO i EU na jedno oko žmure na aspiracije Tirane i Prištine oko stvaranja Velike Albanije, i da nekako skoro majčinski kritikuju Džaferija da se malkice smiri, dok u isto vreme Francuska odbija da izruči Haradinaja Srbiji, čime su se zločini prema Srbima podveli pod rubriku „nebitno“, a Haradinaj se, uz blagonaklonost svojih mentora osilio pa preti Beogradu.
U ceo taj preteći vodvilj uključuju se i lideri Albanaca sa juga Srbije, dok Crna Gora ponosno polaže svoju nezavisnost i svijetlo oružje u ruke NATO-a. Srbija se, nažalost, ispostavlja ponovo kao moneta za potkusurivanje, kao idealni talon za konačnu pobedu Novog svetskog poretka.
Uzme li se u obzir činjenica da je Novi svetski poredak svoju prvu veliku akciju napravio rušenjem Jugoslavije, i zatim bombardovanjem Srbije, nije nelogično pretpostaviti da neman novog svetskog poretka svoju odlučujuću bitku bije tamo gde je rat protiv pameti, mira i slobode – i počeo.
Novo premeravanje sveta, dakle, počelo je cepanjem Jugoslavije, a danas vidimo kako psi rata iz Vašingtona najavljuju novo prekrajanje granica na Balkanu, i kako se sada čak i otvoreno predlaže podela Bosne, pa u tom smislu i izjave o Velikoj Albaniji treba čitati kao neku vrstu uvertire. Ili si NATO, il` te nema, bato!
Osim što je Srbiji oteto Kosovo, makedonski scenario kojim se tako mnogo baratalo u našim medijima u poslednje vreme, pokazuje da je kreacija nestabilnosti uz medijsko spinovanje, novo supersonično oružje kojim se mali narodi mogu pokoriti gotovo preko noći.
Da stvar bude bolja, lobisti sveopšte pokornosti sili i nepravdi, već su se ovih dana dosetili da po hitnom postupku traže da se ukine Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, za koji se pretpostavlja da je u stvari ruski špijunski centar i da, s obzirom na to da je Srbija okružena NATO zemljama, te da ima nezgodan geopolitički položaj, ta institucija šteti Srbiji.
Pošto u Srbiji treba da budu samo špijunske organizacije NATO-a, ili EU ili SAD, jer samo tako Srbija može da zadrži svoju vojnu i političku nezavisnost, o kojoj se onoliko govori. Srbija ima nezavisnost, a ko drukčije kaže, kleveće i laže!
Evo, na primer, kad Haradinaj preti srpskom premijeru, nezavisna Srbija zove Brisel zahtevajući da Haradinaj bude izgrđen!
Kome do sada nije bilo jasno o čemu se radi na Balkanu, ova mala vest dosta toga objašnjava. Rat protiv Rusije, vodi se ovde.
I nažalost, Srbija je opet kolateralna šteta. Bez Kosova, sa mogućnošću da se projektuju spontani nemiri na jugu Srbije, sa albanskim zločinima koji nikome osim Srbiji nisu važni, sa brojnim ustupcima Velikom bratu, sa NATO ofanzivom na Istok, Srbija u statusu večitog kandidata pred vratima EU, i sa dalekim ruskim zagrljajem, sve više izgleda kao krčma na raskrsnici.
I koliko god nam zagovornici političkog realizmapretili apokaliptičnom verzijom budućnosti ukoliko se ne uzmemo u pamet i ukoliko ne počnemo da mantramo „Srbija se saginjati hoće“, jer Evropa nema alternativu, izgleda da se danas nalazimo pred vratima Tamnog vilajeta.
I taj Tamni vilajet je, kako god da se okrene – Evropska unija. Apokalipsa u obliku rata i eventualnih novih sankcija, ili apokalipsa u dobrovoljnom ropstvu – predstavljaju nam se kao jedine opcije.
Bolje pakt nego rat. Bolje rat za Ameriku nego protiv Amerike? Bolje za Trampa, nego za Putina? Bolje da damo Kosovo, nego jug Srbije, a možda uskoro i Vojvodinu? I Sandžak. I Republiku Srpsku?
Ako se odreknemo Moskve, možda dobijemo pola Bosne, poručuje nam Trampov zet.Tamni oblaci ponovo nad ovom malom, jadnom, šajkačom neba. Da li je moguće da više niko, pa ni Moskva suzama ne veruje?
(Večernje novosti)