BALKAN IZMEĐU ČETIRI SILE: Šta sve žele od nas u svojoj borbi za dominaciju?

Sjedinjene Američke države (SAD), Rusija, Kina i Turska ne libe se, nekada čak vrlo otvoreno, da govore o onome što žele od pojedinih zemalja, pa i čitavog regiona. Koji su to sve interesi koje ove svetske sile imaju na Zapadnom Balkanu.

Saradnik na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, kaže da bi ovakvu situaciju trebalo posmatrati sa dva aspekta: bezbednosnog i strateškog.

– Kada je reč o bezbednosnom, Balkan je ostao jedini prostor koji nije integrisan u EU, ako izuzmemo Rumuniju i Bugarsku. Ovo je u isto vreme i prostor gde EU treba da pokaže da je sposobna da sredi stvari u svom dvorištu, pokaže uspešnost svoje politike, i tako dobije legitimitet za uspešno rešavanje i nekih drugih kriza i problema – kaže Surlić.

Kada reč o strategijskom interesu, on uključuje i SAD, Rusiju, Tursku, Kinu, jer sve one preko ovog regiona šire svoj uticaj.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da je Balkan predvorje Evrope, i njen sastavni deo, ali pojedine njene zemlje nisu deo EU.

– Tu su se oduvek ukrštali interesi raznih sila, jer je i raskršće puteva, i ekonomija, i kultura. U novijim okolnostima, ove zemlje su i dalje na putu ka EU, ali nisu u njoj, njeni zakoni još ne važe u punoj meri, i tu se, takođe, otvara prostor za razne interese – priča Popov.

Evo ko je i zbog čega u poslednje vreme pokazao interesovanje za ovaj region.

RUSIJA

Politički pre ekonomskog interesa je ono što Rusija želi na ovom području. Jedan od najvažnijih za ovu zemlju jeste da NATO drži podalje od sebe, a da u isto vreme pokuša da pridobije zemlje koje nisu članice Alijanse da ostanu neutralne, ili da se priključe njoj. Takođe, pravoslavno stanovništvo na Rusiju gleda kao na svog zaštitnika.

– Ruski stratezi često pominju Bugarsku kao ključnog igrača na Balkanu, pre svega kada je reč o energetici. Ako bi preko nje mogli da ostvare tu vrstu interesa, oni bi praktično na taj način imali direktan kontak sa EU. To dalje dovodi do zavisnosti EU ili jednog njenog dela od Rusije, čime država ima veći uticaj – priča Surlić.

Kako navodi, nekakva ulaganja i podsticaju su sasvim u redu, ali je politički uticaj viši cilj.

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

Interes je strateški, bezbednosni, politički i ekonomski. Ova velesila želi regonalnu stabilnost i jačanje uticaja u svim segmentima, što je suština borbe za dominaciju.

– Amerika je oduvek imala nekakakv konkurentski odnos sa Evropom, posebno kako je došlo do jačanja EU. SAD doživljavaju Uniju kao neku vrstu konkurentske sile. Amerika želi da ima uticaj u većem delu sveta, a i dalje važi za najmoćniju zemlju, i politički i ekonomski – priča Popov.

Kako navodi, SAD su uvek bile prisutne na ovim prostorima. Doduše, kaže i da su ga „malo zanemarile zbog poslova na Bliskom istoku“, ali su se ponovo vratile.

Važna stvar za SAD je i širenje i jačanje NATO na ovim prostorima, naročito imajuću u vidu da postoji mogućnost da se neke zemlje koje još nisu postale članice Alijanse, okrenu Rusiji.

– SAD smatraji i da je Dejtonski sporazum „njihovo čedo“, i da su bili glavni u zaključivanju mira – navodi Popov, ističući da je glas Amerike onaj koji su uvek čuje.

Kada je u pitanju dominacija balkanskim regionom, Surlić navodi da se SAD oslanjaju na one kojima su garantovali države i nezavisnost, poput Albanije, Kosova, Makedonije, a ulaskom u NATO, i Crnoj Gori.

KINA

Interes ove zemlje je isključivo ekonomski i privredni, odnosno još veće probijanje na evropsko tržište, objašnjava Popov.

Odatle, prema Surlićevom mišljenju, veliko interesovanje Kine za čitav region, ekonomska saradnja, pomoć u izgradnji i finansiranju infrastrukturnih projekata, pa čuveni „Put svile“, koji bi preko Grčke i Srbije spojio Kinu sa EU.

To ne kriju ni kineski zvaničnici, koji često posećuju Srbiju sa idejom o pronalasku partnera za projekte u koje bi mogli da investiraju, a sve sa jednim ciljem – širenjem svog ekonomskog uticaja na Evropu i čitav svet.

To je juče potvrdio i predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Kinom Tomislav Nikolić tokom sastanka sa guvernerom kineske provincije DŽeđiang Juenom Điađunom, koji je istakao da je Kina je spremna da proizvodi u Srbiji jer je odatle moguće izvoziti u brojne zemlje sveta.

TURSKA

Za svoj uticaj na području Balkana bori se i Turska, ali se za nju ipak ne može reći da je svetska sila poput prethodne tri. Međutim, ni njene interese ne treba zanemariti, ako se uzme u obzir da u ovom regionu živi veliki broj Bošnjaka, što u Srbiji i na Kosovu, ali i u susednoj BiH.

– Turska je bivša imperijalistička sila. Bošnjaci u Sandžaku, u BiH pa i na Kosovu doživljavaju je kao zemlju zaštitnicu. Ovakva vrsta uticaja na veliki broj ljudi pa i pojedine zemlje je za Tursku veoma važna, jer lakše može da pregovara sa Briselom oko stvari koje su njoj važne – priča Popov, istakavši da je ovde pre svega reč o političkom uticaju, više nego o ekonomskom.

Međutim, Turska je, trenutno više okupirana onim što se dešava u Siriji i na Bliskom istoku ali, pored političkog, ima i ekonomski interes na ovom području.

– Upravo su Turci pokupovali neka važna preduzeća i na Kosovu i u Makedoniji – navodi Surlić.

Aleksandar Saša Dugin o borbi Rusije i SAD oko Balkana kaže: