BALKANSKO PROKLETSTVO NEPRIPADANjA: Zašto je region i dalje prostor za SUKOBLjAVANjE AMERIKE I RUSIJE..?
Najnovija tura prigodnog političkog sukobljavanja dve tradicionalno najjače svetske sile potvrđuje neka stara, ali relativno delikatna saznanja o pozicijama Zapadnog Balkana u takvom širem i sigurno rizičnom kontekstu.
Najveće svetske sile i dalje nalaze prostor za konfrontaciju na Zapadnom Balkanu – sudeći prema izjavi koju je američki potpredsednik Majk Pens dao prošle nedelje u Crnoj Gori. Naravno, reč je o tradicionalno najosetljivijoj relaciji SAD-Rusija, ali pitanje je kako se odnosi između te dve zemlje realno prelamaju na mladim državama nastalim iz SFR Jugoslavije pre četvrt decenije.
– Rusija nastavlja da silom iscrtava nove granice na Zapadnom Balkanu i čini sve da destabilizuje region, da potkopa demokratiju, međusobno vas podeli i razdvoji od Evrope – rekao je Pens u Podgorici.
Zanimljivo je pritom da su se poslednjem iscrtavanju novih granica u regionu – onih za nezavisnost Kosova – usprotivili upravo Rusi. Ali, mimo tog slučaja, Majk Pens očigledno je ciljao na politički uticaj koji Rusija ostvaruje na Srbiju, a kakav želi da makar delimično realizuje i u Crnoj Gori. Pitanje je, međutim, koliko je tu posredi višak retorike s obzirom na priliku: Amerikanac je govorio na skupu zapadnobalkanskih članica NATO, uz prisustvo predstavnika državnih vrhova ostalih zemalja regiona. Osim toga, to se dogodilo na tragu najnovijih sankcija za Rusiju, a koje je američki Kongres uveo krajem jula.
SAD povlači prve poteze, Rusija odgovara
Takođe, ostaje dilema o realno ocenjenoj ulozi i ponašanju Rusije na Balkanu i, s druge strane, o poziciji SAD u istom delu Evrope. Porazgovarali smo o tome s dvojicom uglednih političkih analitičara koji duže vreme razmatraju međunarodne prilike u kontekstu njihovih regionalnih odjeka. Tomislav Jakić, komentator iz Hrvatske s velikim iskustvom, prvenstveno je mišljenja da se spomenuti region sve očiglednije pretvara u još jedno od eksperimentalnih područja Sjedinjenih Država i Ruske Federacije. Uz napomenu da sve ide u prilog zaključku da Rusija uvek reaguje, dok Amerikanci povlače prve poteze.
– Jer, setite se samo kako je i zašto Putin odustao od projekta Južni tok koji je i zemljama regiona trebalo da omogući nesmetano snabdevanje energijom. Dodajte tome očigledni američki pritisak na Evropsku uniju, konkretno na Nemačku, da odustane od projekta Severni tok 2 koji bi dodatno obezbedio potrebe za energentima većem delu zapadne Evrope, i biće jasno da Rusija uglavnom samo odgovara – tumači Jakić, dodajući da ne bi trebalo nasedati na priče o tradicionalnim prijateljstvima ili o vekovnim neprijateljima, jer velike sile vode politiku koju diktiraju samo njihovi interesi – kako SAD, tako i Rusija.
„Pitanje je samo načina“, smatra Jakić, „i stepena agresivnosti. Na malim je zemljama da primarno zadovolje svoje interese i da učine sve kako ne bi postale objekat sukobljavanja velikih.“ Ali upravo je Hrvatska, prema mišljenju Tomislava Jakića, bespogovornim svrstavanjem uz Vašington stvorila idealne uslove da kad-tad dođe pod udar ruskih protivmera.
– I još nešto: Tramp nikako ne uspeva da postigne jedinstvo unutar sopstvene administracije, pa jugoistočna Evropa postaje sve izraženije područje ne samo američko-ruske konfrontacije, već i američko-američke, oko spoljne politike SAD – kaže Jakić.
Bolje svet procedura, nego svet populizma
Bosansko-hercegovački politikolog Nerzuk Ćurak smatra, pak, da bi za sve države Zapadnog Balkana najbolje bilo da neguju dobre odnose s obe velesile.
– Ali, u stvarnosti međunarodnih relacija, nažalost, to očigledno nije moguće. Dokaz je Srbija koja se samo zavarava da može da održava politiku ekvidistance, e da bi tako zaštitila svoj interes. No moram reći da u kontekstu vrednosti liberalne demokratije smatram da je za ovdašnje zemlje bolja pripadnost svetu procedura, nego populizma kakav neguju Rusija ili npr. Turska. Utoliko nam je transatlantska zajednica pametnija regionalna opcija – uveren je Ćurak.
– To se odnosi i na momenat najgore dosadašnje administracije SAD, ove Trampove, najgore u valjda svakom smislu. Ali ne zaboravimo da je SAD ključni akter dejtonskog mirovnog ugovora i da još ima veliku odgovornost za mir u BiH i regionu, iako se nismo zatim u razvoju pomakli mnogo dalje od samog mira“, nastavlja naš sagovornik iz Sarajeva, procenjujući da bi zemlje regiona trebalo da okončaju tzv. prokletstvo nepripadanja.
– Put na Zapad ne bi nikako smeo da se završi s Crnom Gorom, jer će region tako ostati polje za potkusurivanje u interesu nekih od već spomenutih politika – zaključuje Nerzuk Ćurak.
(deutsche welle)