Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srbija i Francuska su imale turbulentne odnose kroz istoriju. Na početku 20. veka bile su velike saveznice, pobednice Prvog svetskog rata, ali su odnosi zahladneli nakon Drugog svetskog rata, kada se Josip Broz Tito oglušio na molbe De Gola da poštedi Dražu Mihajlovića, a zatim su izbili skandali u vezi sa jugoslovenskim vlastima i naoružavanjem Alžiraca koji su se borili za nezavisnost od Pariza.
Početak 90-ih je u potpunosti okrenuo Francusku od Beograda, ali uprkos tome i tokom 1999. i bombardovanja NATO, mnogobrojni francuski oficiri su rizikovali svoje karijere i odlazak u zatvor kako bi pomogli Srbiji.
Sada izgleda da se aktuelni predsednik Emanuel Makron konačno setio i Srbije, s kojom je poslednjih nekoliko meseci počeo da obnavlja nekadašnje savezništvo i Pariz je prepoznao Beograd kao najbitnijeg saveznika na Balkanu.
Žak Ogar, bivši šef specijalnih francuskih jedinica, koji je veoma dobro upoznat s dešavanjima na Balkanu, na pitanje koliko Pariz može da pomogne u iznalaženju rešenja za kosovski problem sada, kada polako postaje lider EU, kaže:
– Lično, mislim da Francuska još nije postala lider EU i da je pre Nemačka ta koja diktira, odnosno nameće svoju volju drugim članicama Unije shodno sopstvenim interesima.
Naravno, Francuska ima težinu zahvaljujući tome što je stalni član Saveta bezbednosti i što je jedina zemlja u EU koja ima nuklearno naoružanje.
Veliki broj zemalja je povukao priznanje Kosova tokom poslednjih nekoliko meseci.
Može li se njihovim primerom povesti i neka zemlja EU?
– Francuska može d aigra aktivnu ulogu u pronalaženju rešenja za KiM, ali bi prvo bilo neophodno da francuski predsednik i Vlada ispoštuju rezoluciju UN 1244, koja je i dalje na snazi i tako priznaju suverenitet Srbije nad kosovskom provincijom.
Kao što je to uradila Gana, ali i još 16 zemalja, koje su povukle priznanje i dale primer hrabrosti.
Tako da bi prvi korak trebalo da bude francusko povlačenje priznanja takozvane republike Kosovo, međutim ne verujem da je to politika aktuelnog predsednika i Vlade. Moraćemo da sačekamo narednu.
Da li je Emanuel Makron shvatio kakvu je grešku napravio tokom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, kada je zastava Kosova bila okačena u Notr Damu, a Hašim Tači imao mesto u prvim redovima?
– Mislim da je Makron shvatio kako je napravio veoma ozbiljnu grešku 2018. i zato je sada prilikom posete Beogradu upotrebio sav svoj šarm.
Međutim, verujem da je pravi razlog njegove posete bio kako bi pritisnuo Beograd da prizna Kosovo.
SAD i Rusija imaju svoje interese na Balkanu. Gde je tu EU i koliko je Srbiji teško da balansira između velikih sila?
– U EU nema jedinstva niti zajedničke inostrane politike, što se može videti svakog dana. Prema mom mišljenju, iluzorno je od Srbije očekivati da će joj EU pomoći.
Danas, ako ste realistični i pragmatični, predviđam da je Rusija jedina velika sila na koju Srbija može da se osloni. Žao mi je što to nije Francuska.
Bili ste jedan od onih koji nisu dozvolili OVK da okupira i sever KiM? Kako s ove vremenske distance gledate na te događaje iz 1999.?
– Sada, 20 godina kasnije, mogu samo da žalim što nismo to sve uradili bolje.
Agresija NATO protiv Srbije izazvala je samo nepravdu, štetu i nesreću, ruševine i izolaciju, i to ne samo za srpski narod, nego i za Rome i Albance na Kosovu i Metohiji.
(Espresso)
