Boris Malagurski obznanio pravu istinu o Fijatu! (VIDEO)
„Fijat“, kompanija koja je proizvela najružniji automobil u istoriji čovečanstva. Šta je ovo, pobogu?! „Fijatov“ automobil izgleda potpuno sumanuto. Tako da nije čudo da su ovi silni radnici štrajkovali, i ja bih se pobunio protiv ovakvih automobila.
Da, „Fijat“ je kupio našu „Zastavu“, auto-industriju u Kragujevcu koja je nekad ponosno proizvodila neustrašivi, neukrotivi i neuništivi — „Jugo“.
Ljudi koji su tada živeli setiće se kako je predstavljan: Ovo je novi „Jugo“. Vrhunsko inženjersko dostignuće iz Jugoslavije. Od zgusnutog saobraćaja do nepristupačnih terena, „Jugo“ vas vozi svuda. Od zapadne do istočne obale, „Jugo“ tuče konkurenciju. Drugo ime mu je — pouzdanost. Sigurnost ima sasvim novo značenje. Nemojte da se obuzdate. Vaš san o jakom automobilu na koji možete da računate konačno može da se ostvari.
O.K, ovo danas izgleda mnogo smešno, mislim da su ovim akrobacijama za svaki kadar uništili po jedan „jugo“. Ali „Jugo“ se zaista izvozio u Sjedinjene Države od 1985. do 1992. godine i čak je 141.651 automobil prodat, dok je ukupno proizvedeno skoro 800.000 vozila marke „Jugo“. Možemo da se šalimo sa „Jugom“, ali „Zastava“ je bila ozbiljna kompanija. NATO je morao da joj se suprotstavi.
Nažalost, za vreme bombardovanja, u Kragujevcu, u tačno 2.44 ujutru, odjeknulo je nekoliko jakih eksplozija blizu fabrike automobila „Zastava“.
Druga velika katastrofa za „Zastavu“ posle bombardovanja 1999. došla je nakon demokratskih promena, kada je fabrika restrukturirana po nalogu Svetske banke, što je dovelo do masovnih otpuštanja u pripremi za privatizaciju fabrike, koja je prodata „Fijatu“ 2008. godine. Jesam li rekao „prodata“?! A, pa prodaja je kad vi nešto date i dobijete pare. U ovom slučaju, Srbija je „Zastavu“ predala „Fijatu“ i onda još dala „Fijatu“ pare — tačnije 10.000 evra po zaposlenom radniku. Država je uložila 400 miliona evra i na 10 godina je oslobodila „Fijat“ od poreza i doprinosa na plate, bez ikakvih garancija da će investitor, odnosno „Fijat“, da ostane u Srbiji kada subvencije prestanu.
Ali pogledajmo pozitivne strane… Ima i toga, zar ne? Ipak je država vlasnik 33 odsto kompanije i samim tim uzima profit od proizvodnje, zar ne? Pa ako uzmemo u obzir da je, recimo, naš deo profita 2013. godine bio samo 3,3 miliona evra, ovim tempom bi nam trebalo 120 godina da samo pokrijemo ono što smo uložili.
Ali ipak radnici imaju posao. Nije li makar to pozitivna strana?
Radnici danas imaju posao, takav da moraju da štrajkuju. Danima nisu ulazili u proizvodne pogone.
Pa da, to je i smisao štrajka — ne ući u proizvodne pogone. Ali otkud sad štrajk?
Pa evo otkud:
„Da li smo roboti ili radnici?“, jedno je od pitanja koje radnici fabrike automobila „Fijat“ u Kragujevcu postavljaju poslodavcima.
Pre bih rekao da poslodavci interno koriste za njih neku treću reč na slovo „R“ (robovi).
Radnici zahtevaju nov način organizacije kako bi se smanjio broj operacija u smeni, nadoknadu dodatnih putnih troškova, isplatu bonusa i povećanje plate na 45.000 dinara.
Povećanje plate za 60 evra?! Pa znate li vi koji je to procenat profita ove italijanske kompanije?! Čak… nula koma pet? Čekajte, to uopšte nije tako mnogo. Vlada se kao manjinski vlasnik sigurno umešala da brzo smiri ovu dramatičnu situaciju.
Radnici su izgubili plate za to vreme koje štrajkuju. „Fijat“ je izgubio proizvodnju.
Jadan „Fijat“, a on je od Srbije samo želeo ono što smo, uostalom, mi sami reklamirali na Si-En-Enu.
„Srbija ima jeftinu radnu snagu“.
Pa da, mogli su u reklamu da stave i da su, ako ste strani investitor, zakoni Srbije više preporuka nego obaveza, jer je „Fijat“ bio dužan da u roku od pet dana uđe u pregovore sa štrajkačima, što se nije desilo u tom roku. Umesto toga, rukovodstvo „Fijata“ je reklo prosto: „Mi ćemo otići“ i to je jedna konstantna ucena.
Argument potpuno dorastao ozbiljnoj multinacionalnoj kompaniji: „Nećemo više da se igramo!“ Mukica „Fijat“, ako ga nateraju da poštuje zakon, da vrati radnicima dostojanstvo i država mu ukine subvencije iduće godine kad istekne ugovor, neće imati drugog izbora nego da ode u neku državu gde su još manje plate. Ali takvih je sve manje.
Plate u Srbiji su manje nego u dve trećine afričkih država. Da, veće plate imaju Angola, Libija, Zambija, Lesoto, Južnoafrička Republika i Malavi, gde su plate od 1.000 do 1.800 dolara, a Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna Gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate od 400 dolara do 1.000 dolara.
Možda ekonomija bazirana na stranim investicijama i nije dobar put za napredak. Uostalom, nijedna zemlja koja je bogata danas nije se obogatila pomoću stranih investicija, već se obogatila time što je jačala, štitila i ulagala u domaću proizvodnju. Kapiram ja da je verovatno potpisan loš ugovor sa „Fijatom“, što ne mogu da potvrdim, jer je dobar deo ugovora nezakonito cenzurisan, pa vi, građani, i ne znate šta su tadašnje vlasti potpisale u vaše ime, ali ima onih u Srbiji kojima bi te subvencije više značile.
U poslednje dve godine, devastiranim područjima Srbije pripalo je samo 3,6 odsto subvencija.
Mogli bismo da prestanemo da „cvikamo“ od odlaska velikih multinacionalnih kompanija koje nas samo cede. Njima smo davali subvencije, a nismo izašli iz siromaštva. Mogli bismo sada uspešna domaća preduzeća da subvencionišemo, pa da ne budemo više Si-En-Enova destinacija za jeftinu radnu snagu.
Pogledajte video:
(rs.sputniknews.com)