BOŠKO OTKRIO KRAJNJI ISHOD SUKOBA VUČIĆA I STEFANOVIĆA I ŠTA ČEKA SRBIJU..

Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović su dva najmoćnija čoveka u državi: prvi zato što je autokratski predsednik Republike i najveće vladajuće stranke, a drugi zato što je šef Biroa za koordinaciju svih službi bezbednosti, što u prevodu znači čuvar svih tajni vladajućeg režima.

Staljinistička čistka Stefanovića u SNS putem javnih izjašnjavanja svih opštinskih i gradskih odbora u kojima se traži njegova smena sa svih stranačkih i državnih funkcija ne može biti slučajna i jasno je da je pokrenuta preko Izvršnog odbora SNS na osnovu naloga predsednika stranke.

Da li bilo ko može da poveruje da bi tako nešto bilo moguće pokrenuti iz stranačke baze a mimo volje vrhovnog vođe? Naravno da ne, jer Stefanović je i do sada bio predmet nameštenih javnih prozivki preko režimskih medija, ali je stranačka baza mirovala. Zašto je sada najedanput rešeno da se pokrene kompletna stranačka mašinerija? Iz dva razloga: prvi je da bi se Stefanoviću oduzela vlast nad gradskim odborom SNS u Beogradu i stranka očistila od Stefanovićevih kadrova uoči nastupajućih lokalnih izbora u prestonici.

Očito je da između dva najmoćnija čoveka u državi više nema poverenja i da Vučić ne želi da se upusti u za njega veoma važne beogradske izbore a da stranku u prestonici vodi njegov donedavno najbliži saradnik za koga više nije siguran za koga radi.

Drugo, i još važnije, obračunom unutar stranke izbegava se obračun u vrhu države koji bi bio mnogo skuplji i opasniji po vladajući režim. Ovako će vlast sve predstaviti kao smene unutar stranačkog rukovodstva, i neće dozvoliti da se postavi pitanje političke i pravne odgovornosti najbližeg predsednikovog saradnika i predsednika SNS lično za kadrovsku politiku.

Jer, Nebojša Stefanović nije bilo ko već drugi čovek SNS, koji je strahovito napredao od prvog bota SNS do koordinatora svih službi bezbednosti i šefa kriminalnog klana koji se bavi trgovinom oružjem, nekretninama i ljudima(migrantima). Iako je znao da Stefanović nikada nije pohađao fakultet već je kupio fakultetsku diplomu na Megatrendu – Aleksandar Vučić ga je postavio za predsednika Narodne skupštine nakon dolaska SNS na vlast.

Iako je dobro znao da je doktorska disertacija Stefanovića plagijat – Vučić ga je postavio za ministra policije. Iako je odlično znao da se otac Nebojše Stefanovića bavi trgovinom oružjem – Vučić ga je postavio za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Iako je u međuvremenu saznao da je bio predmet prisluškivanja od strane Stefanovićevih najbližih saradnika na čelu sa Dijanom Hrkalović, za šta još uvek niko nije odgovarao – Vučić ga je postavio za ministra odbrane.

Iako je ovih dana Stefanović okačen na stub srama u javnosti a svi poltronski lokalni funkcioneri pušteni da se iživljavaju nad njim, računajući i one koji su mu bili najbliži saradnici u MUP-u i gradskom odboru

SNS u Beogradu – Vučić ga i dalje ne smenjuje sa mesta sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i koordinatora svih službi bezbednosti, što je isključivo u njegovoj ingerenciji i ne treba mu ni sednica stranačkih organa ni Narodne skupštine da bi Stefanović bio smenjen. Zašto je to onda tako?

Vučić i Stefanović imaju jak zajednički interes da se njihov međusobni sukob ne završi kao medijski i politički zemljotres, jer ako bi javnosti rekli sve ono što znaju jedan o drugom to bi bio kraj SNS. Niti Vučić sme da uhapsi Stefanovića, niti Stefanović sme da pravi novu stranku i suprotstavi se Vučiću. Stefanović trenutno trguje i traži zadovoljenje za svoje buduće ćutanje o svemu što zna o kriminalu i korupciji u koje je upleteno najbliže Vučićevo okruženje.

Razume se da očekuje mnogo više nego što je za to dobio Tomislav Nikolić koji se zadovoljio državnom vilom i materijalnim obezbeđenjem porodice. Sadašnja Vučićeva medijska hajka protiv Stefanovića u redovima SNS ima za cilj da mu obori cenu u pregovorima i smanji ucenjivački kapacitet. Ono što je sigurno, posebno nakon najnovijeg Stefanovićevog saopštenja u kome napada opoziciju dok njegovu ostavku traži kompletna stranka čiji je drugi čovek, govori da pregovori i trgovina između njih dvojice dobro napreduju.

Obojica bi da se izvuku iz kriminalnih poslova za koje su odgovorni ljudi iz njihovog najbližeg okruženja koji su – u to ne može biti sumnje – sve radili sa njihovim odobrenjem ili nalogom. Zašto konačno mora doći do njihovog pomirenja? Da javnost ne bi postavila ono najvažnije pitanje: zar Nebojša Stefanović nije bio Vučićev najbliži saradnik i gde je u svemu tome onda Vučićeva odgovornost?

Lično me, kao verujem i većinu građana Srbije, ne interesuju sukobi između vodećih ljudi SNS niti njihova partijska odgovornost na stranačkim forumima. Ključ je u njihovoj političkoj i pravnoj odgovornosti za sav kriminal i korupciju u kojoj su učestvovali. Imam satisfakciju u tome što se trenutni zaplet odvija po sadržaju moje knjige „Kriminalni krugovi – Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS”, koja počinje dosijeima o Dijani Hrkalović, Goranu Papiću, Nebojši Stefanoviću i njegovom klanu unutar SNS, a završava sa krivičnim prijavama protiv Nebojše Stefanović, Vladimira Rebića, Zagorke Dolovac, Aleksandra Vulina i Aleksandra Vučića. Pa neka se i dalji rasplet odvija tim redom, do samog kraja, dok se konačno ne obračunamo sa onima koji stoje iza svih kriminalnih i koruptivnih radnji u vrhu sadašnje vlasti.

(direktno.rs)