Branko Pavlović: Šta je ispod površine i šta kriju: Šta će se dogoditi u EU, koga i zašto će prodati u Srbiji

Piše: Branko Pavlović

U ovom tekstu glasno razmišljam šta je „ispod površine“ na sledeće teme: predstojeći odnosi u EU, predstojeće prodaje u Srbiji i o jednom detalju u vezi Sirije.

Reč „sonar“ bi bila pretenciozna, ali ni vi nemojte baš da zamišljate tu podmornicu koja lebdi u vazduhu sa zarinutim periskopom u vodi.

EU

Obaranje evra od maja 2014. godine do danas je poslužilo da nadoknadi izgubljeno tržište Ruske Federacije zbog sankcija povodom Ukrajine i drugo, da obezbedi privredni rast kritičnim članicama evrozone koje su imale izbore ove godine. Kako bi dosadašnje politike mogle da argumentuju kako „stvari nisu sjajne, ali evo očigledno sve ide ekonomski u dobrom pravcu. Pa eto, i privredni rast je sada veći nego prethodnih godina“.

Izbori u Holandiji i Francuskoj su završeni, odnosno samo što parlamentarni u Francuskoj nisu i sada je vreme da se evro osnaži u odnosu na dolar. Kako bi Merkelova dočekala svoje izbore i sa značajnim privrednim rastom i sa solidno jakim evrom. U očekivanju nove pobede.

Evro će nastaviti da jača, a od proleća 2018. godine je za očekivati da će i Evropska centralna banka (ECB) prekinuti program upumpavanja po 60 (u nekim periodima je bilo i 80) milijardi evra mesečno. Te dve mere će nužno privrede i Francuske i Holandije, ali i Španije i Italije itd. baciti u recesiju. Što se Nemačke tiče, nju će svesti na mali plus, oko 0,5%, ali opet mnogo bolje nego ostali u evrozoni.

I tu sad dolazi red na Makrona. Cela „instalacija“ Makrona treba da se u 2018. godini efektuira tako što će izaći pred građane Francuske sa „spasonosnim merama“ za izlazak iz recesije i dugo tinjajuće „agonije“. A taj spas će biti „merkelovska EU“, naravno sasvim drugačije naslovljena, verovatno „ponos nacije“ ili nešto tome slično, sa oštrim rezovima po pitanju svih prava zaposlenih i penzionera u Francuskoj i neophodnim integrativnim procesima unutar evrozone i EU.

Mala digresija. Zašto nije moguće u dugom vremenskom periodu držati „slab evro“. Zato što su sve efikasne kompanije Nemačke (i drugih u evrozoni naravno, ali su Nemačke najznačajnije) na udaru kupaca koji raspolažu dolarima i to se za neko vreme može sprečavati političkim zabranama, ali na srednji rok već ni to nije moguće. I, mnogo važnije, najkvalitetnije kadrove Nemačke pokupuje konkurencija.

Očigledno je procena da predstojeći parlametarni izbori u Italiji nisu bitni i da ne mogu uzdrmati ozbiljnije EU (mislim da je procena previše optimistična, ali to sad nije tema) i da se zbog prethodno iznetih razloga ne može više odlagati jačanje evra.

Zanimljivo će biti videti kako će se Rusija postaviti u toj situaciji. Naime, kako sada izgleda, Rusija pruža ruku saradnje Nemačkoj i pod tim uslovima i samo pod tim uslovima, Nemačka može da računa da neće zapasti u recesiju 2018. godine uprkos jačem evru i restriktivnijoj monetarnoj politici. I obrnuto, hladniji odnos Rusije prema Nemačkoj, da malo i oni osete šta znači uvoditi sankcije Rusiji (sada kada nema ublažavanja tih posledica obaranjem kursa evra), izvesno vode i Nemačku u recesiju naredne godine (tome treba dodati hladne odnose i sa Velikom Britanijom u toj istoj 2018. godini). Ja ne vidim neke naročite koristi po privredu Rusije prisustvom privrede evrozone na njihovom tržištu, ali za sada izgleda da u Moskvi drugačije procenjuju stvari. Izvesno i u nekom geopolitičkom ključu čitanja koji meni nije jasan.

Ukratko, čekaju nas velike tenzije unutar EU u 2018. godini, mnogo veće nego u prethodnoj i ovoj.

Prodaje i rasprodaje

U narednih godinu dana izgleda da je plan da se prodaju: Komercijalna banka, Politika, Večernje novosti i ko zna šta sve od poljoprivrednog zemljišta. Pošto je poljoprivredno zemljište velika tema, to razmatranje ovog pitanja ostavljam za neku buduću raspravu. Koncesija za Aerodrom Beograd, Telekom i PKB su naravno takođe važne teme, ali sada pre svega govorim o stvarima koje su manje poznate široj javnosti.

Kada govorimo o Komercijalnoj banci (KB), onda prvo treba konstatovati da je država već izgubila većinski paket u toj banci. Da sad ne zamaram čitaoce sa detaljima, ali za smešno male pare EBRD i IFC su postali vlasnici trećine KB, a državna svojina je svedena na 41%. Kada se saberu sve akcije na koje država može uticati u pogledu upravljanja, taj „paket“ se sa 41 penje na oko 46-7%. Oko 7% su fizička lica, a strane banke ako saberemo sa EBRD i IFC, što je metodološki sasvim korektno, taj „paket“ dolazi na oko 44%. Ostalih oko 2% su kastodi računi tako da ne znam ko stoji iza njih.

Druga važna konstatacija je da je KB zbirno u 2015. i 2016. godini ostvarila gubitak od 13 milijardi dinara. Veoma loš rezultat, ali sa druge strane verovatno tamo nema više „leševa u ormanu“ koji bi sačekali nekog novog kupca. Setimo se, u drugim državnim bankama u poslednjih desetak godina, ne da je u njima bilo leševa u ormanu, nego masovnih grobnica u kojima je „sahranjeno“ 1,2 milijarde evra u osnovi naših para! Kako je to moguće pored kontrolne i upravljačke funkcije Narodne banke Srbije (NBS) možda najbolje ilustruje podatak da je osoba zadužena za sektor rizika iz KB, gde je dobila otkaz 2014. godine, sada prebačena na iste poslove u Banku Poštanska štedionica! A za gubitke KB je verovatno odgovorna kafe-kuvarica zaposlena preko studentske zadruge. Šta zna dete šta je 13 milijardi. Kako NBS radi, dobro je da milijarde nisu u valuti.

Kako to obično biva, EBRD, koja se, jel te, bavi „misijom rekonstrukcije i razvoja“ država u kojima posluje, i IFC, koji je pod okriljem Svetske banke (zvaćemo ih „humanitarci bez granica“), ugovorili su za svoj paket akcija i dodatno pravo (poslovno se to zove „put opcija“). Naime, ako se na predstojećoj prodaji pojavi investitor za koga oni procene da je kredibilan (ne cena koja je visoka, nego kredibilan investitor), a država ne bude htela da proda svoje akcije, onda oni imaju pravo (to je sad put opcija) da zahtevaju od Srbije da im ona otkupi njihove akcije po dvostrukoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ne po vrednosti koju je nudio kupac, nego po dvostrukoj knjigovodstvenoj vrednosti. Po toj metodologiji 100% kapitala KB vredi oko 900 miliona evra. To je nerealno visoka cena i što je još važnije to je trostruko veća cena od one po kojoj su oni postajali akcionari KB. Tada je banka procenjivana na oko 250 miliona evra.

Ono što ja očekujem, to je da se ponudi cena od oko 0,8 knjigovodstvene vrednosti od kupca koji je prihvatljiv za humanitarce bez granica, a da onda država, ako želi da odbije tu ponudu od oko 350 miliona za 100% akcija KB, mora da za trećinu akcija KB u vlasništvu EBRD i IFC plati preko 300 miliona evra i da na srednji rok gledano nikada ne može da povrati tako uloženi novac.

Pitanje koje se postavlja je, naravno, da li prodavati ili ne i da li ćemo pohapsiti one koji su poslovali sa humanitarcima bez granica, odnosno da li ćemo ih makar zamoliti da sad malo „spašavaju“ druge narode. Drugo je lako, nećemo za mandata ove vlade, ali prvo je stvarno sada komplikovano.

Nije racionalno insistirati da se vlasništvo stranaca u bankarskom sektoru zaustavi na sadašnjih preko 80% po visokoj ceni. Sa stanovišta privredne strukture, ima smisla držati domaće vlasništvo, najbolje državno, na nivou od preko 60%. Dakle ne prodavati KB ima smisla samo u sklopu neke celovite strategije vraćanja na odlučujući uticaj države u bankarskom sektoru Srbije. A ako takve strategije nema ili se ona ne želi, onda je besmisleno trošiti novac zato da taj uticaj sa npr. 82% ne bi prešao 90%.

Čini mi se da Večernje novosti i Politika sinhronizovano idu na prodaju do kraja godine. I to obe vodeće novine u Srbiji kroz stečaj. Kako je Vučić odustao od toga da se razjasni ko je vlasnik Politike, ja to čitam kao siguran signal da on kupuje/prisvaja Politiku. Ne sumnjam da će Cane Subotić vešto nastupiti u samoj transakciji i da će sve biti, spolja gledano, zadovoljavajuće. Nit Caneta nit Vučića na papiru.

Što se Novosti tiče, mislim da je došlo vreme da Cane završi tu kupovinu, koju je davno počeo za interese WAC-a. Nemojte da vas zbunjuje, tu je Beko od početka kupovao Canetovim novcem. E sad, da li će i Novosti onda otkupiti Vučić, ili Cane ima nekog novog zainteresovanog kupca sa zapada, ne znam.

Sirija

Po oprobanom scenariju, SAD su dogovorile sa Islamskom državom (ID) izlazak glavnine njihovih snaga iz opkoljene Rake i to baš u pravcu Palmire. Očigledno je Amerikancima potrebna brza „pobeda“, a to je u njihovom slučaju uglavnom bez borbe, ali važnije od toga potrebna im je sačuvana ID za dalje borbe protiv Asada.

Ovoga puta Rusi su reagovali brzo, precizno i hladnokrvno.

Obavestili su i SAD i Kurde da njih nikakvi dogovori o izlasku ID iz Rake ne obavezuju, da su oni protiv toga da se borci ID puštaju iz obruča i jednovremeno su raketirali kolone ID nanevši prethodnici značajne gibitke (oko 200 mrtvih ID u jednom danu).

Pored toga, Rusija je naredila upotrebu (naravno ne prvi put) od ranije prisutnih njihovih snaga „za specijalne operacije“ u uništavanju ID. Zašto vam skrećem na ovo pažnju, zato što je Putin u jednom intervjuu o toj jedinici rekao: „Mislim da takvu jedinicu nismo imali ni u vreme SSSR. Ona je odlično opremljena, to su patriote, vrhunski profesionalci i odlično obučeni vojnici“. U nastavku istog intervjua, na pitanje kako komentariše opasnost da se, nakon završetka angažovanja u Siriji, borci ID i Al Kaide (Al Nusra) koji su došli sa teritorije ranijeg SSSR, a procenjuje se da je takvih danas u Siriji oko 10.000, vrate kućama i tamo pokrenu terorističke akcije, Putin je rekao „Mi se u Siriji borimo na takav način da se niko od njih ne vrati“.

Ja mu sasvim verujem. A za pripadnike ID je kasno da počnu da čitaju Putinove intervjue.

(fsksrb.ru)