Bujanovac „gori“, a Beograd se češka- „Najmudrije je izgleda, praviti se mrtav dok sve ne prođe, pa kad na posletku ne prođe…praviti se mrtav i dalje!“
Piše: Mihailo Medenica
Za sreću je zaista potrebno malo: trouglasta „Kravica“, Bata Gašić sa špahlom i fug- masom u BIA, Marjan Rističević u krupnom planu i eto razloga da čovek ne misli na „Dane komadanta Lešija“ koji se održavaju u Bujanovcu.
Za one koji se pitaju o čemu ja to kad u Srbiji postoji samo jedan komadant čiji su dani- svaki dan, evo ukratko: juče je počela a sutra se završava ta divna kulturno- istorijska manifestacija, nešto nalik „Zmajevim dečijim igrama“, s tim što se u ovom slučaju na jugu Srbije dvoglavi orlovi igraju s nama praveći nam decu, da prostite!
Naime, bez ikakvih problema, a još manje ustručavanja, Albanci već drugi dan biju u zurle i tapane u slavu Ridvana Ćazimija, rečenog komadanta Lešija, „finog“ momka iz Bujanovca i nešto manje finog komadanta zloglasne terorističke „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“, stradalog na današnji dan 2001. godine!
Jeste, to je onaj čovek u slavu čijeg imena nam Jonuz Muslijuporučuje da budemo srećni što nam neće uzeti i Niš, već samo takozvanu Preševsku dolinu, na šta mu je iz Beograda poručeno: „Slušaj, Musliju- sad si pomenuo Niš i nikad više! Izvini, a kad si ga već pomenuo jel naplatna rampa ostaje nama ili i nju uzimate, čisto pitamo zbog Babića, da ucrta na mapi Kondidora Srbije?!“
Dakle, dok je u Beogradu „radno“ u Bujanovcu je paradno a Beograd, naravno, nema vremena da se bavi time, jer ako bi se trošilo vreme na svakog teroristu kojeg ti u sred države slave jer se borio protiv te iste države ne bi ostalo vremena za bavljenje državom, logično!
Mislim, onim delom države kojim vlast suvereno vlada ne dozvoljavajući da je iko ponižava: Kalemegdan- Terazije- Slavija, muzička fontana- „Beograd na vodi“!
Da me ne shvatite pogrešno, ni slovom ne pozivam na mržnju prema Albancima, naprotiv- iskreno se divim njihovoj kuraži, ponosu koji osećaju i gaje prema svojim herojima, za razliku od nas!
To što se usput pitam da li bi, recimo, u Americi nekome smelo da padne na pamet da pomene s pijetetom Bin Ladena, a kamoli da ga slavi, to je već drugi par rukavica, jer šta taj Zapad, u koji smo zagledani ko turisti u amsterdamske izloge s kurvama, zna o demokratiji i poštovanju ljudskih prava i kulturno- istorijskim manifestacijama?!
Mislim, mogu ja sad da napišem kako na jugu Srbije nema ni jednog belega srpskim policajcima i vojnicima postradalim 2001. od tog istog komadanta Lešija i njegovih krvoloka, ali to bi već bilo zlonamerno i umanjilo bi značaj pomenute kulturne manifestacije koja vremenom može da postane jedan od zaštitnih znakova Srbije, nalik „Egzitu“,
Guči, Kosidbi na Rajcu ili Danu sećanja na mučenog policajca (neću mu zbog porodice pominjati ime) kojeg su u selu Dobrosin čitavu noć Lešijevi kurjaci sekli na„kaiševe“ držeći radio- stanicu uključenom kako bi njegovi saborci u urliku i plaču za njim slušali šta mu čine?!
Pardon, taj dan ne postoji, jer čemu kvariti raspoloženje Jonuza i drugara zbog „nekolicine“ policajaca, vojnika i civila, kad su već u dubokoj žalosti za Ridvanom Ćazimijem, u Bujanovcu, gradu na jugu Srbije u kojoj je prema poslednjim podacima bezbednosna situacija više nego zadovoljavajuća!
Mislim, nisu baš išli predstavnici vlasti da provere da li je tako, ali im je Jonuz Musliju poručio da je sve ok i da za taj deo Srbije ne moraju da brinu- on i drugari drže sve pod kontrolom, a ako neko sumnja može slobodno da proveri s naplatne rampe Niša, dotle mogu skoro i bez prethodne najave da svrate…
Ponavljam, ni rečju, baš ništa ne zameram Albancima, jer ljudi ne čine ništa što im je zabranjeno ili ne daj Bože protivzakonito!
To što je onoliko majki zakukalo za decom zbog komadanta Lešija nije njihov problem, a očigledno ni naš!
Na posletku, najvažnije je očuvati mir i stabilnost u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a kako drugačije nego ulaganjem u kulturu ili barem prećutnom saglasnošću da „Dani komadanta Lešija“ nisu veća provokacija za Srbiju od problema koji se nižu u „Parovima“ a vlada jedva uspeva da ih pokrpi rastom BDP-a i inostranim investicijama!
Moglo bi naravno i drugačije, ali čemu?!
U pravu je Dačić bio rekavši da nije problem uhapsiti Musliuja zbog ratnohuškačke retorike, ali to bi izazvalo više problema nego donelo dobra- možda bi se čovek čak i prehladio sedeći na ‘ladnom zatvorskom betonu, pa kako onda to objasniti a da ne izazove gnev Albanaca koji samo žele da to malo teritorije otcepe, pripoje „Velikoj Albaniji“ pa kasnije vrate kad se izigraju..?
Najmudrije je ovako, praviti se mrtav dok sve ne prođe, pa kad na posletku ne prođe…praviti se mrtav i dalje!
P. S. Ako ikada i stignu ono „migovi“ pred kojima je Aleksandar Vučić pozirao kao pubertetlija pred „mercedesom“ na sajmu automobila, valjalo bi na njih nakačiti plugove pa na njivu, najsvrsishodniji su tamo!
Ne treba Srbiji oružja da se brani od tuđina, već pameti da se odbrani od sebe, a onda će i tuđini zaćutati!
Ne pred argumentima sile koliko pred argumentima državnosti…
P. P. S. Hvala „Vranjskim“ što su imale kuraži da pišu o ovom događaju!
(Dvaujedan)