„Da li je Gorbačov sada svestan šta je uradio…“
Piše: Miroslav Lazanski
Sa Kapitol hila u Vašingtonu stižu zahtevi da se SAD povuku iz sporazuma o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa iz Evrope. Taj sporazum je potpisan između SAD i Sovjetskg Saveza daleke 1987. godine, kada je Mihail Gorbačov nailazio na salve pohvala na Zapadu.
Sa svojom „perestrojkom“ u spoljnoj i unutrašnjoj politici SSSR-a, kao i sa „perediškom“ u oružanim snagama, a to je tada bila takozvana vojna doktrina „razumne dovoljnosti“, ne samo da je izgubio sovjetsku imperiju, ceh sada Rusija plaća na mnogim mestima, već je potpisivao sve moguće vojne sporazume bez sagledavanja šta bi oni jednog dana mogli značiti za Moskvu.
Konkretno, sporazum iz 1987. godine, takozvana „dupla nula“, o uklanjanju svih raketa kratkog i srednjeg dometa sa tla Evrope, danas posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora, ujedinjenja Nemačke i širenja NATO-a na istok, na Baltik i na Crno more, danas je vojno izrazito štetan za Rusiju.
Jer političko-vojna geografija Evrope se promenila, američke rakete srednjeg dometa sada su za Rusiju zapravo strateške interkontinentalne rakete.
Plus što sporazum o eliminaciji projektila kratkog dometa, od 500 km do 1.000 km, i srednjeg dometa, od 1.000 km do 5.500 km nije te 1987. godine, kada je i potpisan između SSSR-a i SAD, obuhvatio projektile sa nuklearnim bojevim glavama Velike Britanije i Francuske, što su sovjetski generali isprva tražili, ali je Gorbačov na kraju velikodušno popustio.
Drugi vrlo značajan propust Gorbačova jeste što taj ugovor o kratkom i srednjem dometu raketa u Evropi nije „vezao“ za zaustavljanje ili sovjetsko-američku trgovinu oko američkog SDI programa upravo u Evropi, programa koji je danas oličen u kontekstu sistema američke antiraketne odbrane sa bazama u Rumuniji i Poljskoj.
Taj sistem SDI u Poljskoj i u Rumuniji je napravljen tako da se za 15 minuta iz njega mogu lansirati krstareći projektili srednjeg dometa, čime oni za rusku odbranu postaju strateške ofanzivne rakete koje tako skraćuju svoj let do strateških ciljeva na teritoriji Rusije.
Po sporazumu iz 1987. Sovjeti su iz Evrope uklonili i uništili 270 raketa SS-20, svaku sa po tri bojeve glave, dometa 5.000 km i 112 raketa SS-4 dometa do 2.000 km, kao i 265 raketa „frog“ i SS-21, 265 projektila „skad“ i SS-23, i 65 raketa SS-12, sve kratkog dometa.
Amerikanci su po sporazumu iz 1987. uklonili iz Evrope 108 raketa „peršing 2“ dometa 1800 km, 464 krstarećih „tomahavka“ dometa 2.500 km, što je sve srednji domet, ali i 72 rakete „peršing 1“ i 163 projektila „lens“ dometa od 110 km, odnosno kratki domet.
Gorbačov je pristao i da se u okviru sporazuma ne broje rakete, već bojeve glave, što su Amerikanci otpočetka tražili, a sovjetski generali odbijali.
Danas, kada su američki kopneni i pomorski „tomahavci“ na ruskim granicama, dok Moskva nema svoje kopnene rakete na granicama SAD, i kada Vašington najavljuje izlazak i iz takvog sporazuma, postaje jasna sva veličina „naivnosti“ Mihaila Gorbačova. „Naivnost“, koju sada mora da ispravlja Vladimir Putin.
(Sputnik)