Home / TEMA DANA / DA LI JE OVDE NEŠTO ČUDNO? VAKCINU PROTIV „KORONE“ SU IMALI JOŠ 13. JANUARA PROŠLE GODINE!

DA LI JE OVDE NEŠTO ČUDNO? VAKCINU PROTIV „KORONE“ SU IMALI JOŠ 13. JANUARA PROŠLE GODINE!

Možda ćete se iznenaditi kada saznate da je od tri dugo očekivane vakcine protiv koronavirusa, najperspektivnija, Modernina mRNA-1273, koja je 16. novembra prijavila stopu efikasnosti od 94,5 odsto, bila osmišljena već do 13. januara prošle godine.

To je bilo samo dva dana nakon što je kineski Jong-Zen Zeng bio prisiljen da privremeno napusti svoju laboratoriju. U Masačusetsu, za dizajn Modernine vakcine bio je dovoljan jedan vikend. Završen je pre nego što je Kina uopšte priznala da se bolest može preneti sa čoveka na čoveka, više od nedelju dana pre prvog potvrđenog slučaja koronavirusa u Sjedinjenim Američkim Državama.

Do trenutka kada je objavljen prvi smrtni slučaj mesec dana kasnije, vakcina je već bila proizvedena i poslata Nacionalnom institutu za zdravlje kako bi se počelo sa kliničkim ispitivanjem faze I. Ovo je najkraći vremenski period razvoja vakcine u istoriji. To takođe znači da su za ceo period trajanja pandemije koja je već ubila više od 250.000 Amerikanaca, imali načina da to spreče.

“Da budem jasan, ne želim da sugerišem da je Moderni trebalo dozvoliti da uvodi svoju vakcinu u februaru, ne čak ni u maju, kada su privremeni rezultati ispitivanja faze I pokazali njenu osnovnu bezbednost. To bi bilo kao da kažemo da smo stavili čoveka na Mesec i već istog dana pitali: ‘Šta se dešava sa odlaskom na Mars?’, kaže Nikolas Kristakis, koji vodi laboratoriju za ljudsku prirodu u Jejlu i čija nova knjiga, “Apolova strela” prikazuje način na koji kovid 19 može da oblikuje našu blisku budućnost.

Brzina Moderne bila je “zapanjujuća”, dodaje Kristakis, iako je dizajn drugih vakcina bio skoro pa jednako brz: BioNTek/Fajzer, Džonson &Džonson, AstraZeneka.

“Da li su stvari mogle da idu brže od dizajna do primene? S obzirom na sumorne prognoze za zimu, vuče me da se zapitam. Možda, u budućnosti i hoćemo. Već je, kako mi je istakao Piter Hotez sa Bejlor univerziteta, ‘Operation Warp speed’ značilo sprovođenje kliničkih ispitivanja istovremeno, a ne uzastopno, proizvodnju vakcine u isto vreme i odobravanje vakcine pod oznakom ‘hitne upotrebe’ u decembru na osnovu samo preliminarnih podataka prema kojima ne pruža trajnu zaštitu čak ni ne daje tačne rezultate koliko štiti od prenošenja”, naveo je.

“I kao što mi je rekla virusolog iz Džordžtauna Endžla Rasmusen, samim imenom su možda bespotrebno rizikovali da izgube poverenje Amerikanaca koji su već zabrinuti za sigurnost ove ili bilo koje druge vakcine. Zaista, bilo bi teško u maju pronaći jednog pouzdanog epidemiologa, istraživača vakcina ili zvaničnika iz oblasti zdravstva koji bi preporučio brzo uvođenje vakcine – mada, vredi napomenuti da je već u julu MIT Technology Review izvestio da je grupa od 70 naučnika iz okoline Harvarda i MIT-a, uključujući poznatog genetičara Džordža Čerča, uzimala vakcinu u spreju za nos koju su sami napravili, koja nikada nije ni trebalo da bude testirana, koju je razvio lično predzetnik za genomiku po imenu Preston Estep (takođe autor knjige o samopomoći-produžetku života)”, dodao je.

Kina je počela da daje vakcinu svojoj vojsci u junu. Rusija je odobrila svoju verziju u avgustu. I dok se većina američkih naučnika brinula zbog brzine kojom su izlazili sa podacima i rizika koji su oni podrazumevali, ovo je pokrenulo pitanja o čudnim, složenim, često kontradiktornim načinima na koje pristupamo pitanjima rizika i neizvesnosti tokom pandemije – i kako bismo, možda, mogli razmišljati o tome da sledeći put postupimo drugačije. To da je vakcina dostupna sve vreme ove brutalne pandemije, biće za nauk budućim generacijama, ujedno i najtragičnije i ironično obeležje ove pošasti.

Florian Krejmer naučnik koji se bavi vakcinama iz SAD, prvih nekoliko meseci pandemije proveo je usredsređen na serološka ispitivanja – upravo je njegova laboratorija pružila Njujorku prvu jasnu sliku o tome kako se pandemija proširila kroz pet opština u proleće – ali nedavno je skrenuo pažnju na sebe time kako ubrzati vremenski okvir isporuke vakcine. U upravo objavljenom radu u naučnom magazinu “Cell”, on sugeriše da se ne radi samo na kliničkom radu I faze i na većim, dužim ispitivanjima bezbednosti II faze koja bi se mogla obaviti preventivno, u potpunosti pre dolaska novih pandemija. Tada bi, kako kaže, moglo da se uradi i neko ispitivanje efikasnosti III faze – posebno za postojeće, a ne nove sojeve.

“Da biste tražili imunogenost” – da li naučnici mogu da izazovu pravi imunološki odgovor – “čak ni ne morate da razvijete vakcinu”, kaže on.

“Možete da napravite antigene u istraživačkom centru i samo ih testirate – to je prilično jeftino.” A ako bi se ispitivanje faze III smatralo neophodnim, moglo bi započeti samo nekoliko nedelja nakon što je bolest prepoznata i biti završeno već za deset nedelja.

Ako sve to učinimo, kaže on, čitav vremenski period mogao bi biti sažet na samo tri meseca. Proizvodnja i distribucija vakcine zahteva znatne troškove, birokratiju, pa čak i određeni haos, kao što ćemo verovatno videti. Ali tri meseca od dizajniranja Modernine vakcine bilo je 13. aprila. Drugi i treći talas, povratak u školu i dug i strahovit pad, još 225.000 smrtnih slučajeva i još 50 miliona infekcija – sve to još uvek predstoji. Odbijte slobodno još mesec dana i stigli ste do 13. marta, na dan kada je umrla prva osoba u Njujorku.

(B92)

Check Also

BIVŠA MINISTARKA ZDRAVLJA I POSLANICA ZATRESLA SRBIJU: BROJ UMRLIH LEKARA U SRBIJI NAJVEĆI U REGIONU JER SU PRIMILI „IMUNIZACIONO“ SREDSTVO! (VIDEO)

Gost emisije bila je prof. dr Nada Kostić bivša ministarka zdravlja u Vladi Srbije. Gospođa …