Dmitrović: Evo šta Vučić mora da uradi, inače mu sledi veliki lični poraz i dodatno propadanje Srbije!
Piše: Ratko Dmitrović
Srbi u svom kolektivnom sećanju, i što je važnije kroz obilje materijalnih dokaza, mogu da se hvale državotvornošću. Imali su svoje dinastije i države u vreme kad to kod drugih, danas moćnih, silnih, bogatih evropskih naroda nije bilo ni u naznakama. Zlom sudbinom, utemeljenom na podelama, naivnošću, većom brigom za druge nego za sebe, Srbi su doživeli velike istorijske slomove koji su taj narod doveli na nivo nebitnog u savremenim međunarodnim okvirima. Usput i prokazanog.
Sa svega četrdesetak godina iskustva u sopstvenoj državi – nešto u 19. i još manje u 20. veku – Srbi su 1918. godine potopili svoju državu u močvaru nazvanu Jugoslavija i otada, evo i nakon oživljavanja samostalnosti (slučajne samostalnosti, gotovo neželjene, nastale delovanjem drugih) bauljaju u potrazi za državom; uređenom, s jasnim granicama, ustavno i zakonski armiranom, državom u punom smislu tog pojma.
Rečju, Srbi žive bez plana, odgovornosti, vrednosnih vertikala, bez sistema. Nema ga nigde, ni u jednoj društvenoj delatnosti, i podizanje tih stubova osnovni je posao Vlade Aleksandra Vučića. Ne uspostavi li sistem koji će delovati kroz unutrašnju samoobnovljivu energiju, Vučić nema nikakve šanse da srpsko društvo, da ne kažem državu, pomakne u pozitivnom smeru.
Šta znači postojanje sistema i dugoročno planiranje (ovo je neka vrsta pleonazma) možemo da vidimo kod Kineza, čiji nas je premijer ove nedelje udostojio posetom, a šta znači kad toga nema, vidljivo je ovih nedelja kod Putina i Rusa.
Savremeni Kinezi ne povlače nijedan potez bez plana, analize, razrade mogućih posledica. Sve vreme radeći na proizvodnji, svetinji svakog rasta i prosperiteta. To je Kinu za samo nekoliko decenija od propale, ni u čemu konkurentne privrede dovelo u sam vrh svetskih ekonomskih sila.
Rusija svoj život, opstanak, već dvadesetak godina zasniva isključivo na prodaji gasa i nafte, bez strateških ulaganja u sopstvenu ekonomiju, proizvodnju izvan energetskih okvira. Taj koncept se slomio za svega dvadesetak dana. Cena nafte na svetskom tržištu prepolovljena je, i dalje pada, a sasvim je svejedno da li se to događa kao posledica svetske krize ili je proces izazvan svesno; Rusija je skoro na kolenima. Tolika zemlja a nema bukvalno nijedan proizvod poznat u svetu. Votka se ne računa.
Ali, Rusija je ogromna, bogata resursima, izvući će se. Šta će Srbija da uradi? Hoće li trodnevni boravak kineskog premijera u Beogradu ostaviti u našoj glavi bar delić svesti da je čvrst sistem, zasnovan na planovima i proizvodnji, jedini način da se napravi zdrava ekonomija. Bez toga Srbija će, taman da je u ponedeljak ujutro prime u Evropsku uniju, ostati samo država u pokušaju.
(Večernje novosti)