„Dok se mi zamajavamo MIG-ovima, vozom i glumcima, Srbija se razvaljuje sa svih strana..“
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Možda je ovaj sukob između predsednika i premijera Srbije oko kandidovanja za predsedničke izbore fingiran?
Možda zaista ovih dana u Srbiji „nije teško biti spin“, možda je zaista sve to samo zamešateljstvo mudrih kombinatora koji u drugom krugu žele da vide kao „protivkandidate“ političkog oca i političkog sina, i tako obezbede trijumf vladajućoj partiji.
Famozni spot pod radnim naslovom „Ima li pilota u avionu“, u kome se posle jezivih turbulencija iznenada pojavljuje neočekivana sila koja rešava stvar u vidu premijera Vučića koji je sve to samo sanjao, zanimljiv je sa više strana – osim što pokazuje zavidne glumačke sposobnosti srpskog premijera, morbidni ukus njegovih marketing stručnjaka, aktuleno osećanje apokalipse koje dominira u njegovom izbornom štabu, ovaj spot je simptomatičan i zato jer se pojavljuje samo dan pošto je celokupna srpska politička javnost „šokirana“ kopernikanskim obrtom u odnosima predsednika i premijera, koji se odjednom, jel`te, dopisuju, i kako se ispostavilo, predsedniku nema ko da piše.
I dok su od osam dnevnih listova, njih sedam na naslovnim stranama objavili tekstove protiv „Nevernog Tome“ proglašavajući ga izdajnikom, i ruskim plaćenikom, dok su vesti o apsolutnoj podršci premijeru stizale jedna drugu, u šta se iznenada i kao poručen uključio i austrijski kancelar Kern koji je ishvalio premijera, Srbija je gledala direktan prenos „diferencijacije“ u redovima Vlade i u redovima naprednjaka.
Razočarana, uplašena, osvetoljubiva lica u krupnim kadrovima na televizijama. Bilo je to tako u stilu Osme sednice, za one koji to pamte, a ovaj politički teatar imao je čak i šekspirovske obrise.
Emocije i katarza među ministrima, prijateljima i bivšim prijateljima. Da drama bude veća, i sin aktuelnog predsednika države, povinujući se partijskoj disciplini, staje na stranu očevog neprijatelja. To je tako srpski!
Društvene mreže su se usijale, jedan politički analitičar ceo dan juri s televizije na televiziju da objasni o čemu se tu zapravo radi, dok ocrnjeni Tomislav Nikolić i dalje čeka pismo od premijera.
Jer Tomislav Nikolić je navodno tražio da mu Vučić vrati stranku koju je osnovao i da mu da premijersko mesto, a zauzvrat bi podržao svog političkog sina, dok njegov pravi sin podržava njegovog političkog sina, i izjavljuje da će se „tata i Vučić“ dogovoriti. Model šahovske rokade „Putin – Medvedev“ ovde izgleda neće proći, ili možda i hoće?
Iz cele ove turbulencije, kao u onom spotu sa avionom, ispada samo jedna jasna poruka – da Vučić ne da Srbiju, da je on garant mira i stabilnosti na Balkanu, da je ekonomski Srbiju digao iz pepela i da niko, pa ni predsednik države, neće biti pošteđen medijske sudbine zaštitnika građana, koji bar ovih dana može da odahne jer je Toma, ispostavilo se, idealniji neprijatelj.
Svaki drugačiji ishod značio bi turbulencije i bio bi turbo.
U svetlosti optužbi da je Tomislav Nikolić ruski čovek, koji srpski avion vozi iz inata, iz turbulencije u turbulenciju, iako zna da „Sve najbolje leti JAT-om“, prvi izborni spot Aleksanda Vučića može se tumačiti i kao poruka Zapadu, da će on one ruske avione koje smo kupili, voziti mirnim nebom u pravcu Zapada.
A kad se malo izmaknemo, možemo da vidimo da je cela Srbija poprište ljute borbe tajnih službi i huškača Istoka i Zapada – mandžurijskih kandidata, prodanih duša, špekulanata svih fela.
I dok se mi zamajavamo avionima, glumcima i statistima, dok analiziramo spektar šekspirovskih likova i njihovih drama, dok puštamo da budemo više nego zabavljeni naslovnim stranama tabloida i direktnim prenosima političkih sukoba i u stranci na vlasti i u opoziciji, nemamo koncentraciju da primetimo, na primer, da je udaren temelj državnoj granici Kosova, da Bakir Izetbegović najavljuje reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Srbije za genocid, i da se, obrni-okreni, Srbija razvaljuje sa svih strana.
Reč izdaja je trenutno najjeftinija srpska reč, jer se može čuti odasvud. Toma je izdao Vučića, Vučić je izdao Tomu, Šešelja su izdali obojica, opozicija je izdala Srbiju, Rusija je prvo izdala Vučića a onda je izdala Tomu, Tramp je izdao Srbiju, i tako ukrug.
A elektrodistribucija je ponovo izdala astronomske račune za struju.
Ovo je Srbija, u svoj svojoj turbulenciji.
(Večernje novosti)