DOKUMENT OBAVEŠTAJNE SLUŽBE BiH: Naser Orić ubijao svoj narod – „genocid u Srebrenici“ planiran!

 Na više od 1.500 stranica dokazi i svedočenja o umešanosti Orića u zločine nad vlastitim narodom u Srebrenici.

Operaciju „Guber“ potpisuje tadašnji direktor AID-a Kemal Ademović. A saslušanja i prisluškivanja obavljali su pripadnici Službe državne bezbednosti u Tuzli. Dve decenije obiman dosije skriven je od javnosti, a Orić i njegovi saradnici su na slobodi.

Sarajevsko-srebrenički nacionalni heroj Naser Orić ili „Vezir“ iz Gubera, osvedočeni je heroj trgovine humanitarnom pomoći i oružjem, glavni blagajnik brojnih skrivenih donacija, kolekcionar zlata i dragocenosti; zaštitnik – poslušnih mu, ubica i zlostavljač vlastitih sunarodnika i saboraca. Sve to proizilazi iz debelog skrivenog AID-ovog dosijea.

– Mehmedović Kemo, sin Mustafe, izvršio je ubistvo dva lica krajem 1992. godine, posle čega je helikopterom prebačen u Tuzlu uz posredovanje Orić Nasera, a odatle je otišao u Austriju.

– Novembra 1992. godine u mestu Kamenica – Konjević Polje svirepo je ubijen Nurif Rizvanović , komandant jedne od brigada. Naime, pod optužbom da sarađuje sa četnicima, da je poslat kao hrvatski špijun, da psuje boga i džamiju, Rizvanovića su uhapsili Naser Orić, Hamed Salihović i Nedžad Bektić. Sa njima su bili Bekir Avdić i Sabahudin Muhić zvani Mrki.

Pored Rizvanovića maltretirani i tučeni su Mirsad Kavazbašić koji je kasnije nestao, njegova supruga Naira, Azem Omerović, Fuada Omerović koja je takođe nestala.
„Na lokalitetu Kapetanova Ćuprija 12./13 maj ubijen je Hamed Salihović, tada načelnik SJB Srebrenica.

Teže je ranjen Ibran Mustafić, dok je Hamed Efendić raniji predsednik SDA Srebrenica uspeo pobeći. Na njih su pucala tri pripadnika vojske, zbog međusobnog sukoba civilnih i vojnih vlasti u Srebrenici, zbog čega istražni organi i nisu radili na ovom slučaju.

Ovo je samo delić brojnih svedočenja o likvidacijama, za Orića i orićevce nepodobnih srebreničkih muslimana. Ibran Mustafić, postratni beležničar srebreničkog planiranog haosa, preživio je dva atentata.

– Dovoljno vam je samo ako vam kažem, da je u samoj Srebrenici počinjeno preko 40 evedintiranih ubistava i to ljudi koji su bili u samoj enklavi. Pored mene je ubijen načelnik policije u Srebrenici i oficir bezbednosti – kaže Mustafić.

Sa pomagačima Orić je gospodario i humanitarnom pomoći koja je pristizala u Srebrenicu. Za račun gospodara, na pijaci, po basnoslovnim cenama, preprodavali su njegovi potčinjeni. Dok je narod gladovao, znao je Orić i da priredi „donatorski merhametluk“ – ali samo za poslušnike.

Da iz sefa fabrike „11. mart“ u Potočarima odnese bez traga kilograme zlata. Da stotine hiljada maraka, za pomoć Srebreničanima doniranih sredstava, strpa u vlastiti džep.
Huso Salihović u filmu „Srebrenica izdani grad“ navodi da su kriminalne aktivnosti, sve dobre stvari i loše stvari u Srebrenici, uglavnom vezuju za Nasera Orića.

U pisanim svedočanstvima muslimana, koje je AID uredno ažurirao, a potom sakrio, brojni su primeri bestijalnosti prema vlastitom narodu.

A on – Naser Orić – podrinjski Caco – i dalje je nacionalni heroj kome se klanjaju i žrtve iz Srebrenice i političari sa sarajevskog mindera.

(RTRS/PRAVDA)