DR TIODOROVIĆ: VAKCINISANIM LjUDIMA TREBA DATI DA ŽIVE NORMALNO, A ONIMA KOJI ODBIJAJU VAKCINACIJU SLEDI…
On smatra i da oni koji se ne vakcinišu iz opravdanih razloga, ili iz svog ličnog ubeđenja, moraju da imaju negativan PCR test
Izrael je nedavno objavio zvanične podatke koji pokazuju da je zahvaljujući masovnoj vakcinaciji izašao iz crvene kovid zone, te da je procenat novozaraženih u ovoj zemlji najmanji još od juna prošle godine, a u skladu sa uspešnom statistikom, ova zemlja je izašla iz strogog lokdauna otvorivši kafiće i prodavnice.
Pitani su epidemiolog dr Branislava Tiodorovića i profesor Žarko Trebješanin da li se i kada nešto slično može očekivati i u Srbiji i da li vakcinisanom stanovništvu treba pružiti određene benefite budući da su poslušali apele struke i na taj način zaštitili sebe i svoju okolinu od mogućnosti zaražavanja.
Naime, u svet je poslata slika zadovoljnih Izraelaca koji su po prvi put mogli i zvanično da objave da su zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, na uspešan način završili borbu protiv koronavirusa, te da su u stanju da se vrate normalnom načinu života koji su imali pre proglašenja globalne epidemije.
Da li vakcinisanim ljudima koji su poslušali sve apele i savete struke, treba omogućiti povratak normalnom životu.
– To pitanje se tiče ne samo zdravstva, nego je i etičko i pravno. Ja iskreno jesam za to i podržavam takvu odluku, svi koji pratimo ovu situaciju slažemo se sa tim da vakcinisani ljudi moraju da imaju neke benefite, i te pogodnosti bi bile takve da oni mogu slobodno da ulaze u kafiće, restorane, pozorišne predstave, sportske manifestacije, koncerte i slično – ističe Tiodorović i jasno argumentuje svoju tvrdnju:
– Taj benefit su oni koji su vakcinisani zaslužili svojim odnosom prema ovom problemu, pokazali su solidarnost prema svojoj okolini, i na taj način štite i sebe i sve ostale oko sebe. Prema tome, podržavam takvo stanovište. Naravno, treba uzeti u obzir i one ljude koji ne smeju da prime vakcinu iz različitih zdravstvenih razloga i stanja, ili pak kada je reč o deci.
Znamo da se neke vakcine, barem za sada ne smeju dati mlađima od 16 ili 18 godina (u zavisnosti od toga koja vakcina je u pitanju, Fajzerovu vakcinu ne smeju da prime mlađi od 16 godina, a rusku i kinesku mlađi od 18 godina), mada očekujemo da će i to biti rešeno narednih meseci ili godinu dana – objašnjava epidemiolog i predlaže rešenje za sve one koji iz isključivo opravdanog razloga nisu u stanju da prime vakcinu:
– Svakako, moramo voditi računa da i takvi ljudi imaju prava da koriste blagodeti nekog lepšeg i normalnijeg života. U skladu sa tim smatram da bi njima trebalo obezbediti da imaju PCR test i da sa negativnim nalazom mogu da koriste sva prava kao i vakcinisani ljudi. Verujem da bi to doprinelo i stimulaciji neodlučnih ljudi kada je u pitanju vakcinacija.
Ti neodlučni ljudi su nama najveći problem, a ne oni koji su protiv – tu praktično ne možete ništa da uradite, ne samo mi, nego niko na ovom svetu i smatram da je to pokazuje isključivo njihov lični odnos prema svemu ovome. S druge strane, imamo ove neodlučne ljude koji se i dalje premišljaju da li da prime vakcinu, i ako bi te ljude ubedili jednom dobrom kampanjom, ubedljivom, ne argumentom sile nego silom argumenata, lako bismo izašli iz svega ovoga – istakao je dr Tiodorović i pohvalio nekoliko odličnih primera zahvaljujući kojima se podiže svest o benefitima masovne vakcinacije.
– Određeni sportski centri na skijalištima vakcinisanima daju dodatni popust, s druge strane oni na Kopaoniku i Zlatiboru imaju izuzetno dobru strategiju i zahtevaju da oni koji dolaze imaju negativan PCR test, a ko je vakcinisan ima i popust. Određeni privatnici su istakli da će svojim zaposlenima koji su vakcinisani dati i određenu stimulaciju i verujte mi, ti ljudi normalno razmišljaju, i na taj način ne samo da vode računa o zdravlju, već i o svom profitu.
Ako su poslodavcu radnici vakcinisani, prirodno je da će firma imati veći profit. To je ono što treba da pohvalimo. Neko će tu možda govoriti o diskriminaciji, ali ja se ne bih složio sa time. To nije diskriminacija, oni koji se ne vakcinišu iz opravdanih razloga ili iz svog ličnog ubeđenja moraju imati negativan PCR test, kao što i u Evropu ne možete da otputujete bez tog testa – ističe on i dodaje da bi ovo pitanje moglo da utiče i na određene tačke koje se tiču radnog prava.
– Pitanje je da li jedan radnik treba da poseduje sva prava, uključujući i punu zaradu u toku bolovanja usled zaraze koronavirusom, ako se nije vakcinisao – a mogao je. Da li je ispravno da neki lekar koji je u svakom trenutku mogao da se vakciniše bez ikakvog problema i bez zdravstvenih razloga koji bi ga u tome sprečili, dobije sto posto zaradu nakon bolovanja usled infekcije kovidom 19? To je veliko pitanje i ja ću vam dati par primera. U nekim zdravstvenim kapacitetima, na primer na nefrologiji, na mestu gde se vrši dijaliza, radnik ukoliko nije vakcinisan protiv hepatitisa B, ne može da radi u toj oblasti.
Takođe, na klinici za plućne bolesti ne mogu da rade oni koji nisu vakcinisani protiv tuberkuloze, i iz ovih primera vidimo da ipak normalno i zdravorazumski postoje neka ograničenja. Naš zakon o zdravstvenoj zaštiti i pravilnik o imunizacijama predviđa obavezne vakcinacije u zdravstvenim oblastima. Naš predlog je da se uvede obavezna vakcinacija svim lekarima, medicinskim sestrama ali i nemedicinskom osoblju koje je prisutno u našim bolnicama i koje je izloženo opasnosti, a bez kojih zdravstveni sistem ne može da funkcioniše – zaključuje on.
Sličan stav sa nama je podelio i profesor Žarko Trebješanin koji izlaz iz ove situacije i povratak normalnom životu i svakodnevnim aktivnostima vidi jedino u podizanju svesti o značaju masovne vakcinacije građana.
– Naravno da bi trebalo vakcinisanim ljudima dati da žive normalno, za razliku od onih koji odbijaju da prime vakcinu, jer ta jednaka prava su privremeno oduzeta zbog toga što mogu i nevakcinisani da se zaraze, ali i da zaraze nekog drugog ko zbog zdravstvenih razloga ne sme da primi vakcinu. Ako su ljudi primili vakcinu, ako je prošlo dovoljno vremena, onda nema razloga da se više primenjuju epidemiološke mere na njih, i to je potpuno jasno i logično. Tu nema govora ni o kakvoj nelegalnoj diskriminaciji, mora da se pravi ta razlika.
Daću jednostavan primer, isto kao što ne može dete da glasa na izborima ili na drugi način biva odgovorno ukoliko nema dovoljno godina, kada postane punoletan onda dobija ta prava. Ista je stvar i sa vakcinacijom. Ta prava o jednakosti moraju biti privremeno oduzeta zbog toga što postoji opasnost za opšte zdravlje. Oni koji se vakcinišu i revakcinišu, i kada nakon te druge doze prođe dovoljan vremenski period, njima treba dozvoliti da odlaze gde god požele – odlučno je istakao čuveni psiholog i dodao da se na određeni način moraju odvojiti kategorije vakcinisanih od nevakcinisanih ljudi, kao i da takva podela ne prozilazi ni iz kakve vrste diskriminacije.
– Kada je reč o obaveznoj vakcinaciji unutar sfere radnog mesta, ne možemo govoriti o diskriminaciji, smatram da bi trebalo uvesti to da poslodavac ima pravo čak i da otpusti radnika ukoliko iz svojih ličnih ubeđenja ne želi da se vakciniše. Na primer, u ugostiteljstvu ako nemate test da ste zdravi, ako ne prođete sanitarnu kontrolu, ne možete da radite. To je čak i zakonski sankcionisano. Zašto bi onda nekome i u ovom slučaju bilo dozvoljeno da radi i da ugrožava druge? Jedini slučajevi za koje to ne bi važilo odnose se na ljude koji iz zdravstvenih razloga ne smeju da prime vakcinu – zaključio je Trebješanin.
Ukoliko se ugledamo na primer Izraela čije je stanovništvo poslušalo apele stručnjaka i odgovorno shvatilo da se epidemija koronavirusa neće završiti ukoliko se ne vakciniše najveći broj građana, i ukoliko se, u skladu sa tim, odazovemo masovnoj imunizaciji, mogli bismo da govorimo i o povratku normalnog života za sve građane Srbije.
(Objektiv/srbijadanas.com)