DRAMATIČNO OBRAĆANJE PATRIJARHA: „U CRNOJ GORI BI MOGLA I KRV DA SE PROLIJE“

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, mogućih fizičkih obračuna, „čak i prolivanja krvi“ u Crnoj Gori, navodeći da postoje indicije da bi se tako nešto moglo dogoditi.

„Poruka ‘Branićemo svetinje’ je vrlo jasna i zato je treba uvažiti u interesu i naroda i Crne Gore“, dodao je patrijarh u intervjuu portalu Sabornik.net.

Komentarišući tenzije u toj zemlji posle donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, Irinej je ocenio da postoji „neka želja da se Crna Gora oslobodi od Srba, da se oslobodi od sebe same“.

„Takvo stanje u Crnoj Gori su velikim delom podgrevale sile, neću da kažem koje, ali nisu znali za granice pa su se usudili da atakuju na nešto što je blisko narodu koji je u jednom vremenu izgledao daleko od svojih svetinja a mnogi su bili daleko i od svoje vere. Dolaskom Amfilohija ali malo i uticajem vremena koje se menjalo, Crna Gora je oživela, narod se počeo vraćati crkvi tako da je to danas živa crkva i živ narod u verskom pogledu i verovatno je to nekome smetalo“, naveo je patrijarh za portal Sabornik.net.

On je odbacio kao neistinite navode vlasti u Podgorici da su Ostrog, Morača, Cetinjski i drugi manastiri u Crnoj Gori bili državna imovina do 1918. godine koja je potom prešla u srpske ruke.

„To ne samo da nije istina nego je srpska crkva rodila i podigla Crnu Goru. Bez nje Crna Gora danas ne bi postojala i to je činjenica, jer su mitropoliti bili gospodari Crne Gore“, naveo je Irinej.

Dodao je da srpska država i crkva nemaju ništa protiv što je Crna Gora ponovo uspostavljena kao država.

„Oni su to i bili ali nemaju pravo da budu neprijatelji Srbiji i srpskom narodu. Današnje stanje u Crnoj Gori je velika šteta po sam narod i one koji se deklarišu kao Crnogorci“, ocenio je patrijarh.

Naveo je i da su papa Francisko i „svi patrijarsi“ dali podršku srpskoj crkvi u Crnoj Gori povodom spornog Zakona o slobodi veroispovesti, dodajući da je jedino rešenje za prevazilaženje trenutnog stanja da taj akt bude povučen.

„Nema ni govora o verskoj slobodi već je želja da se dođe do svetinja i imanja i da se povere nazovi mitropolitu Mirašu Dedeiću koji je raščinjen zbog nekih nedela. Želja vlasti je da ima svoju autokefalnu crnogorsku crkvu, što ovaj narod nije prihvatio“, ocenio je Irinej.

SRPSKI NAROD NE MOŽE DA SE POMIRI S TIM DA KOSOVO BUDE IZVAN SRBIJE

Patrijarh je kazao i da srpski narod ne može da se pomiri sa tim da Kosovo bude izvan Srbije i da to, kako je naveo, „u našu glavu ne može da uđe“.

„Da carski Prizren, u kome su carovali Milutin i Dušan. Da Pećka patrijaršija, koja je zvanična rezidencija srpskog patrijarha i srpske crkve bude izvan Srbije, to u našu glavu ne može da uđe“, ocenio je Irinej.

On je rekao da je srpska „velika tragedija“ to što nije ništa učinjeno da se narod koji je 1999. godine proteran vrati na Kosovo.

„Mnogi žele, ali nemaju gde“, rekao je Irinej.

Irinej je kazao da je prošle godine bio na Kosovu i da je obišao veći deo teritorije.

„To nije život. To je život bez slobode i bez ikakve nade u neku bolju budućnost. Ali se bore i žele da ostanu. A sa druge strane, vlasti čine sve da ih tamo bude manje“, rekao je Irinej.

On je rekao da su Albanci „na način koji su primenili osvojili Kosovo“, ali je istakao da ga nisu osvojili ni u ratu, nego „blagodareći svetskim prijateljima“ koji su mu omogućili da se nasele na Kosovu.

„U tome ih je u mnogome pomagao svet, da ne kažem koje države. Tako danas, ja kad sam prvi put došao u Pizren, tamo je bilo 16.000 Srba, sada ih ima 20 duša. Tako je i u Prištini i u Peći i u Đakovici“, rekao je on.