DRMA SE RUSIJA- POMETNJA U KREMLJU: Dva najvernija ruska saveznika prelaze na stranu Zapada..!?
Nakon prozapadnog državnog udara u Jermeniji, postalo je jasno da slični scenariji čekaju Kazahstan i Belorusiju. Rusija se nada će bliska ekonomska integracija sa ovim zemljama zadržati nove režime da ne krenu putem Ukrajine. Ipak, ne treba se iznenaditi ako Kazahstan uskoro postane član NATO-a.
Kazahstan i Belorusija mogu pre ili kasnije razviti antiruski kurs u svojoj politici. Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko su već izneli brojne izjave koje ukazuju na njihovo okretanje od Rusije.
Oni nisu javno priznali Rusiju kao “agresorsku državu.“ Ipak, oni su počeli da preduzimaju određene napore da zaštite svoje zemlje od krimskog scenarija. U ekonomskom smislu, Kazahstan i Belorusija okreću svoje politike ka Kini, dok u političkom smislu, oni žele da postanu bliži Zapadu.
Soroševi fondovi, koji ostaju aktivni i u Belorusiji i u Kazahstanu, rade kako bi diskreditovali aktuelne vlade i podržali nacionaliste. Ti ljudi, obrazovani na Zapadu, već zauzimaju zvanične položaje u Kazahstanu, i na putu su ka vlasti u Belorusiji.
Najverovatnije će zapadne specijalne službe organizovati vojni udar u Belorusiji – stotine militanata se obučava u Ukrajini za tu svrhu. U Kazahstanu će režim najverovatnija biti promenjen mirno, prateći primer Jermenije.
Probe su već održane: 2006. godine u Belorusiji i 2016. godine u Kazahstanu, kada su ljudi u svim većim gradovima zemlje izašli na ulice da protestuju protiv prodaje zemljišta Kinezima.
Moramo shvatiti da se ni Belorusija ni Kazahstan više ne mogu smatrati ruskim stabilnim saveznicima. Rusija im obezbeđuje pristoje stope BDP-a uz pomoć raznih preferencija u okviru Carinske unije. Na primer, ne tako davno, časopis Kommersant je pisao da je ruska vlada odbila da odobri Kazahstanu prednost da preveze ugalj preko ruskih luka. Koliko drugih antiruskih sporazuma vlada ima na raspolaganju?
Što se tiče Belorusije, Rusija i dalje tu zemlju drži pod okriljem Ujedinjene države, koja de fakto ne postoji. Rusija daje Belorusiji ogromno tržište prodaje, jaftinu naftu, gas i zajmove sa niskom kamatom, kao i oružje, poput, na primer, protivavionskih raketnih sistema S-300 koje Belorusija dobija besplatno.
Zauzvrat, Minsk nudi 30 dana bezviznog režima za građane 80 zemalja u odsustvu granične kontrole na granici između Rusije i Belorusije! 1. avgusta je Belorusija zatvorila svoje granice za stanovnike zemalja van Ujedinjene države. U regionima Smolensk i Brjansk, patroliranje granicom je pojačano, iako granični proces još uvek nije sproveden.
Gore navedeni primeri pokazuju da je Rusija verovatno zauzela pragmatičniji pristup svojim partnerima.
31.jula je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko uputio još jednu poruku Moskvi. Rekao je da će Belorusija tražiti diverzifikaciju izvoza hrane. Konkretno, Lukašenko je govorio o svojim planovima da uđe na kinesko tržište “da ne bi zavisili samo od ruskog tržišta,“ rekao je on.
Kazahstan već dugo sarađuje sa Kinom. Predstavnici administracije Kazahstana pozivaju stanovništvo ove republike da nauče kineski jezik i kažu da je Kina njihov glavni investitor. Autori nedavnog poziva vladi Kazahstana procenili su da je tokom poslednjih godina Kina postala vlasnik najvažnijih strateških depozita i objekata u Kazahstanu, dok je Kazahstanov kvazi-javni dug ka Kini porastao za samo pet godina na nivo preko 20 milijardi dolara.
Izgleda da Kazahstan uživa u svojoj dobitnoj situaciji prodajom svoje imovine Kini i kompenzacijom gubitaka uz pomoć Rusije.
Što se tiče ideologije ove dve zemlje, njihove istorijske knjige kažu da je Rusija napadač. U Minsku, tokom dana ukrajinske kulture i ukrajinske kinematografije, prikazali su film pod nazivom “Kiborzi.“ Beloruski zvaničnici i diplomate su su prisustvovali premijeri i izneli su ovacije stvaraocima ovog rusofobičnog filma na kraju. Na primer, postoji jedna fraza koja kaže: “Svako ko je rođen u Sovjetskom Savezu je sada gubitnik i izdajnik.“
Pa, zašto se pripremati?
U Kazahstanu ozbiljno razgovaraju o prijemu zemlje u NATO i već sprovode zajedniče programe i vežbe sa blokom. Astana je obezbedila svoje luke u Kaspijskom moru za pretovar NATO tereta u Avganistan.
Što se tiče Belorusije, nije isključeno da će ova zemlja izaći iz sporazuma Ujedinjene države sa Rusijom. To bi dovelo do demarkacije granice i povlačenje iz zajedničkog sistema odbrane.
Rusija mora da prioritetno pažnju posveti svojoj ekonomiji, a ne investicijama iz Kine. Kao što pokazuje iskustvo, uspeh zavisi od vlade.
Dovoljno je prisetiti se iskustva iz 1999. godine, kada su Primakov i Masljakov štampali novac nakon neizvršenja novčanih obaveza 1999. godine, i dali taj novac direktorima preduzeća.
Taj potez je izazvao ekonomski rast za 16 odsto u roku od devet meseci. Rusiji je sada potrebno nešto slično, ali tim Medvedeva nije u mogućnosti to da uradi. Konačno, pragmatizam u odnosima sa partnerima bi trebalo da odredi svaku odluku koju državna administracija donese.
Webtribune.rs