Erdogan i Davutoglu igraju dvostruku igru: Nemačka postavila ultimatum Turskoj, u suprotnom preti nastajanje neke drugačije Evropske unije!
Nemačka je postavila ultimatum Turskoj da za deset dana bitno smanji priliv izbeglica preko Egejskog mora u Evropu, piše francuski list “Figaro”.
Kako navode, to je „kraj igre“ jer inače preti raspad evropskog sistema i nastajanje „neke drugačije Evropske unije“.
To u osvrtima navode i drugi komentatori u evropskim medijima, kao i diplomate u Savetu ministara EU u Briselu, koji misle da će, u protivnom, doći do opšteg zatvaranja granica u Evropi, uključujući grčku među prema Turskoj.
Takođe, to je i suština zahteva na jučerašnjem zasedanju ministara unutrašnjih poslova Evropske unije da se do susreta šefova država ili vlada EU i turskog premijera Ahmeta Davutoglua 7. marta vidi na delu da je Turska prestala da dopušta da bande organizovanog kriminala neometano krijumčare imigrante u Evropu.
Neki od komentatora i diplomata u EU izražavaju sumnje da će čelnici vlasti u Ankari pristati i biti u stanju da zaista zaustave narastajuću navalu imigranata preko tursko-grčke granice što nemačka kancelarka Angela Merkel od prošle jeseni neuspešno pokušava da izdejstvuje od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Erdogan, po oceni evropskih komentatora, pa i diplomata u Briselu, vodi dvojaku i nekad ciljevima i interesima Evrope suprotstavljenu politiku i strategiju u Siriji i oko pitanja imigranata.
Prema izvorima EU, kao jedna od traženih „opipljivih i jasnih mera“ zahteva se da Grčka, na osnovu ugovora o readmisiji, trajektima počne da vraća imigrante bez prava na azil nazad na turske obale, što bi morala da prihvati i Ankara.
Komentatori, uključujući neke nemačke medije, „ultimatum Turskoj“ su prepoznali u javnim porukama, kao i procureloj razmeni mišljenja nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera s kolegama na zasedanju u Briselu, koji je rekao da Berlin od Ankare zahteva da konačno odmah počne da sprovodi akcioni plan EU-Turska o bitnom smanjivanju dolaska imigranata u Evropu, za šta je Turskoj odobreno i tri milijarde evra novca evropskih poreskih obveznika.
Broj imigranata koji s turske obale prelaze na grčka ostrva je ponovo narastao na 20 hiljada nedeljno.
Velike nedoumice da bi do 7. marta nešto bitnije moglo zaista da se dogodi ogledaju se ne samo u zajedničkim merama Austrije, Srbije i drugih zapadnobalkanskih država, što su neki komentatori već proglasili kao „novu austro-ugarsku koaliciju“, već i odluci Mađarske da sazove referendum o pitanju izbeglica, kao i Bugarske da pošalje trupe na granice prema Turskoj i Grčkoj.
Policijska agencija EU Europol je iznela poražavajuće podatke da krijumčari izbeglica iz Turske i sa severa Afrike u Evropu godišnje obrću između tri i po i četiri milijarde evra.
Pariski dnevnik Figaro prenosi analizu uglednog francuskog istoričara Pjera Vermerena, specijaliste za Sredozemlje, severnu Afriku i talase imigracije, koji kaže da je nemoguće reći šta Evropu očekuje u ovoj godini, budući da „milioni lica čekaju na vratima Evrope, a njihov eventualni ulazak diktiraju prevashodno politički uslovi“.
Autoritarni režimi su u stanju da kontrolišu svoje granice, a ono što se događa u Turskoj se zbiva uz blagoslov vlasti, smatra Vermeren.
Francuski analitičar dodaje da „ako bi Turci promenili stav, imigracija bi stala, ali je to i delo mafija i političkih naoružanih formacija – italijanske, turske i balkanskih mafija, kao libijskih džihadističkih grupa, koje se neizmerno bogate na trgovini ljudskim bićima“.
Nemački ministar policije De Mezijer je na ministarskom zasedanju juče u Briselu izneo stav da Brlin „do 7. marta hoće da vidi bitno smanjenje dolaska izbeglica preko tursko-grčke granice“ i da će „ako do toga ne dođe, biti nužno preduzimanje dodatnih evropskih mera“.
Nemački ministar nije podrobnije izneo šta će biti taj „scenario katastrofa“, kako su ocenili diplomate u Briselu, koji misle da Berlin onda neće imati kud, već da drastično ograniči broj ulazaka izbeglica na svoju teritoriju, s tim da o tome obavesti i druge članice u EU, koje bi nesumnjivo povukle slične poteze.
To bi bio kraj šengenskog prostora bez granica, bar privremeno, a ceo šengenski sistem bi potom morao biti preustrojen, imajući u vidu i potrebe da se granice EU mnogo bolje nadziru i zbog ni malo smanjene opasnosti od islamskog, džihad terorizma, čiji su organizatori u žarištu u Siriji, a neki počinioci krvavih atentata u Parizu su u Evropu došli skriveni u talasu izbeglica.
De Mezijer je od svog grčkog kolege Janisa Muzalasa zatražio da Grčka konačno zahteva od Ankare da primenjuje potpisani sporazum o readmisiji, prihvatanju imigranata koji s turske teritorije ilegalno i bez prava na azil dođu na grčke, dakle i obale EU.
Britanska ministarka Tereza Mej je celu situaciju ovako sažela: „Kod izbeglica konačno treba slomiti izvesnost da, pošto se ukrcaju na plovila u Egejskom moru, kupuju i kartu za put u Nemačku“.
(BETA)