EVO KAKO BI IZGLEDALO KAD BI SRBIJA KUPILA S-400: OVO SU ZONE OTKRIVANJA I UNIŠTENJA CILJEVA!
Ako bi hipotetički zamislili da u nekoj idealnoj situaciji dobijemo dva diviziona S-400 i jedan od njih rasporedimo u Šumadiji ili u okolini Niša onda hipotetički gledano, ako pri tome izuzmemo i konfiguraciju terena osmatrački radar može pratiti ciljeve udaljene do 600 kilomentara, što obuhvata skoro celu Hrvatsku, Sloveniju i deo Italije, a zona uništenja letelica koje bi pokušale da napadnu ciljeve u Srbiji počinje od Rijeke i Zagreba.
U skladu sa osnovnim karakterisitikama vidimo da je S-400 u stanju da potpuno zaštiti Srbiju i druge zemlje od bilo kog spoljnog neprijatelja. S-400 „trijumf“ poseduje jedinstvene borbene mogućnosti i gotovo je neuništiv. Posebno je opasan kada predstavlja deo kompleksnog sistema protivvazdušne odbrane.
Koristi projektile zemlja-vazduh i može da obori sve vrste letećih objekata – od aviona do balističkih i krstarećih projektila. Sistem istovremeno prati više desetina ciljeva koje obara na visini do 30 kilometara. Ceo sistem smešten je na mobilna vojna vozila.
Razvoj S-400
Povećanje dometa krstarećih raketa, uvođenjem u upotrebu aviona sa stelt karakteristikama učinili su da neka sredstva PVO starije generacije, koja su proizvedena u Rusiji budu zastarela. Orjentisanje armije prema budućem visokotehnološkom sukobu, uticao je da konstruktorski biro Almaz još sredinom osmadesetih počen rad na novom sistemu PVO S-400. Prema tom planu predviđeno je bilo da zona uništenja bude podignuta na čitavih 400 km, što je dvostruko više u odnosu na tadašnje sisteme u upotrebi. Posebno je bio težak zadatak uništenjr bojeve glave balističke rakete, koja se kreće brzinom višom od 4800 m/s.
Razvoj sistema S-400 je ubrzan, a tehnološki rizici su umanjeni jer su sačuvani mnogi elementi sistema S-300 P: radari, lansirni uređaji kojima su pridodata sredstva za otkrivanje i označavanje ciljeva. Projektovana je potpuno nova generacija raketa predviđenih za dejstva na različitim udaljenostima, koje mogu da manevrišu čak pod opterećenjem od 20 G zahvaljujući ugrađenim mikromonitorima.
Izvozna varijanta rakete može da uništi cilj na daljinama od čak 120 km, a raketa koja se nalazi u naoružanju VVS Ruske Federacije može da prevali mnogo veću udaljenost i aktivno radarsko samonavođenje u završnom delu leta.
Opis sistema:
Zenitnije raketniji kompleks ( ZRK) S-400 Trijumf pripada četvrtoj plus generaciji sistema PVO, za razliku od njegovog prethodnika sistema S-300. Gabariti jednog i drugog sistema su isti tako da se sistem S-300 može modifikovati u sistem S-400. To je sistem koji je u mogućnosti da vidi sve letelice» nevidljive» tehnologije na svim visinama, ali je prvi PVO sistem, koji može da po izboru koristiti nekoliko tipova projektila.
Nova organizacija osnovne borbene jedinice S-400 uključuje povezivanje osam lansirnih vozila za razliku od sistema S-300P čiji je divizion raspolagao sa šest. Na svaki lanser dolazi po 16 kontejnera. Takav sistem uz pomoć računarske opreme omogućava vođenje više raketa na isiti cilj i daje osnovu da jedan raketni divizion može uništiti do trećine aviona u jednom masovnom naletu na rejon odbrane sistemom S-400.S-400 ima poboljšane radare i softver,ali i proširenu paletu raketa. Sistem je visokopokretljiv, tako da se sve njegove komponenete nalaze na terenskim točkaškim vozilima.
Divizion sistema S-400 se sastoji od jednog radara 96L2, jednog 30N6E2 i do 12 lansera 5P85SE, sa po četiri lansirne cevi, zajednički radar 64N6E2 i komandno vozilo 54K6N2. Radar 64N6E2 ( prema NATO Big Bird) priv put korišćen je u verziji za sistem S- 300 PMU1 i predstavlja ključ uspeha ruskih raketnih sistema zemlja-vazduh, pri dejstvu po bojevim glavama balističkih raketa.
Radar za pretraživanje na nivou diviziona je 96L6E sa elektronskim skeniranjem i mehaničkim pokretanjem u punom krugu. Može se korstit direktno sa vozila i sa jarbola tačnije sa dva tipa jarbola-niži 40V6M od 38,8 metara. Domet radara je 400 kilometara, a ima mogućnost praćenja do 100 ciljeva. Iako su mu svojstva u osnovi slabija od 64H6E2 podizanje na jarbol mu daje bolje odlike pri zahvatu niskoletećih ciljeva.
Za osvetljavanje ciljeva koristi se radar 30N6E2 ( prema NATO Flap Lid) koji je poboljšana verzija onog koji se koristio na prvim sistemima S-300P. Taj radar je uneo revoluciju u odnosu na ranije sovjetske uređaje. Ovaj radar se odlikuje izuzetno uzanim snopom koji se veoma teško može detektovati sistemom za upozoravanje aviona, osim ako sam avion nije obasjan. Teže se ometa, a i protivradarske rakete se teže navode na njegove signale. Poboljšana verzija ima mogućnost dejstva po šest ciljeva, pri čemu može navoditi na svaki cilj po dve rakete.
Celim sistemom se upravlja iz posebnog vozila po oznakom 54E6E2. Ovo komandno vozilo ima mogućnost ne samo kontrole sistema S-400 nego i paletu sistema S-300 PMU,PMU1,PMU2, ali i S-200 VE ( SA-5 Gammon).
Rakete sistema S-400
Sistem S-400 pored raketa 5V55KD,5B55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 može da koristi još tri nove vrste projektila: 48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa 48N6DM ima veliki domet od 400 km.Namenjena je za dejstvo po najvažnijim i najzahtevnijim ciljevima tipa bojnh glava balističkih raketa izviđačkih aviona i drugih letelica.
Druge dve rakete: 9M96E i 9M96E2 jesu manje rakete, razvijene po uzoru na maričke rakete iz sistema Patriot PAC3 i namenjene za dejstvo po niskoletećim ciljevima koji manevrišu, ali i po inteligentoj vođenoj municiji, krstarećim raketama i bespilotnim letelicama. Raketa 9M96E može da manevriše pod opterećenjem od preko 20 g, zahvaljujući ugrađenim mikromotorima. Izvozna varijanta može da pogodi cilj udaljen do 120 km, a originalna varijanta koja je usvojena u upotrebu VVS Ruske Federacije može da prevali veću udaljenost i aktivno radarsko samonavođenje u završnom delu leta.
(Alo)