„Evo šta je svrha američkog poteza sa dopremanjem teškog naoružanja blizu ruskih granica..“
Piše: Miroslav Lazanski
Svakako nije lako imati posla sa današnjom Amerikom. Previše toga u njenom nastupu prema drugim zemljama, pa i prema najbližim saveznicima, determiniše sindrom moći i sile. Ipak, to nisu večne veličine. Pokušaji da se drugim zemljama nametnu svoja ideologija, svoje predstave, vojne intervencije, hegemonija nad regionima sveta, izdvajanje enormnih finansijskih sredstava za naoružavanje, sve je to i danas imperijalna politika, upravo onakva kakvu je nekada vodio Sovjetski Savez. Ali Sovjetskog Saveza više nema, baš kao ni komunističke opasnosti iz Moskve. Pa ipak, Vašington je odlučio da u zemlje NATO-a, nekadašnje članice Varšavskog ugovora, dopremi i stacionira „teško oružje”.
To se objašnjava potrebom „preventivnih poteza radi sprečavanja mogućeg ruskog napada na članice NATO-a”. Teško oružje biće stacionirano u Rumuniji, Poljskoj i u tri baltičke države, a najverovatnije se radi o tenkovima, artiljeriji, višecevnim raketnim bacačima i PVO sistemima „patriot”. Oružje će biti dopremano u fazama, locirano i pripremljeno za brzu upotrebu. Uz te borbene sisteme ide i odgovarajuća logistika, to jest određen broj vojnika, tako da se skoro neprimetno i broj američkih vojnika u zemljama koje su blizu ruskih granica diskretno povećava…
Predsednik Rusije Vladimir Putin u intervjuu za „Korijere dela sera” ideju „ruskog napada na NATO nazvao je suludom”, ali Amerikanci su oduvek bili skloni manihejskim krstaškim pohodima, razmišljanjima u crno-belim tonovima, u kategorijama dobra i zla. Jer, logično je pitanje: zašto bi Rusija napala bilo koju državu članicu NATO-a, kada član 5. Kolektivnog ugovora kaže „da je napad na bilo koju članicu napad na sve ostale”. Rusiji nije potreban ratni sukob u Evropi, rat u Ukrajini je posledica zapadnog ignorisanja ruskih bezbednosnih interesa na postsovjetskom prostoru.
Uostalom, da li Rusija poseduje nuklearno oružje izvan granica Rusije? Ne poseduje. SAD samo na teritoriji Evrope, u kopnenim bazama evropskih članica NATO-a, raspolažu sa oko 250 nuklearnih bojevih glava o kojima lokalne vlasti ne znaju ni ko to čuva, ni gde se sve čuva. Tu su još i nuklearne bojeve glave na brodovima američke Šeste flote u Mediteranu, dakle još najmanje 150 nuklearnih bojevih glava. Koliko vojnih baza izvan matične državne teritorije imaju SAD, a koliko Rusija? Rusija ima jednu bazu u Siriji, drži delom granicu Tadžikistana prema Avganistanu, kao spoljnu granicu država ZND-a, ima iznajmljeni kosmički centar u Kazahstanu, mirovni kontingent u Pridnjestrovlju… SAD poseduju stotinak vojnih baza širom sveta.
Šta je onda svrha američkog poteza sa dopremanjem teškog oružja blizu ruskih granica? Pridnjestrovlje. Tu su ruske mirovne snage sada kopneno odsečene za snabdevanje. Ukrajina više ne dozvoljava tranzit preko njene teritorije pa preko Pridnjestrovlja SAD pokušavaju da uvuku i Evropu i Rusiju u rat. Profesionalno oboljenje svake svetske sile je megalomanija.
(Politika)