HAOS U ČITAVOM REGIONU: Šta povezuje Crnu Goru i Makedoniju?
Crna Gora i Makedonija ne mogu da se porede, odgovara Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na pitanje šta se može očekivati danas na Cetinju, gde vlast odlučuje o ulasku u NATO, a opozicija ispred protestuje.
Milovanje manjina
Ne mogu se, precizira Bešić, porediti ni nivo političke stabilnosti i nestabilnosti, dubina podela i razlozi tih podela. Sve je potpuno drugačije.
Međutim, ono što jeste slično kod Crne Gore i Makedonije, prema Bešićevom mišljenju, jeste bazični društveni sukob koji postoji između dve strane, pri čemu jedna strana mora da pravi odnose sa manjinskom etničkom grupacijom.
Drugim rečima, pojašnjava Bešić za Sputnjik, imate opštu podelu u većinskom narodu. Kad je reč o Makedoniji, to je podela između Zaeva i Gruevskog, kad je reč o Crnoj Gori, to je podela između Demokratskog fronta i Demokratske partije socijalista.
Ne očekujem scenario koji bi bio makedonskog tipa danas, naglašava Bešić i prognozira da će to biti jedan od protesta koji smo i dosad imali prilike da gledamo.
Demokratski front u ovoj situaciji istupa protiv NATO-a, konstatuje Bešičć, ali kad je reč o samom pitanju NATO integracija, to je parekselans političko pitanje dubokih političkih, istorijskih, društvenih, kulturnih, nacionalnih i tako dalje podela koje postoje u Crnoj Gori.
Hoće li Srbi pristati na NATO
– NATO je pitanje političkog identiteta i političke identifikacije različitih političkih zajednica koje su oličene u nacionalnoj zajednici Crnogoraca i Srba, koja je upravo po osnovu nacionalne identifikacije podeljena na dva dela — Crnogorce i Srbe. To je osnov svih dubokih političkih podela u Crnoj Gori. I u velikom broju pitanja, ta bazična politička podela prosto proizvodi ukupnu atmosferu u Crnoj Gori – ističe profesor Bešić.
NATO integracije su, podvlači on, vrlo osetljivo pitanje za srpski deo Crne Gore koji je identifikovan ne samo sa državom Srbijom i srpskim narodom uopšte, nego je duboko identifikovan sa onim što jeste ruski faktor u Crnoj Gori.
Tu mislim, precizira Bešić, na sve one istorijske, političke, kulturne i istorijske veze koje su postojale u Crnoj Gori. Nasuprot toga je, poredi Bešić, vladajuća Crna Gora koja je na prozapadnoj platformi.
Međutim, sugeriše Bešić, ono što jeste suštinsko pitanje, kad govorimo o NATO integracijama, da li je takvo rešenje zaista stabilno strateško rešenje u situaciji kad imate polovinu populacije koja se protivi tom rešenju.
Verovatno da će vlast danas većinom doneti tu odluku i imaćemo neke proteste, smatra Bešić, ali je pitanje da li će u doglednoj budućnosti, za pet, deset, ili dvadeset godina ovi koji su protiv NATO-a promeniti svoj stav.
– Mislim da neće. Pa s tim u vezi, to je ključni problem rizika NATO integracija po političku stabilnost u Crnoj Gori, dugoročno posmatrano – zaključuje Bešić.
(rs.sputniknews.com)