HOĆE LI PONOVO BITI RATA NA BALKANU? „Znam samo tri stvari- Biće puno krvi, stvoriće se „čiste” etničke države..“
Piše: Aleksandar M. Gajić
Od trenutka kada je poljski pravnik i teoretičar diplomatskih odnosa Remigiuz Birzanek prvi put upotrebio termin hladni rat, svet je došao u jednu novu permanentnu fazu. Štaviše, i da uzmemo Fukujaminu sentencu o „kraju istorije” u razmatranje, možemo samo konstatovati da je došlo do kraja jedne faze u diplomatiji. Situacija u Ukrajini jeste samo jedan od dokaza da je hladni rat počeo da se zagreva, a varnice u već ranjivim međuetničkim odnosima na Balkanu prete da se ratno stanje iz Ukrajine preseli u naš komšiluk ili možda u naše dvorište?!
Najava o ujedinjenju Kosova i Albanije albanskog premijera Edija Rame predstavlja opasan „gong” u kratkoj i krhkoj balkanskoj tišini, koja je učestalo narušavana. Iako na prvi pogled ovaj potez predstavlja samo „prah u oči” Srbiji – ili bi možda bilo prikladnije reći „dron na JNA” – čekajući ishitrenu reakciju srpskih državnika i pažnju na svoju malenkost. Sa druge strane, ova izjava može predstavljati i anketu balkanske i evropske javnosti. Veliku Albaniju Preševska liga je sanjala još 1978. godine. A ko kaže da se snovi ne ostvaruju? Doduše, ne dočekaju svi taj san, ali taj san je utkan nekad u nacionalnu tradiciju, svest, pokolenje i vrlo često predstavlja amanet budućim generacijama.
GRANATA I ZAUZIMANJE KARAULE
Granata ispred zgrade vlade Makedonije u Skoplju nije imala možda za cilj da nekog povredi, nije imala za cilj da napravi posla komunalnim preduzećima i gradskom zelenilu; ta eksplozija je najavila „buđenje ranog proleća” na Balkanu. Zapitajmo se kakva bi panika zavladala da je granata eksplodirala ispred Bundestaga, Dume ili Bele kuće. Ovako, u svetu se to tumači kao „na Balkanu ništa novo”.
Posle granate u Makedoniji, kao jasan znak albanskog proleća, usledilo je zauzimanje karaule u selu Gošince, nadomak Kosova, od strane 40 dobro naoružanih i maskiranih OVK terorista sa Kosova koji su jasno poručili: „Ne želimo Ohridski sporazum. Hoćemo svoju zemlju.“
Tokom hladnog rata, svi su pominjali tzv. domino efekat. Hajde sada da se igramo malo bogova sa Olimpa, pa da pogledamo šta bi sve za posledicu imalo stvaranje Velike Albanije, da vidimo kako bi padale domine?
Nakon proglašenja ujedinjenja Kosova i Albanije u zajedničku državu, Vlada Srbije bi bila dovedena u bezizlaznu situaciju. Ili da proglasi ratno stanje ili da se počne pripremati za povlačenje sa vlasti. Ekstremistički pokreti, poput onih paravojnih formacija tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, preplavili bi Srbiju i krenuli bi u oslobađanje ili osvajanje Kosova – no to nije izvesno s obzirom na trenutnu srpsku apatiju. Srbija bi nehotice ušla u novi rat ili bi nemo stajala po strani i posmatrala, trudeći se da se ratni plamen ne prebaci preko Ibra i zapali. Albanci u Makedoniji bi uzeli „svoje”. (Od makedonske države svako bi uzeo „svoje”.) A od Crne Gore? Ako u međuvremenu ne uđe u NATO, a očigledno je da se Milu iz nekog razloga veoma žuri da što pre postane deo Atlantske vojne alijanse, Crnoj Gori preti i parčanje i građanski rat, istovremeno. A Bosna? To je tek priča za sebe. Ovakav potez sa albanske strane upalio bi šibicu u bosanskom magacinu baruta. Republiku Srpsku više ništa ne bi moglo da zadrži u okvirima Federacije Bosne i Hercegovine. „Naša” Kolinda ne bi sudbinu hercegovačkih Hrvata tek tako prepustila slučaju. Sigurno bi svoju „NATO prošlost” iskoristila da privuče te delove Republici Hrvatskoj. A Bošnjaci? Za njihovu poziciju treba ipak više mašte, no, kada bi se moralo da nagađati, verovatno bi se okrenuli državi koja je u EU. Hrvatska bi tako postala prva država posle Zapadne Nemačke koja je samo pripojila istočne teritorije i „ispod tepiha” ih uvela u evropsku porodicu. Inače, ovo je idealan scenario za BiH, ali ako bude rata…
KAKVOG RATA?
Za sam kraj: kako će se rat odvijati na Balkanu? Ne znam. Ko će pobediti? Niko. Ko će izgubiti? Svi.
Znam samo tri stvari: Biće puno krvi… Stvoriće se „čiste” etničke države, čast izuzecima – Pokrajina Vojvodina. Ovo je samo početak.
Ipak, na samom kraju potrebno je istaći da je ovo samo istorijska analiza moguće budućnosti na osnovu događaja iz prošlosti. Naposletku, budućnost nigde nije zapisana, mi smo ti koji je kreiramo i koji odlučujemo koji je sledeći korak, a „bogovima” samo ostavljamo prostor da prate dešavanja uz kokice.
I onda: hoće li biti rata? Kakvog rata?
(Vojvođanske novine)