IZ AMERIKE PRETI NAJVEĆI UDARAC SVIM FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA!

Ne bi bilo prvi put da američki Kongres u poslednji čas donese odluku o gornjoj granici zaduživanja SAD. U suprotnom, to bi bio najveći udarac svim finansijskim tržištima, ali i pretnja bankrotom velikim američkim finansijskim institucijama. Ulog je preveliki pa će rešenje, verovatno, biti pronađeno.

Uz ovu ocenu, konsultant i dobar poznavalac američkih prilika, Branko Pavlović ipak ističe da je sa ove distance teško prognozirati da li će se stvari rešiti na način kako to obično biva, pogotovo što su okolnosti sasvim drugačije.

Američki Senat nije uspeo da izglasa meru o gornjoj granici američkog duga, bez čega će biti onemogućeno zaduživanje američke države i njeno finansiranje. Demokrate koje imaju tesnu većinu sada imaju samo tri dana da pronađu novi način da vlada nastavi da funkcioniše jer se u četvrtak završava budžetska godina i državna administracija ostaje bez finansijskih izvora.
Poznat scenario – u zadnji čas

Posle glasanja, lider demokrata u Senatu, Čak Šumer je ocenio da su SAD suočene sa dve katastrofe: gašenje vlade i kašnjenje u otplati nacionalnog duga. Ovakav scenario nije nikakva novina. Već poslovično, poslednjih godina utvrđivanje novog limita zaduživanja američke države se dešava u minut do dvanaest.

Prvi put se to dogodilo 2011. godine i bukvalno nekoliko sati pred isticanje roka izglasana je ta odluka bez koje je nemoguće obezbediti sredstva za funkcionisanje države. Tada su berze reagovale padom, a agencija Standard i Purs je snizila američki kreditni rejting.

„Uobičajeno je da ta natezanja traju. Neki put se probiju rokovi pa jedan deo administracije prosto ostane bez plate nekoliko nedelja i kada stvari postanu dramatične ipak se usvoji odluka o daljem zaduživanju, odnosno utvrđuje se limit, čime se omogućava dalje zaduživanje“, kaže Pavlović.

Republikanci imaju svoje razloge

Po njegovoj oceni, ovoga puta ima više razloga zbog kojih bismo možda i mogli da prisustvujemo presedanu, pre svega zato što je posle godinu dana od predsedničkih izbora ogroman deo republikanskog izbornog tela i dan danas uveren da su oni okončani izbornom krađom. Ipak smatra da je verovatnije da će i ovoga puta oni naći neko rešenje.

„Amerika svakako trpi seriju uzastopnih potresa i ovo će biti još jedan. Imali smo neverovatno podeljeno društvo, pa debakl u Avganistanu, dramatično pogoršanje odnosa sa saveznicima i

povlačenje francuskog ambasadora na konsultacije, pa sada imamo pitanje da li će se produžiti mogućnost daljeg zaduživanja. Amerika ne može da se oslobodi serije potresa i sada je reč o tome da li će se ovaj najnoviji odraziti kao slom ili kao još jedna neprijatnost“, kaže naš sagovornik.

Početkom septembra su finansijski stručnjaci upozoravali da u slučaju neizglasavanja novog limita o zaduživanju SAD-u preti finansijski Armagedon.

Tada je ministarka finansija Dženet Jelen u pismu američkom Kongresu upozorila da će ako ne podigne limit za zaduživanje države, federalna vlada najverovatnije u oktobru ostati bez novca i finansiranja vanrednih mera. Ukratko, neizvršavanje obaveza bi dovelo do ekonomske kataklizme, kamatne stope bi skočile, udar na berze bio bi kraterski, penzioni računi bi bili nokautirani, vrednost dolara bi erodirala, a finansijska reputacija SAD-a kao svetske velesile bila bi narušena.

„To bi bio finansijski Armagedon. Potpuna je ludost čak i razmišljati o ideji da ne otplaćujemo dug na vreme“, ocenio je glavni ekonomista u agenciji Mudis Analitiks, Mark Zandi.
Jelenova je u pismu Kongresu konstatovala da istorija pokazuje da čekanje „do poslednjeg trenutka“ na odluku o suspendovanju ili povećanju limita za zaduživanje može naneti ozbiljnu štetu poslovnom i potrošačkom poverenju, povećati troškove zaduživanja na teret poreskih obveznika i naškoditi američkom kreditnom rejtingu.
Tržišta bi reagovala ekstremno

„Odlaganje, koje dovodi u pitanje sposobnost savezne vlade da izvršava sve svoje obaveze, verovatno bi nanelo nepopravljivu štetu američkoj ekonomiji i globalnim finansijskim tržištima“, napisala je Jelenova.

Amerika je uvek bila poznata po tome što uredno plaća svoje dugove, zbog čega su njene obveznice kupovali strani investitori, na prvom mestu Japan, potom Kina. Ako investitori i strani i domaći izgube poverenje u sposobnost američke vlade da vraća kredite i započnu rasprodaju hartija od vrednosti, to bi imalo ozbiljne ekonomske implikacije.

„Svakako da će se ta vrsta nestabilnosti odraziti na strahovanja poverilaca Amerike ukoliko ne bude novog zaduživanje, jer ako ono izostane onda nema ni vraćanja onoga što dospeva na naplatu. Mi uvek govorimo o Kini, Japanu, Saudijskoj Arabiji koji spolja drže najveći broj američkih obveznica. Ali isto tako veliki procenat drže finansijski subjekti unutar Amerike, tako da bi to za njih bilo dramatično i preokrenulo bi celu stvar“, napominje Pavlović.

Dug je dostigao skoro 29 biliona dolara, što je 102 odsto američkog BDP-a i oko polovine duga pripada stranim investitorima i isto toliko domaćim. To znači da bi bez mogućnosti servisiranja duga, domaće kompanije, finansijske institucije, fondovi koji su praktično pozajmili novac američkoj državi kupujući njene obveznice bankrotirali u slučaju da država nije u stanju da im dug vrati.

Otuda i ocena predsednika Banke federalnih rezervi u Njujorku Džona Vilijamsa da se zbog neusvajanja mera očekuje ekstremna reakcija tržišta. On ističe da američka centralna banka neće moći da ublaži docnju vladinog duga. Investitori bi mogli da postanu ekstremno nervozni. Ukoliko vlada ne bude plaćala svoje obaveze, to će stvoriti veoma negativnu situaciju ne samo u SAD, već i širom sveta, upozorio je Vilijams.

Preveliki ulog

U Senatu koji čini 100 senatora tesna većina demokrata je bila nedovoljna da izglasa odluku jer za nju treba 60 glasova, tako da su republikanci ispunili „obećanje“ dato još u julu da ovoga puta oni neće glasati za novo omogućavanje zaduživanja američke države. Pavlović smatra da će ako republikanci ostanu pri dosadašnjem stavu to biti ne samo presedan, nego i neviđen udarac čije je razmere teško prognozirati. Čim je poremećen američki finansijski sistem i bude doveden do toga da ne može da izmiruje svoje finansijske obaveze to bi dramatično povuklo čitav finansijski svet.

„Bio bi to, svakako, najveći udarac koji smo ikada videli na svim finansijskim tržištima i ne samo na njima. Imali bismo izuzetno komplikovane pozicije ogromnih fondova, od penzionih, različitih hedž fondova, državnih investicionih fondova, banaka… tako da bi to njima bila pretnja bankrotom. Taj ulog je preveliki da bi se političari odlučili da tvrdo ostanu na početnim pozicijama. To je osnovni razlog da ipak nađu nekakvo rešenje“, ocena je Pavlovića.