Iza Angelinog rušenja srpskog plana za Kosovo kriju se još opasnije namere!

Snaga reči nemačke kancelarke Angele Merkel je i dalje jaka i kada kaže da nema promena granica na Zapadnom Balkanu, onda to doslovno i misli i taj njen stav je dovoljno jak da predstavlja i stav EU.

Nema promena granica na Zapadnom Balkanu, to izgleda mora svaki put da se ponavlja, prilično decidno je poručila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Mada je to izjavila posle sastanka sa predsedavajućim Veća ministara Bosne i Hercegovine Denisom Zvizdićem, poruka se odnosila kako na BiH, tako i na Kosovo, odnosno na ceo Zapadni Balkan, ističe za Sputnjik dopisnik RTS-a u Nemačkoj Nenad Radičević.

Na pitanje da li je posle njene izjave zaista bespredmetna svaka dalja priča o razgraničenju sa Albancima na Kosovu i da li njene reči imaju toliku snagu s obzirom na njenu poljuljanu poziciju posle izbora u Nemačkoj, Radičević smatra da je snaga njenih reči i dalje jaka.

To što je Merkelova jedva sastavila svoju Vladu nije, smatra on, toliko poljuljalo njen uticaj unutar EU.

„Nema jačih igrača unutar EU. Videli smo i stav Francuske i veliko je pitanje ko bi u EU podržao razgraničenje, odnosno menjanje postojećeg stanja. Možda njena snaga nije jaka po nekim drugim pitanjima, ali po ovom pitanju unutar EU nema nikog ko zagovara nešto suprotno. Čini mi se da je taj stav jak i da može da predstavlja stavove EU“, kaže sagovornik Sputnjika.

Na podsećanje da je stav diplomata da o tom pitanju ipak neće odlučivati Nemačka, koja je regionalna sila, već svetske sile, članice Saveta bezbednosti UN, odnosno SAD, Rusija i Kina, Radičević napominje da je Nemačka nedavno prvi put izabrana među nestalne članice SB UN. Uz to, on napominje da je Nemačka regionalna sila, ali u regionu u kojem se sve to i dešava.

„Ona nema veliki uticaj u jugoistočnoj Aziji, ali u Evropi, mora se priznati, ima uticaj, a kada govorimo o razgraničenju, Srbiji, pitanju Kosova, nemački uticaj je ogroman. Njen uticaj se zasniva i na tome što je ona ekonomska sila i najveći investitor u Srbiji. Samim tim ima određene poluge“, ukazuje dopisnik iz Nemačke.

Na pitanje kako da se u toj situaciji i dalje gura ideja o razgraničenju i možemo li imati ekonomsku štetu ukoliko se suprotstavimo nemačkom stavu, Radičević kaže da sve zavisi dokle Srbija bude išla.

„Ukoliko bude gurala tu priču, ne u smislu razgraničenja, ali sprečavanja primene nečeg što je dogovoreno, ali i obećano u razgovorima sa nemačkim političarima, može doći do smanjenja podrške Srbiji. Možda ne momentalnog povlačenja nemačkih investicija, ali moglo bi da dovede do nedolaženja novih“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

On dodaje da je Vučić, očigledno, te svoje ideje o Kosovu izneo u razgovoru sa Merkelovom pre koji mesec i čuli smo od samog Vučića da se oni nisu saglasili po tom pitanju, da Srbija nema nemačku podršku, a da Merkelova ima druge ideje.

Radičević podseća na model dve Nemačke u vreme Hladnog rata kada Zapadna Nemačka nije direktno priznala Istočnu Nemačku, ali je pristala da ona bude članica UN.

„To je neko kreativno rešenje koje u Nemačkoj očekuju od Srbije i očekuju od nje da ne sprečava članstvo Kosova u svim međunarodnim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije. To možda ne govore toliko jasno u javnosti, ali govore vrlo jasno na svim sastancima sa predstavnicima svih zemalja na Balkanu“, naglašava Radičević.

Na pitanje da li bi Nemačka pristala na dogovor o Kosovu do koga dođu obe strane, ukoliko bi ga prihvatila Amerika, on kaže da nije siguran. Podseća na dešavanja sa Iranom i izlaskom SAD iz nuklearnog sporazuma i uvođenja sankcija Teheranu, što se Evropi uopšte ne dopada.

„Nisam siguran da će Evropa biti, kako je to nekad pomalo posprdno nazivaju, sluškinja Amerike. Možda će jednog dana u nekoj diplomatskoj formi pristati, ali ne bih tako lako rekao da će, ako Amerika pristane na nešto, sasvim sigurno i Evropa pristati na to. Ali ni Rusija. Prosto, nisam baš siguran da bi na tu neku vrstu razgraničenja Rusija pristala tako lako“, kaže Radičević.