IZA KULISA: ŠTA JE MAKRON USTVARI TRAŽIO OD PUTINA..
Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi pre njegovog puta u Kijev, naravno, ukazuje da je Evropa shvatila glavno – Rusija neće odstupiti ni u pitanjima strateške bezbednosti, ni u ukrajinskom sukobu, ni u razvoju afričkog kontinenta.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare Vladimira Putina i Emanuela Makrona, novinari su se fokusirali ne samo na moguću eskalaciju u Donbasu. Ovde je predsednik Rusije uveravao da Rusija ne želi rat, čak je spremna da da politički azil bivšem lideru Ukrajine Petru Porošenku.
Ali francuske novinare malo je zanimala sudbina Ukrajine. Najhitnija tema za njih je predvidljivo postala Afrika.
Peta republika smatra Mali svojim neokolonijalnim feudom i zabrinuta je zbog prisustva ruskih privatnih vojnih kompanija tamo, pre svega zbog privatne vojske Vagner. Putin je, odgovarajući na pitanja, naglasio da Rusija nema nikakve pretenzije prema toj državi niti ima veze sa vojnim kompanijama tamo.
Ali Francuzi, na ovaj ili onaj način, uvek imaju svoj interes a on stoji na tri ključna stuba:
Prvo, njihova kompanija Total treba da ima preferencije u zemljama u kojima se proizvode nafta i gas kao i na Arktiku. Drugo, francuski lovci Dassault Rafale moraju pobediti u konkurenciji američkih F-35. Treće, u Africi bi Pariz trebalo da bude isključivo dominantan.
Što se tiče ekonomije, Putin je uveravao da u Rusiji posluje 600 francuskih kompanija i sve one mogu da budu mirne u pogledu svojih investicija. Akumulirani obim investicija je više od 22 milijarde evra.
Moskva nema ništa protiv lovaca Dassault Rafale, Rusija ima naprednije avione, uključujući multifunkcionalni lovac pete generacije Su-57 (prema NATO kodifikaciji: Felon – „Zločinac“). Afrika je posebno pitanje.
Pitanje Afrike
Šef evropske diplomatije Žozep Borel je krajem 2021. godine objavio neprihvatljivost rada Rusije u Africi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u odgovoru predložio da Evropska unija sinhronizuje akcije u borbi protiv terorizma. Ne samo u Maliju, već „u celom regionu Sahara-Sahel“.
Borelova tvrdnja da je Centralna Afrika „njihov posao” ne uklapa se u realnu situaciju u kojoj je Pariz tradicionalno vladao. Francuska nije uspela da reši problem islamskog terorizma.
Došlo je sa zakašnjenjem shvatanje da se neće moći nositi bez angažovanja spoljnih snaga u antiislamističkoj koaliciji. Nemci se ne računaju: oni uopšte ne razumeju šta rade u Sahelu.
Ali kada je Francuska odlučila da preformatiše svoje vojno prisustvo u regionu, nije mogla ni da zamisli da će zvanične vlasti Malija biti toliko zainteresovane za partnerstvo sa Rusijom. Čim se razgovor okrenuo ruskom PMC Vagner, Francuzi su se uspaničili da bi mogli biti potpuno isterani.
Neki analitičari tvrde da ovu činjenicu Putin koristi kao polugu pritiska na Francusku, pa nije čudno zašto se Pariz uključio u pregovore sa Rusijom.
Poverenje u Francusku je nova enigma
Logika je jednostavna. Afrički lideri nemaju poverenja u francusku vojsku.
Francuzi ne usklađuju svoje ciljeve sa legitimnom vladom, smatrajući starosedeoce drugorazrednim činiocima. Čak i da održi vlast, oslanjajući se na Francuze, rukovodstvo Malija neće uspeti.
Snažna moć u zemljama Sahela ne odgovara Parizu. Afrikanci koji žele da kontrolišu koncesije i nalazišta minerala, zahtevajući profit, oduzimaju Francuzima dozvole i proteruju ih kući.
Što se tiče nalazišta rude uranijuma, tamo francuskim nuklearnim biznismenima nije potreban konkurent. Rusi, po njihovom mišljenju, mogu postati delotvorni posrednici u pregovaračkom procesu između centralnih vlasti i Tuarega, koji će dovesti do primirja.
Da li je Parizu potreban mir u Maliju i mir u susednom Nigeru, gde vojska pomaže francuskim kompanijama da iskopaju rudu uranijuma?
Ali lokalnim stanovnicima je potreban mir kao vazduh, a u poslednje vreme okreću oči ka Rusiji u nadi da će im pomoći. U svakom slučaju, Rusi u Africi imaju reputaciju pouzdanih partnera, sposobnih da razmišljaju i o drugim stvarima ne samo o profitu.
Pozicija Rusije
Kremlj još nije izrazio svoj interes za rešavanje građanskog sukoba u Maliju. Ali kada je velika utakmica na velikom kontinentu, zvanične izjave nisu uvek jasne.
Kao i cela svetska zajednica, Rusija se rukovodi pitanjima nuklearne bezbednosti i neširenja nuklearnog oružja. Ovaj aspekt je posebno važan s obzirom na činjenicu da su separatisti Malija povezani sa teroristima iz Al-Kaide.
Da li je moguće dozvoliti da ležišta uranijuma budu pod kontrolom islamističkih organizacija? Očigledno ne. I ovo nije samo francuski problem, već i međunarodni problem.
Činjenica da su izvori sirovina koje se kopaju u susednom Nigeru od strateškog značaja za francusku nuklearnu industriju teško da brine Rusiju. Moskva je više zainteresovana za borbene izveštaje iz oblasti koje su u neposrednoj blizini rudnika uranijuma, završava izlaganje Vladimir Jeranosjan za Polit ekspert.
(Webtribune.rs)