Još nenapisana istorija Srbije: Velike reči Matije Bećkovića pred punom salom, o izgubljenom veku

Knjiga o raspadu SFRJ koju je napisao Borisav Jović, nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, je pravi politički triler. U pitanju je autentično svedočanstvo aktera i svedoka o pravoj antičkoj drami, razbijanju jedne države.

Ovo intrigantno štivo zanimaće i one koji žele dublje da shvate prirodu raspada zajedničke nam države. Iz izdavačke kuće Službeni glasnik kažu da je to najprodavanija knjiga u poslednje dve godine.

Sve ovo, i još mnogo više, čulo se sinoć u dupke punoj maloj sali Doma kulture Studentski grad na promociji knjige “Kako su Srbi izgubili vek”, doktora nauka, predsednika SPS-a, ambasadora SFRJ u Italiji, potpredsednika Skupštine Srbije, Borisava Jovića.

I uprkos onome što ste možda pomislili, u publici nije bilo samo njegovih ispisnika (Jović je rođen 1928. godine), već i izvestan broj studenata, a unesene su i dodatne stolice.

Čim je kročio za govornicu, akademik Matija Bećković, inače recenzent knjige, naveo je kako ju je on doživeo.

– To je prva knjiga još nenapisane istorije Republike Srbije. Postoji naime opšta saglasnost da su Srbi izgubili vek. Ali, razlike i razmimoilaženja nastaju u onome kako neki to shvataju. Neki smatraju da je do toga došlo odjednom i nedavno, a Borisav Jović misli da je to gubljenje države trajalo dugo i da je počelo odavno. Ni danas ne znamo gde smo ni ko nam nosi glavu. Jović optužuje Komunističku partiju za sve što je činila u miru. I sam joj je pripadao. I utoliko je ono što je napisao važnije. Pokrenuo je najvažniju temu, a svi smo dužni i sebi i Srbiji da je istražimo i razumemo – rekao je Bećković.

Prema njegovim rečima, ni delegat Kominterne, najveći sin naših naroda i narodnosti, nije mogao biti zaobiđen. Kada je došlo do raspada države, Tito je, smatra Matija Bećković, “pripao” Srbima i izazvao tim rečima smeh u sali.

– Kad su se podelile kašike, salvete, čačkalice i postelje, Jospi Broz je, po ko zna kojoj ostavinskoj raspravi, pripao Srbima. Biće da ga niko drugi nije ni tražio – što je opet izazvalo kikot u sali. – Sahranjen je tamo gde je najviše voleo da boravi, pred tuđom kućom. A šta će biti s grobom kad se kuća vrati onome čija je? – zapitao se Bećković. – To što nismo znali ko je bio, bilo je najbitnije za njegovu vladavinu. Još je velika hrabrost govoriti o njemu. Još je to tabu tema.

“Kako je došlo dotle da je Tesla Hrvat, Pupin Makedonac, a Tito Srbin?”

– Slobodan Jovanović je napisao da se nikada u srpskoj istoriji nije desilo da se pojavi čovek od 50 godina, niotkuda, koga niko ne zna i da toliko dugo vlada. U Hrvatskoj se njegovim imenom nije zvalo ni selo u kojem je rođen, za razliku od Srbije.

Kako je naveo Bećković, na Titovu sahranu je predsednik Amerike poslao čak i svoju ožalošćenu majku.

Kao da su se opraštali od projekta nemajući drugi koji će ga zameniti – smatra Bećković. – Za Srbiju se čini da je najbolje da ostane kako je bilo. I kako je došlo dotle da je Tesla Hrvat, Pupin Makedonac, a Tito Srbin? – na ove Matijine reči, opet se publika nasmejala. – Postojao je zakon za zaštitu njegove ličnosti i dela. A kako nema zakona o zaštiti Svetog Save? Za Ivu Andrića kažu da su njegova dela nanela više štete nego okupacijske vojske!

Raspad u krvi, mržnji i sramoti

Za KPJ se smatralo da je rešila nacionalno pitanje u državi, a kako, videlo se kad se zemlja raspala u mržnji, krvi i sramoti, smatra Bećković. Jovićeva knjiga je vapaj da se zaustavimo pred ambisom. Kao pronaći izlaz iz ćorskokaka u kome smo se obreli?

– Pod Titovom stolicom je istrulila Jugoslavija. Ostao je veliki čovek, bez dela. Ova knjiga je poziv da se Srbija vrati sebi i povrati mesto koje je mežu narodima imala i izgubila – zaključio je Bećković.

Prema rečima autora, od raspada Jugoslavije je prošlo četvrt veka, a Srbi su prikazani kao krivci. Srpska strana nije mogla da dokaže da joj je nepravedno nametnuta krivica.

– Postoji opasnost da neistina postane prava istina. A ja sam odlučio da uložim dodatni napor da se razjasne činjenice. Ima događaja koji su opredelili takav ishod i doveli do raspada države. U sprovođenje te odluke bio je umešan onaj koji nam je govorio da državu čuvamo kao zenicu oka svoga i kome smo verovali. O sudbini Jugoslavije odlučeno je mnogo ranije, a za njeno komadanje bio je zadužen Josip Broz. Neoprezni srpski političari su ga podržavali. Desilo se ono što nikad nije: da se srpski narod upregne da pola veka radi na svoju štetu.

Srbi su krivi za sve

Kao ključne momente, u moru drugih, koji su doveli do raspada SFRJ, Jović navodi Četvrti kongres KPJ održan u Drezdenu, 1928. godine, kada je KPJ bila ilegalna i imala oko 2.000 članova; Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine i usvajanje ustava iz 1974. godine, kada su stvoreni uslovi za potpuni raspad zemlje.

– Na Četvrtom kongresu odlučeno je da se Jugoslavija rasturi na više nacionalnih država, kao i da se Srbi onemoguće da eksploatišu druge. Albancima je trebalo pomoći da se pripoje Albaniji – kaže Jović. – Postalo je očigledno da KPJ nikad nije odlučivala sama, već da su u sve bile upletene velike sile. Za sve te odluke, preduslov je bio da KP osvoji vlast. A da bi se okolnosti Drugog svetskog rata iskoristile, u Srbiju je došao generalni sekretar KPJ, Josip Broz.

Ne možemo se držati zakona kao pijan plota”

Prema Jovićevim rečima, srpski narod u Jajcu predstavljali su neizabrani Titovi saradnici iz Srbije. A Tito je tada doneo dalekosežne odluke, kojima treba da se sprovede ono što je odlučeno na Četvrtom kongresu. A što je najgore, taj dan prevare slavljen je kao državni praznik. Politika obespravljivanja srpkog naroda samo je započela federalnim cepkanjem.

– Poznate su Titove izreke: “Ne možemo se držati zakona kao pijan plota” ili “Većina nije uvek u pravu”… Kojima je Tito manipulisao kako je njemu odgovaralo. Nikada nijedan odluka nije doneta, a da je on nije aminovao. Ustav iz ’74. je samo dokrajčio Jugoslaviju. Srpsko rukovodstvo je moglo da spreči usvajanje, a nije. Tito je smatrao da Hrvatska treba da se izdvoji sa teritorijama na kojima žive Srbi, a insistirao je da se zameni pravo naroda na samoopredeljenje, pravom republike na otcepljenje. A što se bratstva tiče, ono je bilo samo maska da bi se sakrili zločini ustaša. Uostalom Tuđman je izjavio da rata ne bi bilo da ga oni (Hrvati) nisu želeli – objasnio je Jović.

Na promociji knjige govorili su i Petar Arbutina, direktor izdavaštva Službenog glasnika i Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik u Službenom glasniku. Prema Orlovićevim rečima, knjiga “Kako su Srbi izgubili vek” je kao istina, šokantna, danas je ljudima malo stalo do nje. Jović je “saučesnik i svedok, danas bismo rekli insajder”.

(Telegraf.rs)