KAKAV SCENARIO ČEKA UKRAJINU AKO RUSIJA IZVRŠI NAPAD? MOĆNI ŠPIJUNI DOBIJAJU GLAVNI ZADATAK U UKRAJINI- OVO SU SLEDEĆI PUTINOVI POTEZI..
Američki obaveštajci su pominjali da bi Rusija mogla 16. februara da krene na Ukrajinu.
Ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, čega se Zapad plaši, za očekivati je da u toj zemlji pokuša da postavi svoje ljude na najviše pozicije.
Američki obaveštajci su pominjali da bi Rusija mogla 16. februara da krene na Ukrajinu. Pozivajući se na njih, američki predsednik Džo Bajden je njihove reči preneo u razgovoru sa zapadnim liderima.
Kako bi ta invazija mogla da izgleda i šta bi usledilo nakon ulaska vojske, tema je kojom se bave obaveštajne službe širom Zapada.
Velika Britanija veruje da je moćna ruska špijunska agencija FSB dobila zadatak da pokuša da izvede pučeve u najbitnijim gradovima Ukrajine neposredno nakon bilo kakve vrste invazije koju bi pokrenuo Kremlj.
Procena je da bi, u slučaju napada Rusija prvo napala vojne ciljeve, a zatim opkolila prestonicu Kijev i verovatno druge veće gradove, pri čemu se očekuje da će saboteri FSB-a pokušati da instaliraju prorusko rukovodstvo na visoke pozicije širom Ukrajine.
Nisu izneti nikakvi konkretni dokazi da bi se Rusija odlučila plan od dva koraka, ali ipak Velika Britanija smatra da je to centralni scenario invazije, čiji je cilj „promena režima“ u Ukrajini, u kojoj bi Rusija nastojala da izbegne krvave sukobe nakon napada na svog suseda, piše „Gardijan“.
I Britanija i SAD veruju da je Rusija sada okupila snage sposobne da napadnu Ukrajinu nakon što je oko svojih granica stacionirala više od 135.000 vojnika. Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je tokom vikenda da veruje da je napad sada „veoma verovatan“ i da je zbog njega prekinuo porodični odmor.
Obe zapadne zemlje su poslednjih nedelja uputile niz obaveštajnih upozorenja o namerama Rusije prema Ukrajini, uključujući to da da Kremlj planira tajne operacije za koje bi okrivila Ukrajinu i Zapad i koje bi iskoristila kao izgovor za invaziju, i da je grupa od pet, uglavnom bivših ukrajinskih političara, bila regrutovana da učestvuje u puču.
Četiri od pet tih političara sada su smešteni u Moskvi, zbog čega su njihove veze sa Rusijom predmet javne evidencije, dok je peti, bivši ukrajinski poslanik Jevhen Murajev, rekao da mu je zabranjen ulazak u Rusiju i da nema „javnih dokaza“ da je umešan.
Rusija poriče da ima bilo kakve planove da napadne svog južnog suseda i nazvala je zapadna upozorenja „histerijom“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je pokušao da umanji verovatnoću invazije, rekavši u subotu: „Trenutno je najveći neprijatelj naroda panika“.
U Ukrajini takođe postoji skepsa da bi bilo moguće instalirati bilo kakvo prorusko rukovodstvo u Kijevu i drugim njegovim velikim gradovima, čak i u kontekstu vojnog upada, s obzirom na široko javno neprijateljstvo prema Moskvi u zemlji.
Ali zapadni izvori strahuju da Vladimir Putin ne uzima u obzir dubinu popularnog mišljenja u Ukrajini.
– Mnogo preoptimističnih procena se prenosi sve do vrha Kremlja – rekao je jedan zvaničnik.
Sličan plan u više koraka istakao je nemački tabloid „Bild“ ranije ovog meseca, na osnovu izvora iz strane tajne službe. List je dalje naveo da će Rusija tada nastojati da imenuje prokremljovski parlament i okupi ukrajinske aktiviste i opozicione lidere.
Kao odgovor, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je Bild „prešao sve moguće granice ljudskog, istinskog morala i etike“.
Ukrajinska obaveštajna agencija SBU i drugi su u više navrata izlagali dokaze o mešanju FSB-a u zemlji od početka sukoba sa Rusijom 2014. Krajem prošle godine, SBU je saopštila da je otkrila zaveru za krijumčarenje eksploziva u zemlju sa Krima koji je 2014. godine Rusija anektirala.
Zelenski je krajem novembra rekao da je otkrivena zavera za sprovođenje državnog udara, za koju su zvaničnici dodali da su je planirali jedan oficir FSB i ljudi koji su prebegli iz ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova, koji su se preselili na Krim.
Odgovornost za Ukrajinu u okviru FSB leži na njenoj Petoj službi, odgovornoj za obaveštajne operacije u bivšim sovjetskim državama. Njen lider je Sergej Beseda, koji je 2014. dodat na listu sankcija od strane SAD, EU i Velike Britanije.